Полицијски гласник

БРОЈ 43. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 10. ОКТОБРА 1898. ГОДИНА II. (У?Р С<РО ООО ООО ОЈСГ> ООО ООО С/УО &ОГ> 090 0?0 ООО ОС>О <У73 (КУ) ОбС' ОРО С/>Р С/7Р С/уО С-ОО ооо 060 ОЈОГ)' 060 С/?Р 0?0 ООО 090 д/уо 0<ур С<00 ООО С/У5 С<уа С/УД ООО СУ9Р оеуд СУУ5 СДО ООО 0<?О СУУО 0<?0 ООО С/?0 0.00 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧЕИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ Об>Р С/УР ОУР С/УР С/УО 0?0 СОО С/УР С//Р С у ОО С/УО ОРО С/УЗ ООО ООО ОРО ОбЈО ООО ООО с/?р ООО ООО ООО С<РО ООО -С/?Р СУ>Р С/>0 ООО С/УО СДО ОУО С/?Р 090 с/?р СЈбО 090 С.ОО с/?р ОбО С.ОО с/?о соо соо с/?о а<?о с<оо с«оо ооо »ПОЛИДИЈОКИ ГДАОНИК« излази једанпут недељио. По нотреби биће ванредних бројева. Претндата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Ценајелисту: чиновницнма, учитељима, званичнидима, онштинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, нолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу нретплатити само преко својих команданата, полицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само нлаћена примају се. Рукониси не враћају се. Огласи по погодби. с/ур ооо.оро оУЗс^ оур с/ур с<5>о ссо оро с/ур соо с/?о соо с/?о с/>о о>о с/ур ■■ууг' о/уГ^/ур (уу? г/ур (у>о с/ур с/УР сј ОУ сођ ојоо с /? о ег?о с/у? соо с/уо озо с/ ур с/уа сууг - с / уо оуо с/УО оур с5о

ДИГАНИ, ЊИХОВ ЖИБОТ И ЊИХОВЕ 0С0БИНЕ I. У опште. Цигански живот је јединствен у свету. С тим чудним народом врло је тешко опходити, а нарочито човеку који га не лознаје. Ако смо ради да нам много што шта у животу тог народа буде расветљено, потребно је да му се приближимо и проучимо га. Циганин се из основа разликује од сваког другог културног човека. Оно, што је човек научио и стекао знања у опхођељу с другим људма, не може употребити, кад има посла с Циганима. Многи иследиик није имао прилике, да тај народ проучи, а с тога ће му бити добродошло ово неколико појединости, којима хоћемо ма и површно да оцртамо живот тог чудног народа. Ма колико да се Циганин разликује од сваког другог лопова, ипак они имају међу собом неку чудну сличност. Откако Цигани живе у Европи, остали су за сва времена непромењеии, и кад читамо најстарије извештаје, наредбе власти, парнице и прибелешке о Циганима све нам се чини, да еу то исти данашњи, наши Цигани. У току векова они су се расули по свима земљама: али свуда су остали једни другима слични, слични телом, говором и делима. 0 циганском језику вели др. А. Ф. Пот, који је поред др. Миклошића најбољи познавалац њихног језика: »Циганска наречја свију земаља, у којима Цигани живе, потпуно се слажу иоред свег бескрајног шареног и силног утицаја туђинских идиома®. То потврђује Миклошићеве речи, који за циганска наречја свију земаља вели, да потичу из једног јединог новоиндијског дијалекта, који с каФирским језиком и дардујским дијалектима чини једну групу језика. Бе Сгегапс1о вели: „Између Циганина у Француском пиринејском департману и Циганпна у Мађарској нема просто никакве разлике". Исто тако вели Швикер : »Код Цигана свију земаља налазе се готово исте навике, исте врлине и пороЦи. А Либих вели: »Прави, истински Циганин тип је свих осталих Цигана«. Против тога мишљења, што су га дали многи познаваоци циганског народа, о тој колико чудној толико и прилично необјашњивој сличности између свих Цигана, као да у неколико говори то, што би какав посматралац могао рећи, да се н. пр. Француски и маџарски Циганин могу веома тешко споразумети. Али то има свог простог узрока у томе, што је с једне стране Француски Циганин примио у свој језик Француске изразе, као год и маџарски Циганин маџарске речи, а с друге стране што је вековно бављење у једној земљи морало донети. са собом, да онај говори Француским а овај други маџарским нагласком. Кад би маџарски Циганин могао да нешто на свом језику напише, а Француски Циганин то могао прочитати, извесно је да би разумео шта је маџарски брат написао, само ако не би било туђих израза. Дакле, и ако Цигани разних земаља тешко могу да се међусобно споразумевају услед измењеног изговора, ипак сви они говоре и<јтим индијским језиком и сви су један исти индијски народ. Најбоље њих карактерише Влислоцки, који је с тим светом живео, те га бесумње изврсно познаје : „Нихне моралне особине«, вели он, »ноказују чудну смесу таштине и про-

стоте, претворства, озбиљности и праве лакомислености, готово потпуно оскудевање у човечјем расуђивању и разуму, које прате лукавство и иоквареност, ти обични производи незнања; за тим долази недостојно пужење у животу и раду, којим иду на то, да друге својим лукавством заслепе; они се ни мало не обзиру на истину, но најдрскије лажу, никад не руменећи, јер код њих и нема стида. Једино што према болу од батина имају обзира с( .У осећајима су више материјални но грозни и осветљиви. Овом одиста добром огшсу могло би се можда додати, да Влислоцки познаје у главном ердељске Цигане, који према његовом опису морају бити куд и камо бољи но наши. Наш Циганин је поред лености и осветљивости још и кукавица. Та црта у животу Цигана од врло је велике важности за криминалиоту, пошто му је потребно да се при оцењивању карактера неког Циганина, његовог понашања, његових намера, мотива и циљева, као и у нитању, да ли је извесно дело извршио Цигании, мора увек имати на уму, да су Циганин и кукавичлук нераздвојни појмови. Против овог тврђења многи ће устати доказујући примерима, како су се ноједини Цигани у бојевима показали као велики јунаци. Године 1557 бранили су Цигани замак Нађи-Ида (код Кашаве) против ђенерала Пухајма и држали су се врло јуначки. Али то је, прво једини историјски доказ циганске храбрости, друго били су иза шанчева и зидова и треће борили су се и за свој живот, који су на иослетку изгубили. Исто тако меродавна је и та околност, да Цигани, који служе војску, постају добри војници. „Циганин", вели аустријски капетаи Сулцер, добар познавалац циганског народа, „мора дуго бити војник, мора дуго бити разбојник, па да само с простом војничком одважношћу изложи груди непријатељској танади, па да путнику одузме кесу, ире но што га убије пушком иза жбуна. 0 томе сам се више но једанпут уверио у Ердељу, Влашкој и Молдавији; видео сам, како је један једини одва[ жан човек са штапом у руци најурио пола циганског села а у Ердељу има пословица, да се педесет Цигана може најурити једном мокром крпом. У осталом није потребно путовати у Влашку, па да се тако што види. Сваки боговетни дан можете гледати како један једини жандарм или пандур тера пред собом читаву гомилу Цигана. Ја сам у своје време неирекидно имао посла с Циганима. Једног дана дотера један жандарм преко тридесет Цигана, међу којима беше око двадесет људи; они су били осумњичени да су извршили неку иокрађу. Ти Цигани имали су само једна кола; жандарм им је изишао на пут и ухватио кљусе за узде. Тиме их је спречио, да му ни један не утекне. Као што ми је апсанџија причао, он је питао Цигане, како су то допустили, да их један једини жандарм похвата и дотера. »Господин жандарм има пушку с( , рекао је најстарији, „а у пушци седам Фишека". А кад је апсанџија рекао, да жандарм није тиме могао да све њих потуче, добио је врло значајан одговор: »До душе не би потукао све, али седморицу би убио, а ни један од нас нема воље, да буде који од те седморице«. Исто је тако карактеристично и то, шго су сва убијства, од стране Цигана, која су мени позната и за која сам чуо, извршена искључиво на спавању, из сигурне заседе или тровањем. Убиство, у којем би се човек морао изложити опасности, неће никада Цигании извршити.