Полицијски гласник

212

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28

стоји хумка и на њој крст, што значи, да је погубљен услед осуде на смрт. Свакој ФотограФији иридани су подаци о ФотограФованоме: најпре име, па мера тела, за тим кратак лични опис. На пример: »број 187, Фридрих Карло Шулце. 1 "73. Коса црна. Очи црне. Нос дугачак и узан. Усне испућене. Бркови црни. (( Или: »број 510. Ернст Август Леман, 1-85. Коса затворено плава, кудрава, мало нрошарана. Очи модро сиве. Нос прћаст. Брада пуна и затворено плава. На челу, с леве стране, одскочио бео ожиљак, доле савијен.« Разгледати ове слике, с једне стране веома је интересно, а с друге опет у највећем степену гнусно. Истина не слаже се са Фактима, кад се говори о »злочиначком тину«, јер где који од убица и разбојника изгледају са свим невини, тако, да би се преварили и сами највештији Физиономичари, али има и таквих ликова, који казују толико суровости, лукавства и мржње, да се морамо ужаснути. Код ВаиегпГап^ег-а, под 5 поменутих, пада у очи читав низ елегантних појава, које, кад бисмо видели где на другом месту, никад не би будиле сумњу нашу, да живе само на превару и луиештво. Ни „даме (< нису без дражесних, по изгледу одличних облика, а тако ни интернационални лопови, који говоре више језика и вешто умеју кокетовати са орденском ружицом у рупици пуцета. И тоалета је разноврсна: овде имамо са бала право у затвор доведену витку плавојку у пикантном маскенкостиму, тамо видимо неку тржну крадљивицу са котарицом еа руци, па онда опасног лопова одевена као поштански момак, лопова трговачких пакета који гура колица, одевен као момак коме је то посао; за тим видимо лопова одела, суха тела, увијена у два украдена врскапута; персијанца у шубари на глави и тесном капуту, који, куггујући неке ситнице у јувелирској радњи, „превиди« те у џеп меће и више дијамантских прстенова, или каква мелеза, како бисмо ми рекли »Сека Персу", која по гостионицама чуда прави. Гдекоје слике казују, да они, чији су ликови узети, немадоше воље сликати се, јер се у више слика виде од чести или са свим искривљена лица, једно око затворено, искривљена уста или отомбољене вилице. На другим портретима видимо злочинца утегнута или се примећавају са стране руке и ликови полициста, који ФотограФованога силом притискују уза седиште. Пређе су ове мере, које су крајња противност ономе како ФотограФи иначе раде, молећи најљубазније, чешће примењиване, а данас моментна ФотограФија, која иде као муња брзо, чини имену своме и сувшпе части, не дајући злочинцу времена ни за накарађивања. ФотограФски атеље је баш уза саму собу инспектора криминалне полиције. То је мали, Полу мрачан простор, у коме гори гас; на обе стране светлуца више спиритних иламенова; лаким иритиском једие лопте од гуме запаљује се прах магнезије, на којој се светлости ФотограФује, и у истом тренутку и слика је готова, која испада скоро увек јасна и жива. Ако је зликовац упоран, приступа се сада само у крајњем случају сили, махом се прибегава каквом лукавству да се умири; један чиновник шали се или ћаска гато год са њим, или се направи да га бајаги саслушава, износи му акте и поставља питања, док на један пут зацврчи магнезија, а чиновник, иронично смешећи се, казује: »најлеише вам хвала, слика ће бити ИзврснаН Али ако се какав злочинац баш ни којим начином не може наместити да мирно седне, бнда се, док траје претрес или саслушање, црта, а да то не примети, па по том цртању изради се ФотограФија. Свака Фотографија .нзрађује се у четири комада: један иде у албум злочинаца, други у личие акте, т.ј. у акте кривице Фотографованога лица, трећи задржава старешина криминалног одељења, а четврти се даје чиновницима тога одељења, да га имају пред очима ради што тачнијег познавања. Какве услуге чини албум злочинаца, види се најбоље отуд, што се сваког дана више пута узима и њиме се користи, а годишње неколико стотина проналазака по њему се учИни. Некоме странцу у позоришту нестало је кесе с новцима; поред њега седео је неки миран стари господин, који је и ћеретао са њим. — »То је он! (( узвикну покрадени, држећи прст на слици. »Аха, па и ја то мишљах«, прихвати чиновник, који најмарљивије и са чудесним познавањем лица и Физономија управљаше овом ретком галеријом слика —• а мало минута за тим већ је расписана зановест, да се тај показани лопов ухапси.

Други случај: нека госпођа погоди једну служавку и била је са свим задовољна са тим скромним и вредним дететом са села, које врло љупко говораше простим народним говором; али после осам дана нестаде ове, сада в*ећ и за госпођу, вештице, а са њоме и свакојаког рубља, одела, златних и сребрних ствари исте госпође. Госпођи је саветовано да се обрати криминалној полицији, и ту јој се одмах изнесе албум злочинаца, свеска IX. »На шестој страни она ће јамачно већ бити, ова Ема Шубел (( , рече чиновник мирно и са извесношћу. »Али она се зове Августа Пехов«, упаде бојажљиво у реч госпођа. »0, та има и више имена, па и племићских — погледајте овде, па зар није и то она? (( и криминалии чиновник показиваше једну ФотограФију. Али госнођа је вртела главом : »Не, не, то није она! (( »Није — прихвати нолицајац, — јер имате иред собом једну одличну салонску прилику, у тесно скопчаном жакету од плиша, са модерним шеширићем, под којим су ванредно вешто израђене коврчице, са најкраснијим сунцобраном и најелегантнијим рукавицама. Али ће, по свој прилици, то опет бити она. Ова Ема Шубел воли нреодевања : данас бароница а сутра собарица, па онда бона или иомоћница госпође. Али у нас има више њених разних слика —- како стојимо са овом ? (( и при том јој показа једну лепушкасту собарицу са хамбуршком капицом, на коси најлепше раздељеној и најравније шчешљаној, са белом кецељом и у памучној хаљини. »Јест, то је Августа ! (г впкну госпођа готово уилашена. »Да, да, та радо прави таке шале (( , говори чиновник више за себе, »морамо цохитати да је ухватимо, иначе нећемо од ствари у опште више ништа наћи; то је наша стара познаница, шест пута кажњена!« Недавно завела је берлинска криминална полиција и мерење злочинаца, по »антропометричкој системи«, коју је основао Бг Бертилон у Паризу, и која, ослањајући се па податке које јој анатомија пружа, састоји се у мерењу извесних делова тела, да би се тим путем олакшало да се доцније опет може познати какво сумњиво лице. У Берлину се не иде тако далеко као у Паризу. Узимају се само четири мере: дужина лобање, ширина лобање, дужина средњег прста леве руке и дужина леве руке од лакта до врха средњег прста. Каква ће успеха бити од ових мерења, показаће се у практици тек после дужег искуства. У вези са албумом злочинаца стоје листови регистра и саискови карактерних зпакова, у којим списковима као дода1ак има још и збирка надимако. злочинаца. Листови регистра, који по бројевима иду оним редом којим и албум злочинаца, садрже личне белешке, за истрагу нужне. Узмимо, н. пр., да је је^ан лопов нађен по албуму злочинаца и констатовано да је он тај: под његовом ФотограФијом стоји бр. 310; кад чиновник отвори у регистру лист, на коме је бр. 310, наћи ће, најпре, опет слику лоиова,, а за тим уз њу писмена допуњавања: »Химелман, Фридрих (право Хершел); обућар, трговац. Рођен 7. марта 1853. у Варшави. 2931, А. О. (број аката варшавске полиције). 1883. због крађе из џепова са дружином у Сарлују — 2 године робије. 10. априла 1884. крађа из џепа (Констанц) 2 месеца затвора. 13. јула 1888. лоповска дружина (Бон), 2 годиие 9 месеца робије. Поред ових назначења, иследнику је сад лако набавити све остало што се овог лопова тиче. Списак карактерних знакова, који такође испуњава једну врло дебелу фолио велику свеску, дели се овако: косе, очи, носеви, уши, руке, ноге, ожиљци, грбе, тетовирања и замуцкивања. Ако отворимо главу »носеви (( , наћи ћемо на пример: »Тиле, Ернст 2201 (то је опет број листа у регистру, па дакле и број у албуму злочинаца), нос у врху у лево повијен; у глави »ноге (( можемо наћи: »Верктаг, Фридрих, 751, лева нога краћа од десне (( , или у глави »тетовирање (( , које се често налази у злочинаца: »Шмит, Ернст, 6610. На грудима орао, на деСној руци два укрштена мача, један анђео, једна жена, на левој мишици касапски грб и змија." Веома је значајно излагање азбучним редом свију надимака злочинаца. Ти надимци имају везе или са самим именом, или са местом рођења, или са пређашњим занимањем, или, најзад, са спољашњошћу њихова субјекта. Бележења, од прилике, гласе : »Келнер-Емил. —■ Емил Бекер, келнер ; рођен у Берлину 21. маја 1862. — опасан лопов, обија и ускаче. (( — Или : »Стралсундац-Алберт. — Алберт Бруц, касапин; рођ. у Стралсуиду 18. јуна 1856. -—■ ВаиегпГапдег". Или: »Карамбол-Август. —