Полицијски гласник

БГОЈ 16.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 11. АПРИЛА 1898.

ГОДИНА II.

050 С.60 С/УЗ С/5Р РОО СјСО С.ДО 090 С^О (УУР С/5Р сг>р СУОО 09? 050 С/У? ООО (УУО С/У> ООО ОбО СУУ СУ>Р 0.60 060 ОУ ооо С>У ооо ОбО ОбО ООО ОСУ> ОУЗ СОО сг?0 сг?р соо ООО О ј ОГ > сг>о ОУ5 с/>о соо о<>о осо с/>о аоо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

' (:х>0 с/у: ) с<с - 0 '^ 0 с/Уо'об/0 05о 090 соо оао оао сусо ооо с>5о ооо ооо оу соо оур с>оо су>о осјо, с/уо ооо &оо с/зо ооо ооо сг>о ооо &бо оу> оуо ооо ооо ооо осо оуа »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛ.АСНИК« излази једанпут недељно. Ио-нотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова* ул. бр. 16., а у унутрашњости код омашћених скупљача или на ношти. Ценајелисту: чиновнидима, учитељима, званичнидима, онштинским писарима и осталим званичнидима у опште годишњо 12, нолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, молугодшпње 4 динара, ну ови со но овој дени могу нретилатити само иреко својих команданата ; нолидијске односно пограничне жандармеријо. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само нлаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. ://Г> С/УГ (УЛ' С// 5 У/:- ^У/.- 050 050 ->50 С//. 0>Т~ОУ: С/>". 0//УЛ >50'050 ОУ^ 050 ^С//.' 050 С^ОС//? -0>0 ог/: V/: УХ ( УУР Обс 6у.' 0>0 ОХ. с//. (У / јУ ^"(УУ.' С/Х) УЛЈУ/ .у/? 0>' С^ С/О СУУ;

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ

/X' оу: >50 У/3 050' УУ 050 >50с>СО >50 050 Р//.' » СХ>0_050 <>50 >>0 >50" ОХ.' : 050 >050 :>50 >50 .У/)С// УО <050 '>'-0 'У5С. О У?"'УУ Р 050 >50 С^О С/У' 050 У/Ј У/' •УО >50050 <».' - »О ОУ 0>0 '>50 О5о'" о50 050.'

ЛУДИЛО и злочин. Јсдан интсресан случај из Судске Психо-Патологијс. ДВА ПОКУШАЈА УБИСТВА (Саоаштено у Сриском Јекарском Друштву) ОД Иг ВОЈ. М- СУБОТИЂА - МЛАЂЕГ СЕКУНДАРНОГ ЛЕКАРА У БОЛНИЦИ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ. (СВРШЕТАК). X. Иосле овога он није хтео никако доћи на позив у суд. Суд се жали због тога среској власти, а поред осгалога вели II ово: » а сем тога ваљало би га и лекарски ареглсдати, јер ово не чини у свако доба, већ ио кад кад у месецу"- (акт Л? 375. од 7. маја 1892.), а дан доцније: »Суд не сме да га силом доведе јер одмах оружје уаотребљава Тога дана В. је саслушан код среске власти. Он је тврдио, да је позпвима увек слеДовао, а ташту и жепу, вели, није злостављао. Тек 13. маја 1892. испало је општинском суду за руком да В. уаиси. Али он те исте ноћи провали апсану и побегне. У извештају о овоме среској власти, суд оишт. вели у акту Бр. 410. од 17. маја 1892. ово : Ђ В. иде на то да кога смртно убије.« 19. маја 1892. отишао је В. својевол>но код среске власти, те се жалио противу општинске властп, као да га узнемирује и р њиме нечовечно поступа. Вели да му отуд »опасност самом животу прети,® и да хоће да га ирогласе за лудог и из имања истерају. — Он, који друге напада, овога нута моли власт, да њега од »наиадача заштити Ово је врло значајан акт. Јер, у времену када је, као што се очигледно види, био заиста душевно поремећен, он иде, те протествује и тврди да није »луд.® Ои дакле у болестп вели, да није дугаевно болестан ; дапас, као здрав, вели, да се сећа, да је био душевно болесган. Опо прво, обележје је душевпог оболеша; ово друго, обележје оздрављења: тамо непознавање правог стања; овамо правилап осећај. Више од 10 нута суд га је »као човека саветовао да се окане тога разбојништва,« али В., вели се, у место да се поправи, непрестано прети. По овој кривици, учињеној према ташти и жени, суд је општипски казиио В. са 30 дана затвора. (Ова пресуда има на себи Бр. 427. од 21. маја 1892.). В.^е уапшен 25. маја 1892. асутрадан, 26-ог, он је »иобегао из апса кога је исцепао.® 16. јупа 1892. општински суд извештава среску власт, да је В. » оиет иочео да са ладним оруђем своје укућане гања, као Турке на буљуке, јер је узео косу, са којом се трава коси, и са њоме их из авлије наиоље најурио." Тек 17. јуна 1892. В. је добављен и опет уапшен. Том приликом упитан: »зашто је разбио кућу општинску и апсану, као и зашто је побегао," он каза: Ђ Било ми је тешко, зато сам то и учипио, н видим да сам крив, већ суд молим да ми казну не пооштрава, а пристајем да ову казну досуђену ми издржим.® После 3 даиа, т. ј. 20. јуна 1892. год. В. је опет из апса побегао. 15. јула 1892. пита среска власт општински суд: »је ли се В. смирио, или се још лудира ПО обичају (!!)" (№ 7061.). —

На ово одговара општински суд овако: »Нема да лудира, само за то што га. је нека чама иоиала, и а нити куда иде, нити шта ради, веК само седи и куња. Напослетку нема нпко од његових укућана, да се жали на њ. Суд је неколико пута покушао, да над њим своју пресуду изврши, па када В. неће никако да дође па позив, суд је дигао руке од њега с( (Бр. 579. од 19. јула 1892.). Среска власт на ово је издала суду наредбу, да одмах пресуду изврши. Услед тога тек после месец дана, т. ј. 22. јула 1892. В. је понова уапшен. 24. јула 1892. Суд општине Г., у ком је месту В. био у кући жениној, спровео је В. суду онштинс С., где је В. рођен, и где су му родитељи, да тамо казну издржи. У спроводноме писму, под Бр. 623., стојн напнсано да је В. » болестан « и да Ђ тражи да се лечи," као и то, да је он » суманит В. је тога истог дана тражио, да га из апса изведу да изађе пред кметове. Кад су га извели, он је казао : »Ја сам болестан, као што мислим да и сам суд види, и ако лежим још 24 сата у затвору, ја Ћу да умрем ОД ГЛаве. Зато нека ме суд пусти, да идем лекару да иустим крв из главс, па ако не скапљем и оздравим, ја ћу туна доћи и затвор издржати. Одговор суда општине С. суду Г., у коме се вели, да он не може апсити туђег, Г. житеља, веома је интересан због овога: »ПГго суд вели да је В. суманит. Суда је тога дужиост, да га као свог житеља спроведе надлежне власти те да се спроведе у Суманнтски дом — а при том Дивно је за чудо овом Суду како је Суд тај могао казну над Суманитим човеком да изрекне." (акт Бр. 640. од 24. јула 1892.). Ми смо све ово изнели, да би се видело, шта је све чииио овај човек у времену, у коме је, како и он сам, а и два села тврде, био душевио болестан, а о чему постоји и сведоџба од 3 лекара из ћупријске окружне болнице. Мн не оклевамо ни једног тренутка, да одсудно изјавимо, да су сви ови поступци његови били болешљнве ирироде, т.ј. ои је све ово чпиио за то, што је био душевно болестан човек. Јер, како би се на пр. дало иначе објаснити, да он сва та дела не чини у времену од како је оздравио?! Он сада, као паметан човек, увиђа, да не треба тако нгго чинити; он се сада чуди да је то радио, и тврди, да се свега овога не сећа ни најмање. Ои је за све ове кривице издржао казну, те не може за њих бити ио други пут кажњен. С тога ми не видимо, да он може имати каквог стварног разлога да то симулира, нити може отуда имати нкакве, па ни најмање користи. Због тога, ми мислимо да не грешимо, што овоме његовом исказу пупу веру поклањамо. Заиста би изгледало чудновато, да В., иначе добар, миран, и у свему ваљан човек, почини овака недела у свесном стању! Сви су ови његови постунци били чудновати, ничим неизазвани, и потпуно неоправдани, као и у онште неоснованн и безразлолши. Да је срећом одмах у почетку његове болести (1891. г.), В. био спроведен у лудницу, до свих ових несрећа не би се дошло. Или бар, да је одмах после извршеног покушаја убиства био спроведен у лудницу, било би много лакше оценити његово тадашње душевно стање, иего данас после 5 година.