Полицијски гласник

БРОЈ 19.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 2. МАЈА 1898.

ГОДИНА II.

050 Р 5С 050 05 0С/УЈ ОУ) ООО С/^'050'050 СЛ>С' &бо'<УУ? 050 С/« СУГ "сло СУЛ 1УУ! СУУ) О УЈ ОСЈО С^Х) (УЛ) "(УЛму/! IV/: оло' <050 <УЛ' С/50 О^з 050 сло сло Обо 050 050 ОСО 050 050 050 ОСО ОСО 050 050 ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

555) !>УР <УУР УУР С/ 5Р1 0 50 СУ5Р ОО О ОСО О УР С/УР 060 ОСО О У' 0<х:- 0<х: (У/: 050 050' 050 050 050 0<Л 050 050 050 (УУ. ОУ.: 050 050- 060 050 05С' 050 050 050> СЛО- 050 '050 О < С Г> . <»ИОЛИЦИЈСКИ ГДАСНИК« излази једанпут недељно. Ио иотреби биће ванредних бројева. Иретнлата се шаље уредништву у Београду »КраљМиданова® ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Денајелисту: чиновнидима, учитељима, званичнидима, општинским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се ио овој цени могу претнлатити само преко својих команданата, полицијске односно нограничне жандармерије. Надлештвима у ошлте 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, нолугодишље, 15 динара. Иоједини бројеви »Полицијског Гласника не нродају се. Иисма само нлаћена нримају се. Рукописи не враћају се. Огласи по ногодби. ОбО 050 С/5С) Обо ООО 05^ УУ. 05'*. 050 050 С/50 С/>^ 055 060 050 ОбО' ОСО СМ) С//0 С^Л С/50 ' ОјОЊ С/ЗО 050 050 050 С/50) Су50 0<50 С^55) С/ТО С/Х) 050 0<5О С//0 050 050 050- 050~060 С/уО С/ЈО 050 С/55) 050 С/55) 090 050 ■ 18

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ

•УУР 050 0<50 У50 ООО 050 050 '//> УИ УЛ! (//-• (У>"; 1У/ •у; < 0 -уур ■//; -/X/- (у/: 050 СУУ: ХуО С /У5 050 ) - V - УГ С/У Р "»О 050 050) С > < ( 50 ---5 7) , -<0 Л?_- . и У^УЛС// - У УО 050 0<50 Р5<

УПУТОТБА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. (нАСТАВАк) У тесној вези стоје са ФалсиФиковањем година и ђ). Фалсификати у аогледу на темаераменат. Ови се састоје у томе, да се сгари, лењи и троми коњи, прикажу као : млади, свежи и срчани. Амо спадају ■ нрА. свега такозвани „цигански ватрени коњи«. Сваки зна, да је коњ, кога циганин на вашар доведе, тамо ватрен и срчан, а кад га купац у своју шталу уведе, да је јадан и жалостан. Тај мариФетлук цигански састоји се у томе, што циганин свога коња, кога жели да прода, пре вашара немилице туче, па га онда узјаши и право на вашар тера. Ту га још читав један сахат злоставља и бије, само да остане у узбуђењу, те тако да изгледа свеж и чио. Сем тога, даје му пре тога довољну дозу ракије да попије, што коња тако и у толикој мери доведе у узбуђење, да поиграва и да друге разне Фигуре изводи. Наравно, да су последице од тога по коња врло шксгдљиве и штетне. Сем тога ваља знати, да су »циганска седла с код многих сасвим друкчија од осталих. Њихова су седла изнутра обложена фииим и шиљатим ексерчићима, које јахач својим коленом у тело коња забада. Кад циганин свога коња тако спреми и хоће да га препоручи, он онда наводн, како му ето не требају ни мамузе ни бич, па ипак да је жустар и срчан. Да су томе узрок ексери, то наравно не каже. Поред наведенога, препредени нродавци коња, употребљавају и бибер за свој прљави посао. Они увек имају при себи по неколико зрневља бибера, који у згодном тренутку мећу у уста, те га зубима изгризу и сажваћу. Чим поведе коња, да га купцу нокаже, извади он прстом сажватани и пљувачком помешани бибер из уста, па онда превлачи то но леђима коњу тако, да се бибер упије. Дејство од тога је ванредно: коњ пође слободно и смело. Тром се потпуно исправи, лењ постаје ватрен, неспретан се креће лако, туп добија бистар и одлучан изглед, а што је најглавније: дигне реп високо. Ако се, дакле, купац пожали, да је коњ, кога је кугшо, на вашару изгледао „ванредно лепо и дастојанствено«, да је био „чио и срчан,« а сада да је »жалостан, јадан, прост и несносан," онда му ваља саветовати да. опет покуша напред поменуту манипулацију са прежватаним бибером, па ће се намах уверити, да ће коњ опет постати весео и чио, и онакав исти, као што је био на вашару. А да је продавац доиста употребио бибер, а не друго што, то ће се моћи приметити по томе, што свако живинче после тога, многу балегу избацује, и игго му реп на особени начин дрхти. Сем наведенога, уиотребљавају нродавци кад имају пред собом невешта купца, и лажие репове, који се, наравно, само за теглеће коње могу употребити. Они прикаче такав лажан реп коњу о подрепњак, (каиш) и утврде га каквим крутим парчетом коже. На тај начин добија коњ и лепши реп, а изгле.да тако лепше и боље. Да ли је то превара, кад ко коње научи да једу арсен и т. д., или није, то стоји у питању. Само је права правцата истина, да коњи на тај начин бивају чилији, живахнији, да имају дужи дах, и да нзгледају особито лепо. Имају и затег-

нутију кожу и изгледају добро урањени и пуни. Али се таки коњи брзо изгубе, лако се побољавају, иерадо узимају лекове и угину врло брзо, чим им се престане давати арсен. Ако, дакле, неко своје коње — било из убеђења, да им је то корисно, било трговине ради — арсеном храни, онда је он безусловно обвезан, да ту околност купцу саопшти приликом продаје, како би се овај знао управљати, ако би и поред тога хтео на пазар пристати. е). Бојадисање и т. с). Бојадисање коња може служити за разне цељи. Коњокрадице бојадишу украђене коње ире свега за то, да би се ови у толикој мери прокзнули, да их ни сам њихов госиодар не може више познати. Сем тога, ружни се коњи бојадишу за то, да се лакше могу продати. Наравна ствар, да та вештачка боја траје највише пола године дана, па се онда опет покаже она стара и права боја. Те лажне боје може нестати и пре, ако само коњ почне длаку мењати. Исто се тако уклањају и поједини незгодни знаци на коњима т. ј. оне беле Флеке на разним местима тела. Чим се таке Флеке на коњу виде, то није добар знак. Ако се појаве на оиоме месту, где се седло меће, онда је знак, да долазе од притиска седла, те према томе, да коњ није погодан за седЛање. Исто тако, ако се Флека види на прсима, трбуху и т. д. онда је знак, да је коњ много презан и на велике терете употребљаван. Ако се пак виде беле и велике Флек-е на горњој страии кичмењаче, онда се обично држи, да је коњ на томе месгу много трљан, јер је патио од каквог занаљења и т.- д., те се онда обично посумња, да коњ има правилан дах. Кад се, дакле, таки знаци вешто уклоие, онда коњ добија већу продајну вредност, особито пак онда, ако би се по томе знаку иначе могло констатовати, да коњ има какву ману. Сем тога, може се често код старих, мрких коња опазити, да су им израсле неке седе и оштре длаке по телу. Те длаке чине, да такви коњи изгледају много старији, но што. су у самој ствари. Те длаке имају ту особииу, да се лакше могу обојадисати, него остале правилне длаке на коњу. За таке длаке је довољно, да се оне оперу сапуном, етером или цеђем, па онда да се иремажу водом од куване зелене шишарке, те тако добијају лепу мрку боју. Ако иак то ма из ког узрока не може да пође за руком, а међутим је коњ поред све своје старости још довољно снажан и добар за употребу, онда се обично те израсле седе длаке исчупају или исеку. Међутим ваља знати, да се у таким приликама за Фарбање коња не употребљују кемикалије, но једино водене боје. Брзо и подједнако мењање длаке коња у нролеће и јесен, важи као сигуран знак здравог и свежег коња. Ако коњ уредно не мења длаку, онда му препредењаци дају повећу количину сумпора, антимона, соли или арсена, усљед чега изгледа здравији, но што је у самој ствари, а доцније се тек види, да му је све то било по здравље од велике штете. ж). Прикривање мана. Кад је коњ потпуно здрав, онда су му уста испод жвале увек свежа т. ј. влажна и пенуше. Ако тога нема онда варалице и препредењаци употребљавају сапун, бибер, а особито сажватанп дуван, која сретства ире продаје угурају коњу у