Полицијски гласник

148

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20

но један од њих, који их одатле иеопажено уклања. Један од њих вода брицу о томе, да се коњ умири и да не зазире, други се опет труди, да другог коња са угнутим леђима исправи, трећи, четврти и пети спречава опет каквог коња да не копа ногама, да се не рита, а шести милује и ласка некоме коњу, само да купац нри прегледу не опази његове хрђаве навике и т. д. На тај начин испада прва посета купчева увек сјајно. За приказивање и вођење коња има сваки нродавац своје нарочите људе. Он сам не ради при том послу око коња ништа, већ само посматра и цени купца. Он га испиткива, прича му и обећава златне куле, — а код коња стоји дотичии његов »вреднн® момак-. — Трговац и његови момци разуму се међу собом у таким пословима нарочитим лоповским говором, који они само разуму и који има своје парочито значење. Тако н. пр. ако трговац рекпе момку : »Доведите вранца овамо онаквог, какав је с< , то значи: „Купац незна да вранац има сипњу, зато га изведите напоље и нејашите га нагло и т. д. —• Исти сиоразум постоји увек и између јахача и онога што бнчем коња гони, јер овај представља посредника између продавца и јахача. Ако н. пр. купац изјави, да је ириметио, да коњ радо к' зиду јури, онда продавац одмах доставља то оном момку, што бичем коња гони, а овај се опет споразуме са јахачем, те онда обојица, оиај бичем, а овај мамузама присиле коња, да заузме сасвим други правац, и да се од зида уклања. Наравна ствар да тај споразум између њих бива на њиховом нарочитом језику, који нико други, а камо ли кунац може да разуме. ( наставиће се)

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК, Општински послови. (наставак) е. Уверења аогрсбна код војених власти : Суду општине ужичке. Молим суд да ми изда уверење о томе: да сам стања сиротног, да немам никаква ни кретна ни некретна имања, да сам стар 61 годину, да сам за рад неспособап, да ми је син Петар Молеровић калФа браварски једини ранитељ, н да ми други син Филип од пре девет година живи одвојено од мене, п на моје издрлигвање ништа не даје. 5. Јуна 1897. год. Јанко Молеровић Ужице. бив. бакалин. Подписани јаадчимо и тврдимо, за све наводе у молби, а и то, да је Петар дојиста ранитељ свога старог оца Јанка, коме је сада 01 година старости, и да је други син Филии од њега одвојен већ 9 г.одина и о њему се ништа не стара. с. р . Марко Малетић трг. о. р. Петар Тајсић опанчар. Оверева судија: М. Петровић. (На иолеђини): № 574. Издати молиоцу тражено уверсње по наплати таксе. 5. Јуна 1898. год. Председник суда : Уншце. С. Станишић. Чланови: М. Петровић. Сава Минић. Увера. Суд општпне ужичке према прибављеним доказима, уверава сваку власт, даје Јанко Молеровић бивши овдашњи бакалин, стар 61 годину, стања ио све сиротпог, ношто нема никаква ни кретна ни некретна имања, да је за рад неспособан ; да му је син Петар Молеровић калФа браварски једини ранитељ н да му други сии Филип од пре 9 година живи одвојено од њега и не води никакво старање о њему. Ову уверу издаје суд Јанку на његов захтев, ношто је прописну таксу у два дннара платио. Од суда општине ужичке 6. Јуна 1897. год. № 574 у Ужици. , , Председ суда: Писар : (М. II.) С. Станишић с. р. М. Обрадовић. ј \ т В . Следује потврђење код полиц, вдасти.

Рађено у суду општине смедеревске 16. августа 1897. г. Дође суду Кристина, удова Павла Стаиковпћа бив. ужара овд., па изјави : Молим суд да ми изда уверење о томе: Да сам ја рођена мати Драгољуба Станковнћа, који је стар 17 год., да је исти пежењен, да је владања доброг, да је сриски поданик и да му ја одобравам да ступи у подофицирску школу и тамо да оделужи по пронисима закони рок, с тим, да се ја обвезујем, накнадити сваку штету држави, коју он, служећи буде учинио. Кристииа Станковић с. р. Ми доле подписани јамчимо, да је Драгољуб СтеФановић доиста син Кристине уд. Павла Станковића, да је нежењен, стар 17 год. и српски поданик. Јевта Сотировић месар. Марјан Мирчевић бакалин. Оверава, члан суда: П. Вукојевић. (На полеђини) : № 5892. Издати тражено уверење по наплати таксе. 10. Августа 1897. год. Председник: Смедерево. М. Петровић. Члановн: П. Вукојевић. Р. Поиовић. Увера. Суд општине смедеревске на основу нрибављених доказа, уверава сваку власт, да јеКристина, удова Павла Станковића бив. овд. ужара, рођепа мати Драгол>уба Станковић, који је нежењен, стар 17 година, српски поданик. Да је на протоколу код овога суда под данашњим одобрила своме сину Драгољубу, да може ступити у војну подоФицирску школу, и тамо одслужити прописни закони рок, с том обавезом, да ће, она накнадити држави сваку штету, коју би Драгољуб учинио служећи у законом року. Ову уверу издаје суд Кристини на њен захтев, ношто је такса у два дпнара наплаћена. Од суда општине смедеревске 10. Августа 1897. године № 5892 у Смедереву. Председник суда: Писар: (М. П.) - М. Иетровић с. р. А. ЈЈоповић. КВ. Следује овера полиц. власти. Суду општине паланачке. Молим суд да ми изда уверење о томе: да сам стања сиротног, да немам никаква кретна ни некретна имања, но да живим једино од моје зараде као опанчарски раденик, да имам на издржавању матер стару 04 године и за рад несиособну и да сам јој нрвенац и јединац. 4. Априла 1897. год. Коста Матејевић Паланка. радник опанчарски. (На полеђишЈ) : № 852. Пошто је и с.ам суд уверен о свима наводима изложеним у овој молби, то издати молиоцу тражено увереље по наплатн таксе. Председннк суда : 4. Аирпла 1897. год. 11. Милојевић. Паланка. Чланови: М. Ристић. II. Петровић. Увера. Суд општине паланачке по своме личном знању и уверењу, уверава сваку државну власт, да је 'Коста Матијевић радппк опанчарски, стања по све сиротног, јер нема ппкаква ни кретна ии пекретна имања. На издржавању, као ранитељ, има матер Роксанду, стару 04 године, за рад по све неспособну, којој је он првенац и јединац. Ову уверу издаје му суд на захтев пошто је прописну таксу у два динара платио.