Полицијски гласник

2?б

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 36

задовољила би интерес јавног морала. Тако је и урадио аустриски суд, квалиФикујући кривицу као превару и судећи је уз то још као у стицају са оним довођењем у опасвост телесне сигурности, услед самовољног и нестручног мешања у посао епровођења електрицитета. Али је још од веће важности, да се створи несумњива извесност, да је електрицитету, који, на начин како се данас производи, представља једну велику вредност, загарантована најпространија казненоправна заштита у корист његових произвођача, па ма се и законодавство према томе морало подешавати и мењати. По најновијој практици немачких судова, те потребе нема више за немачку царевину, јер се тамо махом саглашавају сада да може бити крађе електрицитета, и оваке кривице казне се по закону који већ постоји са свим као крађа. Друкчије је у Аустрији, где се то још не може да прими према закону за крађу. Ту извесно може служити као пример, коме треба подражавати, што је у Енглеској из истог повода захтевана као нужна санкција законска, на име да се обнародује нарочити законски акат, који ће изречно казнити као крађу противправно узимање електрицитета. * * * Производња електрицитета и његова све разноврснија примена и у нас неминовно изазива потребу сличних премишљања и иужннх законских одређивања, која би му давала потребну правну заштиту, јер без сумње кривице ове врсте у Србији не би се могле подводити ни под досадањи појам крађе, ни под појам преваре, одређени прописима §§. 220. и251.нашег казненога законика. 18. августа 1898. год. у Београду М. Н. Јов.

Г Л А Д (из ВЕ<ДЕда^А ЈЕДНОГА ПОЛИЦАДДА) Покрупан, окошчат човек, испупчоних јагодица а упалих очију, пожутела лица и кривих ногу, то је познати лопов Петар Жагрић, родом из Д. Б—ца. Пре неколико дана пуштеп је са робије. Може му бити око тридесет и пет година и ако на први ноглед изгледа много старији. Никад се није женио, није му дала робија. Прву већу крађу извршио је у својој осамнаестој годиии, а другу у двадесетој петој. Почео је крађом јагањаца, а продужио је да обија вајате. Један грех ствара други. Данас одгх>вара за извршено разбојништво над Цветом, снахом Јована Перића из В—ћа. Сама Цвета познала га је и означила за учиниоца овога дела. Кад ми га доведоше, изгледео је миран, као да је обичним послом дошао власти. По неки пут само дигне главу према таваници, заколута очима и потмуло уздане. Али ја нисам у нрви мах на то обраћао пажњу. Мислио сам: стара робијашка посла. По правилу, кад какав бивши робијаш одговара за нову кривицу, он се прави или безазлен као дете, или подражава страдалника, који на правди пати. А обично се уме претварати одличном вештином. Као каква стара глумица... Али мени код Петра друго нешто изазва саучешће. Имао је иеки болешл>ив израз као после тешке болести. Блед, са модрим затегнутим усницама, а малаксало се погрбио. То се већ не може подражавати. »Иа ти, Петре, и опет овамо," ослових га после кратког посматрања. »Теби робија ништа не иомаже!® Он слеже раменима и наже главом у напред. Нека тамна сен пређе му преко лица, а прсте укопа у длаиове. „Очију ми мојих, господиие, морао сам. Ја сам некад крао за то што сам хтео, — био сам баш гграви лопов, ■— али ме сад зло натера те учиних несрећу...« »Ене, а какво зло ?.'« »Глад, господине, глад. Ја знам шта ме чека, али нисам могао више да гладујем.® „Па што ниси ишао да радиш, да зарадиш ? с( „Нема нигде посла за старог робијаша, господиие. Сви са мном лепо, али ме се сви клоне. Ако хоћеш да ме слушаш да ти испричам целу невољу. Нећу те ни за длаку слагати ! <( Сав израз био је одлучан и убедљив. Дозволих му, а он настави:

»Ти већ знаш кад се оно вратих са робије. У очи Митров-дана... Е, дођем у. село. Бога ми ти кажем, зарек'о сам се кад сам пуштен, да више ни туђ влат не узмем, ама кад до !)ОХ у село у мало не направих сто јада... Знао сам и раније да ми је све и сва продато за кривичне трошкове — и за прву крађу продате су ми две њиве, — али ме са свнм огорчи кад се својим очима уверих да је све моје имање постало туђе. Прво наиђох на забран у »Листу«. — знаш к'о коса је, — и упитах једно чобанче; »чији је? (( .Вели: »Сад је Обрадовића.« Распитам и за остало. Њива у »Потесу« Вемића; ливада Симе Рђе; виноград неког из Бабића. Смрче ми се пред очима.... Дођем и своме дому. За њ нисам смео ни да питам оно дете... Било је већ пред вече. У »кући (( се разбуктала ватра, а око ње играју се и скачу троје деце. Угледах и домаћицу где нешто послује око лонца. »Ој, домаћице!' »Ој!« „Чији беше овај дом ? (( „Мар.ка Јовића. А ко си ти ? (( Не рекох. Нешто ми лупи по глави као врљиком, а вилице ми се стегоше. После ми крв заигра, и узе ме неки бес... Дохватим се за нож. Хтедох да јурнем унутра и да починим чуда од оне нејачи и од сваког, кога стигнем... Али хвала Богу! Нису ми они криви, помислих на један мах, па јурнем из села као луд. Уплаших се од сама себе... Не знам ни ја колико сам трчао. Кад посустанем, био сам већ далеко у неким забранима... Где ћу сад? Еј, кукавац сињи шта сам учинио? Проклета крађо, докле ме доведе! Немам више ни куће^ ни кућишта. Гб сам као пиштољ. И птица има склоништа, а ја немам... "'И заплачем као мало дете. Није што хоћу, него сузе саме теку... Још исте вечери одем у Топлицу код Ћосе механџије. Понудим се у службу. Кад му рекох ко сам и шта сам, даде ми ракију и каза да има доста слугу. Видех да лаже, али боји се човек... Имао сам код себе још дваест пара. То ми је свега остало од оних десет динара, које сам па робији зарадио. Остало сам утрошио на опанке и-пут. Купим за толико леба те повечерам и одем даље. Заноћим у једној колеби у пољу. Сутра дан — гладан. Крче ми црева као натоварена араба. Потпагаем се добро, па пођем да тражим посла... Да не причам дуго... Обишао сам тога дана неколико домова и ништа. Чим ме познаду, веле, не треба им посленик. Неће нико да стрепи.. И не заложих се цео дан, ама ни мрве. Већ поче да ме боле мешина. Кад би пред вече наиђем на један добар извор и узмем пити. Али не помаже. Ја пијем, а оно ми се враћа. Хтедох да где сврнем да замолим коју кору, али не могу. Пођем, па се вратим... Срамота ме !.. У мрклу ноћ узмем јести нек®, лишће и трњине. Мало поутишам глад. Легнем у један ендек и најпосле заспим. Сутра дан исто. Ни посла, ни леба. Еј, што ме пустише са робије! Тамо бар има леба... Тога сам дана једва ишао, а у мешини ме пече као жива жеравица. А на лишће и трњине ни погледати. Нешто ми се стужило од њих... Тако, господине, и трећи дан. Само тада већ нисам ни тражио посла. Лежим изнемогао у једном шумарку, па гледам у небо и велим : »Еј, боже да ли те има! Види муке моје и смилуј се! (( А око мене се све у наоколо окреће и подигрује као у колу. У том удари туда нечије дете. Носи торбицу о рамену а румени му обрашћићи к'о руже. Вере се кроз дрвље, иа све мени ближе. Ја њега гледам, гледам, и од једном скочим. Не знам шта ми би ! Они румени образи учинише ми се као најбоље печење, и дође ми да их загризем. Толико бејах гладан.. Дете врисиу и одскочи у страну, па.наже бегати, а како запе торбицом о неке грање врвца се прекида и торба оста. Прекрстих се. Опрости Боже,. шта хтедох да урадим. Да једем жива двоношца. Брзо. узмем торбу и на моју срећу у њој нађем комадић сира и парченце проје. У два залогаја све поједем. Истресем и оне мрве, па и њих поједем... То ме мало окрепи... Седим па мислим шта ћу сад да радим ? Вала идем да тражим посла још код Ружића, а ако и ту н.е добијем обићу нечији млекар у сред дана. Није право да умрем од глади к'о пас. Боље и куршум. Таман ја тако премишљам, а издаље путем удари Перићева снаха. Човек јој је негде на послу, па му носи ручак. У једној руци држи лонац, а у другој заструг сира и пола проје,