Полицијски гласник

I

БРОЈ 33. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 1. АВГУСТА 1898. ГОДИНА II. 0? 0 С>50 090 О/О ОУР С<УД (»О ООО С/?0 ОТР С/>0 с/ур 0?0 оос с/ур ОУГ ОУР ОУ> ОбО С.ОО С.СО ОРО СУРО СОО ој СГ > ојог> ООО С/УО СОО 0>0 ООР С/УО С/УР ООО (^ОО ооо ОСО ООО ооо С/?Р С/У СДО С^У5 С/УД ооо С/ЗО ОбО С/УР ос>о ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ООО ооо су77> С/75 С/У5 С/?Р С/УР УХ) С/>Р С/УР с/?р ОУ ОСО С/?Р С/>0 С/уО С/ > С ОЈО ООО 0>0 Р^> 0>0 С/У? СУУО С/УР С/>Р.СРО ОУД ру 5 О&О О>0 0?0 О У5 ООО ООО 0 50 ~0УЗ ОбО 090 0>0 -С<>0 с/?о СУбО 0.6О С.ОО соо с<со с/?о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут иедељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова 4 ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на ношти. Деиајелисту: чиновницима, учитсљима, званичницима, општинским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, иолугодишње 6 дин. Гостиоиичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, нолугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командаиата, полицијске односно пограничне жапдармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не нродају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи но погодби. УУ5 С//. С/Л УЛ) ОУ УУО ОУ '/>р ОУГ ОУ ОУ 1УУО оуг е/У? с/у О90 О?0 ОУ X /? >у. -УУО ОУ С/УР О С.О ОСХ ? V/. -/х: С//:' -/X. СХО оу.;__0>Р >'Х" V/ С/Х •/.< •»'. V/; с// С/УГ* »С' »Т с/'/:

Ш'ТА ОВЕ ПРАКТИКУЈУ Л0П0ВЖ II. Лахна имена (наставакј Оснм дијалекта, којим непозиати говори, имамо само још неколико средстава, која нам такође могу бити од иомоћи. Пре свега препоручили бисмо, да се сумњива личност подвргне лекареком прегледу, јер на тај начип ћемо наћи на телу разне знаке, белеге ит.д., а за тим, ако је дотични обрезап, видећемо да је Јеврејии или Мухамеданац. У многим случајевима имаћемо да видимо и лица, која су тетовирана па руци или грудма, на ако је такво лмце још истетовирало ночетна писмена свог имена и презимена, посао ће нам тиме бити још више олакшан. Исто тако од велике је важности, да се хаљине сумљиве личности најбрижљивије прегледају. При таквом прегледу треба нарочиту пажљу обрати на шавове и она места, где је материја удвостручена; крагнове на капутима, »шлицове® на панталонама и сличне делове одеће треба распорити. Тако се доста пута могу наћи хартије, од којих се притвореник из ма каквог разлога није хтео растати, као што су н.пр. писма, прибелешке, иа чак и његове праве исправе, које је он можда у измењеним прнликама био рад да опет употреби. Код једне такве личности нађене су тако у шеширу под кожом једне иресавијене новине. У тим новинама, које су биле масне и брљаве, беше извештај из суда о расправи због неког уличног разбојништва, које су извршила два човека. Један је, према извегптају у новинама, ухапшен и осуђен; „његов друг је побегао", завршавао се извештај у том листу, »и до сад није ухваћен." У почетку се било наклоњено, да се то сматра за иуки случај, а и притвореник изјави са свим слободно, да је оп с кривцем (који је осуђен) седео на једној школској клупи, да је до тих новина с извештајем случајно дошао и да их је у шешир, који је купио код телалина, метнуо за то, што му је био сувише широк. Још рече да га је судбина његовог школског друга, који је толико ниско пао, веома тропула. За сваки случај тај извештај из новина, Фотографија и лични опис непознатог притвореника послатп су суду, који је расправљао то разбојништво, и наш непознати био је тај други, за кога је у новинама речено, да в до сада није ухваћен«. Кад је видео да нема куд, признао је, да је те новине сачувао »из интересовања за своју ствар.« У понеким приликама може нам великих услуга учинити психолошко посматрање. Само се по себи разуме да се за то не могу одредити никаква правила. Али ваља нам да сумњиву личност колико је више могућно оштро посматрамо, да се с њеним душевним особипама упознамо, да се у њен унутрашњи живот удубимо а за тим се с тим упознатим особинама користимо. Био је један овакав случај. Код једног члана полиције дође полицијски агент и замоли га, да му допусти, да види једног непознатог притворепика, пошто му се чини, да је ушао у траг лицу, које је покрало неку касу. Кад је видео тога човека, његово се мишљење утврди и он се с непознатим пусти у разговор. Прптвореник је знао за покрађу те касе, па кад је опазио, да њега сматрају за лоиова, на једаи пут скочи и рече, да ће радије признати, да је због убиства био ту и ту у затвору па побегао, но пгго ће допустити да га сматрају за лонова.

* То су сва средства за утврђење идентичности непознате варалице. Много тежа је ствар с варалицама Финије врсте, код Немаца тако званим »Хохштаплерима.® »Носћв1;ар1ег 1< долази од ^ШаМег = Ве11ег = просјак, који иде са штапом (81аћ), тако да се под речју Носћв1;ар1ег (ћосћ = висок) има нодразумевати просјак у вишем стилу. Тај појам се с временом проширио, тако, да се данас код Немаца под тпм именом сматра онај човек, који се издаје за какву високу личност, па под том маском врши преваре, проневерења и крађе. То су већином људи, који су у својој младостп имали боље васпитање или су бар били у приликама, да се науче правити се као такви. Без изузетка све су то људи даровити, вешти и духовити, људи, који су наклољени добром животу *а 'громи, да се на ноштен рад науче. Како »Хохштаплер« врши свој посао, то се може видети из случајева, што их готово свакн дан доносе разни страни и наши листови. Он долази код златара и краде док избор чини или наручује, да му се изабрапе ствари донесу у хотел, где га с њима нестаје кроз другу собу; он долази к банкару и диже новац на лажан чек ; он се уме увући у отмене клубове, где направи велике дугове и ишчезава; лажно се коцка у велико ; жени се и узима једну или више богатих девојака, иа кад дође до мираза, њега нигде ни од помена ; купује куће и имања на почек, задулш их и отиде; постаје компањон каквог трговца и прави иа његово име дугове; у кратко ои уме да се ваљано користи људском слабошћу за звучна имена, лепе хаљине и окретно, поуздано држање; он зна да на свету има доста будала и тако живи на њин рачун докле га не ухвате. Иследников посао с таквим људима није ни мало лак. На првом месту иследник зебе, да не учини грешку и не притвори каквог поштепог човека. Но једино и најпоузданије је средство да се код таквих људи добро пази на то, да ли немају на себи што лажно. То се може видети : у телесном изгледу, у оделу, у понашању, говору, тврђењу и порицању, негде ће изићи на средину нротивуречност или неистинитост, и тада иследник може мирно да почне свој рад. Нарочито се можемо примаћи ближе сумњивој личности, кад је пустимо да нам тачно и мнрго из свог ранијег живота приповеда: неистинитости, противуречиости и авантуре изићи ће брзо на видело, а остало је ствар телеграФа и ФотограФије. Никад не треба сматрати за изгубљено време, које смо унотребили, да утврдимо идентичиост неке личности, јер у том времену већином се докажу кривице, због Којих је дотпчни притворен. Ако је н.пр. какав тобожњи племић X починио велике дугове, онда је ту несумњива превара, кад се докаже, да он скомрачи и нема нигде ништа, а кад се тобожња, гроФица У, у коју се посумњало да се лажно коцка, иокаже као обична кокота, онда је лако доказати, да ли се лажно коцка. III. Симулације болести Нема готово ни једне болести, која човечји род мучи, коју не би варалице из каквог било узрока употребиле и симулирале. Циљ је различан: Ако је варалица ,у слободи, онда се лажна болест употребљава већином за просјачење. Свакоме од нас и сувише је добро познато у коликој мери просјаци симулирају слепоћу, глувоћу, сакатост и друге махне, да о томе не треба ни говорити. Исто тако биће нам позната навика