Полицијски гласник

БРОЈ 37. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 29. АВГУСТА 1898. ГОДИНА II. 06О ОУг 090 С/>Р 090 С/ЗО С/>Р 0<90 СЛО 0>0 0?0 С/УД с«00 090 (>90 ООР 090 ОбС- ООО 090 С/>Р С/>Р о^с (У/Г ООО 050 Оро 060 С/УЈ ООО С<ОР ООО С/>Р 000.000 ООО ООО сгзо ооо с«оо ООО (К?0 ооо а«ро осо ооо ооо еоо с/?о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЕБЕ С/У5 С*УР ОУ5 ООО СУУ5 ООО ОУР РУ5 ОСО С/9Р ОУР 06О ООО С/>Р ОУ? С/>Р 05С СУ>Р С/У> С/>0 ОСЈС ОУ5 С/>Р ООО ОООС«б>0 ОС^ ОбЈО 090 000-060 ОУ^бОО О&О СбО ООО ОбО С/УЗ с<>о с/?о ООО ОбО ОјО ооо о&о о?о сг>о осјо сг>о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова^ ул. бр.16., а у унутрашаости код овлашћених скупљача или на ношти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, онштинским нисарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и мехапџијама из упутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу протплатити само нреко својих команданата, полицијске односно нограничне жандармерије. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, иолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласннка не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. 0>т /ЛЧУ/ -/X) суу. '■</? с/л (ј/у: ОС/ГХ.О р-^г ОУГ Оу: ОУ оу/Гоу/7 -уу? -х/г-ОУ. -/г: о-х VРУ '-^Г' уХ СУХ ^ Х>-С ^ у>- с/л ✓уг О//; УУ > > ( ,•/ У,<

ШТА СВЕ ПРАКТИКУЈУ Л0П0ВЖ IV. Знаци. б.) Знаци за саоразумевањс. (пАСТАВАк) Ако је нак потребно да ггасмо кога притвореника изиде па поље, оида га ваља чисто преписати и тај препис да притвореник у присуству чиновника потнише; препис се пшнаље на пошту, а оригинал се метне у архиву. Али да преваре може бити и поред све те пажње, доказује нам један врло поучан случај, који нам прича чувени немачки криминалиста Грос. Поседник једне мале шуме осумњичен је, да већ неколико година протура крадене ствари преко границе. Тај човек је затворен, али његова жена остављена је у слободи, пошто није било сумње, да би могла побећи, а имала је повећи број мале деце, од којих једпо још беше на сиси. Тај човек је на ирвом саслушању одрицао све. Непрестано је молио да му се допусти да види жену, јер има с њом да се разговори. Шена је дозвата у суд. »Мени је изгледало веома сумњиво", вели Грос, »то толико мужево паваљивање, да се са жеиом разговара, те одбих његову молбу, али му рекох, да пристајем да ја кажем све жени што јој он жели казати 3 те да ми исприча шта хоће. После дугог колебања, врдања и опирања рече он, да јој кажем само ово: „Нека добро храни волове, он их је до сад (док није ухапшен) добро хранио, па нека се и она побрине, да волови добијају добру храну.« Ту безазлену поруку саопштих ја жени и она отиде. Али та ме је ствар занимала дуже и још истог дана иошаљем жандарма, да се увери, да ли ти људи у онште имају волова. Одговор је гласио: „Имају три козе и једио кљусе, на коме је тај човек терао крадеие ствари. Волова нити имају иити су их икад имали." Није било сумње да сам пао у клопку. Сам сам пренео поруку, која је извесно имала други смисао и која је за истрагу морала имати великог значаја. Ту ствар не могох дуго решити. Бејах себи ставио у задатак, да ту ногрешку пажњом и тачношћу колико је више могућно поправим. Дуго времена после, пошто је истрага довршена, имао сам у затвору једну девојчицу. која је међу Циганима одрасла и која је па најпрепреденији начпн иаучила да краде. Сирото створење, које су Цигани можда били малено украли, било је врло захвално и причало ми је многе циганске мариФетлуке. Између осталог упитам ја девојчицу, шта то значи »хранити волове«, и добијем одговор, да у том крају зиачи: „Господу судије лагати и ништа не нризнати. сс •— Дакле смисао оне по-

руке био је : „Ја до сад нисам ништа признао, не признај ни ти ништа ни под којом погодбом.« Друга једна врста споразума врши се с помоћу писмена урезаних у дрво. Кад се н.нр. обична писмена утисну у дрво тако, да та удубљена слова састављају реч или реченицу и кад се преко њих струже оштрим ножем или што је још боље комадићем разбијеног стакла дотле, док та слова не постану невидљива, она се опет могу распознавати, кад дрво овлажимо. На име струготине од дрвета збију се у шупљину слова, те .она за то и постану невидљива ; кад се те струготине овлаже, оне набујају и дигну се, те тако се сад слова виде у испупченом облику. За тај циљ може се уиотребити свако дрво, а наравно да је боље оно, у кога су струготине Финије (н. пр. липа, јавор, крушка). С тога ваља пазити на сваки комадић дрвета, који се предаје притворенику с поља у затвор, н. пр. на заклопце ручних огледала, дршке од четака, чешљеве, кутпје с јелом и т. д. Прича се за један случај да су таква слова била исиисана на дрвеној лажици, па су се читала, попјто се лажица овлажи у чорби. Онај, који је с поља притворенику доносио јело, говорио је, како је тај човек »тако навикао на дрвену лажицу сс , те ииком није ни падало на ум да забрањује уиошење у затвор »безазлене® лажице. Да споменемо још један начпн споразумевања. У једној великој парници било је нритвореио двадесет осам људи, а пошто су апсанске просторије биле врло ограничене, у скоро се опазило, да притвореници на разне начине једни с,другима коресиондују. Пошто је то ствари врло шкодило, поставе се војничке страже , и сад су дан и ноћ по ходницима шетали тамо амо војници. Али то је имало утицаја само неколико дана, за тим се на целој линији притвореника у њихним одговорима опазила промена фронта, они су се дакле дописивали опет. Иследник, који је стао марљиво вребати, онази једном приликом како се кроз прозорче на апсанским вратима, које због мотрења стоји отворено, помаљају руке, које војнику кад прође, задену нешто за стражњу Фишеклију. На другим вратима се оиет видела једна рука, која је то »нешто« узела иза Фишеклије, и то је тако ишло даље: војници су, и не слутећи, били писмоноше. Притвореници пошто нису имали хартије, писали су на крпицама, које су цепали од својих кошуља. Једипа оловка, која је стојала на расположењу, путовала је с писмима из руке у руку и употребљавана. в.) Знаци за аознавање. Ти знаци су интернационалнп и задатак им је да с помоћу њих лопови један другог налазе и познаду.

Види оиие на етр. 286.