Полицијски гласник

БРОЈ 25. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 13. ЈУНА 1898. ГОДИНА II. С/УЗ С6<0 С / УО РУЗ 060 ООО »90 С/ХГ С ^ У5 090 ооо <>уг ОУГ 060 С/уС С/У? ОУО ОУР ОУГ> ОУЗ ОУД СбО ООО СјСГ> 050 ОУР (/Л ООО ОУР 0>0 ОбО сг?р одо ООО с<&0 ОДО 050 СјОО С/7? ООО ОУ5 с*50 ОУ5 ооо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊШ (уур С/УР (ууд <УУР УЈО обо оУ5 с^д ОУР суу? ооо сбо <>9о с/>о с^с (иуЗ с^о с^о С^о с/у ОУ: с»о ОУ> ОУ СОО Обо ОУ ^ с^о ооо одо с<ос ооо ОУ: о&о С/УЗ одо о&о с^о о&о сг>о с/?о слп ооо ссо ОУ ООО »110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једашгут недељно. По нотроби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова* ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на иошти. Цсиаједисту: чиновницима, учитељама, званичиицима, оиштинским висарима и осталим званичницима у ошите годив1ње 12, иолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу.нретплаФити само преко својих команданата, полицијске односно иограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство годишње 24, нолугодишње, 15 дидара. Поједиии бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи ио погодби. уур с/У. С/У: јУХ. УХР ооо уУГ с>/г (УУ СГУО (УУ оуо (УУ О>о СУУ (У/ ^УРС^'ууосхх: >2? /X УУТ уу; ОУ 7 У^ УХ V/ '//: (У/ с//: (У/. уу: С/У схо с/>^Гу/. (УУР СХА у/^с//:

»Срнске Новине« од 8. ов.* мес. доиосе овај указ : МИ АЈГЕКСАНДАР I по мнлости Божјој и вољи народној Краљ Србије Па иредлог Нашег мииистра уиутрашњих дела, а п о саслушању Иашег Мииистарског Савета, на осцову члаиа 75. и 76. Устава, и члаиа 80 изборног закона скушитинског, решили смо и решавамо : Редовиа Народна Скуиштина за 1897. год., сазива се у Ппшу на дан седамнаестог јуиа 1898 године. Наш министар унутрашњих дела нека изврши ово решење. 8. јуна 1898 год. у Београду. АЈ1ЕКСАНДАР с. р. Министар унутрашњих дела, Јевр. А. Андоновић с. р. ■■ » ■■ 0 Ц Е У Б И Ц А, »Убио оца® !... Грозне речи !... Ружне су кад се нзговоре, ужасне су кад обележавају извршено. злочино дело !... Синовља рука мрцвари, сече, уништава створа, коме има за свој живот да захвали !... Неизмерна, безгранична љубави родитељска, и ти зар немаш друге награде на овом свету, до смрти, и то смрти задане руком детета твога ? !.... Родпо га, нодигао га, отхранио, напојио, обукао, човеком га учинио, за њим страховао, и Богу се за здравље љегово дан и ноћ молио, и он, сип твој, убија тебе, Јшдитеља свога!... И ти га молиш да те не коље, да те не убије, и он те ипак убија, а ти — — — — ти издишеш и спомшвеш име његово: »сине сине" !. . . . Овако човек мора сам са собом да се у мислима разговара, кад мисли о овом несрећном случају, који Ку да опишем. Шене као жене, не могу да се сложе, него подбупе своје мужеве, да се дбле. Апсолутне иравде на земљп нема, па нема, нити ј: може бити, ни при деоби имања изме^у рођене браће. Једноме је право оно, што други за неправо сматра, и обратно ! Лични интерес јачи је од нравде. Ако је он окрњен, у човеку се порађа освета. Ко се свети, тај не бира осветиа средства. Освета је страшна. Тако је било и у овом случају. У селу Српцима, среза звишког, округа пожаревачког, живео је седамдесетогодишњи старац Павле Јанковић у заједници са своја два сина, млађим Јосифом и старијим Траилом. Г1ре пеколико година умре чпча Павлова жена. Изме^у жепе ЈосиФове и Траилове породи се неслога у кући, и оне заваде и браћу, и Њиховог оца, свога свекра са својим мужевима. Услед тога, они се поделе. Јосиф није бпо задовољан са иоделом, због једне краве. Тврдио је, да није право; што му је Траило не да, а нарочито га је љутило то, шго је и отац његов говорио, да крава припада Траилу, а да Јосиф на њу нема право. С тога се Јосиф завад!Ј са својпм оцем Иавлом, и он, који је дотле код ЈосиФа становао, пређе-.у кућу Траилову.

Јосиф се реши да отме, и својој кући отера краву, око које су се завадили. На дан 20. маја ове годиие, изјутра око 7—8 сати, Јосиф оде у њиву, где је Крава пасла, и потера је својој кући. Чича Павле чувао је у близини конопљак од тица, и кад је сиазио да Јосиф тера краву, пошао му је у сусрет, и стао му је викати: »Немој, ЈосиФе, терати краву, кад није твоја; она је Траилова!... Немој, сиико, то није лепо, грехота је туђу стоку отимати. Што је ту})е, то је проклето ! <( »Крава је моја, не дам ја њу ни теби ни твоме Траилу", одговори Јосиф у највећој љутини. а Е вала, ја ти је не дам отерати, кад нећеш лепо да ме слушаш", рече му отац, и иоче враћати краву. »Крава је моја, али си и ти сад мој с( , цикну Јосиф.... истрже јатаган иза појаса .. . налете на свога оца, који иоче да бега, стиже га и проли очеву крв! . . . Седи отац, од ударца ио глави оштрицом јатагана паде као свећа на земљу ! Крв на глави и лицу старчевом уплаши оцеубицу ! У зверском уму овога зликовца-сина пролете мисао : »ја убих оца!... шта ћу сад?!... да бегам од зла! ... шта учиних?!... ја убих оца!... <с и ноче бегати, али зло не хте од њега побеКи и ако је он бегао од њега и од крви свога оца! Зло га нобеди, он му подлеже, и у место да бега или да поправи шго је покварио, у место да се покаје, и рањеном старцу у помоћ притекне, он се у највећој љутини поврати н поче немилице јатаганом ударати по глави свога седог оца, који беше сав крвљу обливен, а кроз отворене рапе иа лобањи и мозак му провириваше ! »Сине .... ЈосиФе... дете моје . . . молим те... немој.... боли ме . . . немој ме клати.... немој ме убити ... ја сам ти отац .. . твој отац Павле . .. сине . . . молим те .. . узми и краву, само ми остави зкивот . . . па нека ти је Богом просто . . . роде мој . . . молнм те . . . крви моја ... ти ме уби . . . немој ме заклатп . . . Еј мене, шта учини сине«?!.... Овако муцаше испрекидано сиромах отац, под ударцима опггрог јатагана свог сина ЈосиФа. Али у сина не беше више љубави, он не имађаше сажал.ења у души својој : „освета . . . освета .. . освета®, то беху мисли убице-сина, и он мрцварећи оца, уза сваки ударац бесно се дераше: »Хоћу да те закољем !... Хоћу да те убијем!.. Хоћу да те закољем"!... Цео овај несрећни призор гледале су: ЈосиФова снаја, жена Траилова, са своје две ћерке и једном бабом... Оне су копале кукуруз у оближњој њиви, па су дотрчале старцу у помоћ, али је и њих Јосиф све хтео поклати, те нису могле старца одбранити. Пошто је Јосиф јатаганом одвалио деспу темену кост на глави свога оца; пошто му је засекао десну половпну мозга; пошто га је на више места по глави тешко новредио; ношто му је чело, нос, јагодице, усне и вилице дубоко расекао, и леву руку пресекао; иошто га је најужасније измрцварио, он је побегао с тог крвавог места, и однео у руци крвав јатаган, претећн оним женскима — очевидцима —■ да ће их све сасећи, само ако му се приближе!... Одмах иосле овога Јосиф је из свога села отишао право у Кучево, и ту се пријавио, али без јатагана, среском начелнику г. Јов. Радовићу. Био је веома задуван и усплахирен, и само је викао : »Ја сам убио.... убио .... убио сам . . . убпо