Полицијски гласник

304

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

шумом и грањем претрпана, три дана после пошто је из куће I нестало ; да је Милоје код полицијске власти признао, да је он своју жену заклао у недељу 31. марта 1896. рано ујутру, али да је то своје признање код првостепеног суда после опорекао; да се напослетку посумњало у његову душевну исправност, пошто су суд општински и његов бранилац изјавили да је Милоје »суманут.« Суд је донео одлуку 2. јуна 1896. № 10035., п да се Милоје лекарском комисијом прегледа: да ли је заиста суманут, и могао ово дело извршити као неурачунљив, и да тај иротокол ирегледа иошље суду."За давање одсуднога мишљења о душевном стању Милојеву, било је неопходно потребно познавати његово душевно стање од рођења па до дана, када је доведен на посматрање [ у нашу болницу. За ово нисмо имали никаквих података. Оно пак, што Милоје прича, у недостатку доказа, није се ни могло узети озбиљно у обзир, нити се а рпоп могло његовим речима веровати, а у толико мање, што је он већ једпом о једној истој ствари двосмислено говорио: н. пр. признање и порицање дела. Ради прибављања потребних анамнестичких података, ишао је по наређењу г. мин. ун. д. СЛ° 9024. од 17. септ. т. г. Др. В. М. Суботић у Милојево село Влашку, и тамо је сазнао ово : У породици Милојевој није било никад — у колико се опомињу стари људи — ниједног случаја душевних болести. Милојев деда и баба били су обоје добри и паметни. Милојев отац био је бистар и добар човек. Милојева мајка била је још боља, но њен муж, Милојев отац. — Обоје су умрли пре неколико година од природне смрти. Милоје је имао 4 брата. Двојица су умрли. Сестре је имао три. Све су помрле. Милојева цела иородица у селу је позната као добра и иаметна, али сиромашна. Ујчевина Милојева, вели се, да. је здрава, добра и па-. метна. Ни у материној породици није био ниједан случај душевних обољења. Опште је миптљење у селу, да је Милоје »од створења, постања његовог, био замлаћен, шашав (с . Био је увек аљкав, прави в адраиовац с( . Није био ни за какав озбиљан посао употребљив, где је требало, како то сељаци веле Ђ му&нути* својом главом. Није умео спремити, нити овејати жито, однети га сам у воденицу, истоварити, самлети, утоварити и кући дотерати. Није умео ни пиле ни јагње нити заклати, нити уредити. Није умео опанке скројити, нити сашити. Није умео застрти пуну врећу или џак. Палицу у јарам није умео начинити нити гужву уилести. До своје 15. године није умео, како ваља завезати гаће на себи. Никад није долазио на општинске састанке, зборове, а тако исто ни у цркву, нити се причешћивао. У механу није никад у свом животу отишао; није био пијаница, а ни блудник. Једино што је умео то је, да чува стоку, и то на оном месту и до које му се границе рекне да даље стоку не сме пуштати. Па и тада неки пут дотера сву стоку, неки пут двоје троје остави на путу, а неки пут не дотера ни једно. Умео је, вели се, и точак на ветрењачи окретати, али и то тек онда, кад му се кључ са којим се точак окреће, утрапи у руке! л Док му се не заповеди и не покаже како шта треба, он сам није имео ништа радити«. Био је слаботиња: строго се покоравао строгим заповестима. Тако н. пр. пре 3 године, један човек узјахао је на Милоја, и натерао га, да га на леђима носи читав сат по селу. Кад га је ко год псовао, он је сав дрктао од страха, и ништа није могао проговорити. Био је врло иоводљив: шта се год хтело, могло се с њиме чинити. Свога сам"осталног и одређеног мишљења никад ни за шта није имао. Ни за шта није био способан, нити за газду, домаћина, нити за слугу, ни за грађанина. Милоје је у селу познат под именом ^Гућа", или Ђ луди, гиашави Милоје", или цЛуди ГуКа*-, или »Пбта®. Ове надимке има од детињства. У обичном говору нико га није звао именом његовим него овим надимцима. Кад су у селу некога хтели обележити као не са свим свеснога човека, онда су обично и њему придевали ове Милојеве надимке; тиме су означавали њихову једнакост. — Вели се, да је био паметан »као дете од 5 година.«

Кад је било време женидби Милојевој, отац његов није му могао наћи девојку: ниједна није хтела поћи за Ђ Лудог Гу&у к . Томе доскочи његов отац. Под изговором да узима девојку за млађег Милојевог брата, он њу доведе у своју кућу и венча не за Милојевог брата но за Милоја 14. I. 1879. Ово је, разуме се, било могуће учинити са женском, која није много боља могла бити од Милоја. И заиста сви сељани тврде да је и она, жена његова, погинула Смиљка, била као и Милоје: »шашава" и »ограничена®. Непоимање строгости законске, и законских одредаба; велики стуиањ лакомислене непромишљености, најбоље се види у томе што је Милоје као војник сталнога кадра пре 20 година два-трмпут бежао из касарне својој кући. Сељани и породица Милојева тврде, да је Милоје онда као душевно неспособан од војске ослобођен. Нисмо могли у овоме смислу добавити никаквих званичних података. Милоје није био способан да буде старешина у кући, но је био његов млађи брат Милутин, после смрти очеве од пре 5 година. Милоје је рођен 25. I. 1859. г. и имао је у браку са својом женом Смиљком, која је ро^ена 11. I. 1858. год., 4 деце. Двоје њих умрло је у 5 години живота прпродном смрћу. Једно дете, женско, од 7 и по година, умрло је 13. Марта 1896. год. »од иадајуКе болести — фраса « а после дужега боловања, како то стоји записано у протсколу умрлих. Ово дете, вели њихов свештеник, иоп Пера, било је узето у обе ноге и обе руке, вечито је лежало и није никако проговорило. Једна кћер њихова била је испрошена пре, а удата после извршеног убиства над Смиљком. Брачни живот Милојев и Смиљкин био је врло несрећан. Рђаво су живели, свађали се и тукли, али тако да је Милоје добивао батине од Смиљке. Милоје је увек сумњао у поштење своје жене. Међу тим сељаци тврде да је она била исправна, али и преко сваке мере ружна и страшно аљкава и прљава жена. Милоје не зна читати нИ писати. * * * Сад да пређемо на посматрање у нашој болници од 3. Јула 1896., када је иримљен. У Јулу месецу 1896. одмах по доласку у болницу, преболовао је доста лако запаљење плућа. Ускоро по пријему оријентисао се где се налази. Знао је да је у »Лудници«. Уиитан за узрок, да ли му је познато зашто је доведен у »Лудницу« одговарао је да не зна. Његово понашање било је овако: Стоји или седи сам за себе, не меша се са другим болесницима, и не упушта св ни с ким у разговор. У лицу је жалостиван. Не плаче. Уздише по који пут. Обично гледа само преда се. Кад му лекари приђу, он се мало збуни, устане, скине капу, и стидљиво им погледа ио који пут у очи. Нема обичај гледати право у очи ономе, с киме говори. За иоздрав обично пружи руку да се рукује, али то уради увек некако сметено. Кад се с њим разговара стојећки, он обично наваљује сав терет тела час на једну, час на другу ногу, а ону која је слободна избаци у напред, и труди се као да заузме бољи и леиши положај. При томе, навика му је да глади тЗркове, али и то некако необично, невешто, сметено. У говору је спор. Глас му је слаб. Треба му дуго времена док на проста питања смисли одговор, и гласно изговори шта хоће да каже. Од почетка па до сада увек је био миран. Лепо је и мирно спавао. Увек је при добром апетиту. До данас није се ни с ким завадио нити потукао ; нити је на кога год насрнуо; пити се пожалио да му је ко шта зло учинио ; нити је ма са чим незадовољан био ; нити је протествовао што је у Лудници; нити је желео, ни молио да га пустимо да иде кући, већ напротив вели : »ја волим да имам одело лепо па да служим код тебе к ; нити се бринуо што је у притвору судском : изгледа као да он и не прави пикакве разлике између слободе и лишења слободе, и као да му је све једно, и једно и друго. (НАСТАВИЋЕ СЕ). • ■ Џш* —