Полицијски гласник

344

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45

5. Лоповске справе и отров. Проучавати Цигане и њихов живот врло је тешка ствар. Много и много времена можете долазити с њима у додир, па да врло мало што докучите. Код Цигана ћете у врло ретким случајевима наћи оруђа за отварања и обијања, док међу тим за друге лопове таква оруђа су најдрагоценије имање. Ма да је готово сваки Циганин врло вешт ковач и бравар, ипак он не ће да себи направи калаузе и справе за обијања и т. д. Он је и сувише лен, да их направи и носи уза се, сувише плашљив, да их држи код себе. Ни у самој природи Циганиновој није, да он ради калаузом или справама за обијање : он улази у кућу кроз прозор или на какав удобнији начин, пошто у напред тачно зна како стоји са нрозорима и вратима; орман отвара он са непојмљивом вештином ножем, искривљеним чавлом или на који други начин: примитивно, али поуздано. Али оно што се код Цигана увек налази, то су удице и лепак. Удица служи за различите циљеве, према величини и конструкцији, али најређе за свој једини циљ, пецање рибе, чиме се Циганин само изузетно бави. Циганска удица служи у главном за пецање живине сваке врсте: кокошију, патака, гусака, а у случају потребе и голубова. Циганин, већином пак Циганка, приближи се слободно јату живине, наравио кад је живина мало подаље од куће и кад нико на њу не пази, те стане да јој баца мрвице хлеба. Прича се да у тај хлеб метну неку смесу коју живина страшно воли. Кад се живина тако тим мрвицама мало приближи, онда им бацају велике мрве, и на послетку мрву, у којој је удица; удица је везана за свилени конац, а овај за јак пртени конац или Фину жицу ; кокошка, рецимо, прогута удицу, Цига је довуче до себе, извади удицу, кокошку удави и обеси испод капута о замку, која је за то нарочито спремљена ; друга живина се у тај мах уплаши, али се поново врати, те онда деде Јово на ново. По кад и кад Цигани праве од зелених крпчића или у недостатку тога од лишћа вештачке жабе, те њкма обмањују гуске. У такву жабу скрију они удицу, жабу донесу пред гуске, па онда вештим трзањем удешавају да жаба скакуће. Нема гуске која се не би тада преварила, мислећи да ту за њу има масан залогај. Тако Циганин дође до печења а сељак мисли, да му је лисица однела гуску. 0 Циганима и не сања. Има још један много опаснији начин употребљавања удице. Узму се три или четири удице, окрену једна другој леђима, чврсто се увежу, а за тим се над њима за конац веже оловни куршум. Разуме се да се може употребити и једна удица, али ова не хвата тако сигурно као систем од више удица, пошто овај, каа и котва, свакад хвата па пала како му драго. Оловни куршум служи, разуме се, за то да се удица лакше може бацити. У том бацању су Цигани, нарочито одрасли дечаци, веома извежбани. X. Гр. (нАСТАВИЋЕ СЕ).

ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК. Општински послови. Пресуђења ^од општинс^их судова Пресуда због дуга од кирије. Суду општине књажевачке. а.Ј Тужба. Неши Петровићу, овд. трговцу, дао сам под закуп моју кућу, у којој има, са лица улице дућан и у позадини стан, са три собе, кухињом и осталим удобностима, са ценом по 100 динара месечно, од Ђурђева до Митрова дана ове године, под том погодбом, да ми условљену суму сваког месеца уредно плаћа. Како ми Неша није платио кирију, ни за месец септембар ове године, а сада првог новембра истиче рок закупу, и он ће из закупног имања да се сели, то га тужим томе суду, и молим, да га осуди, на плаћање дужне кирије, за месец септембар и октобар по 100 динара, што износи суму од 200 динара, да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе 20 динара.

За доказ служи ми становање у мојој кући, а тужени нека подиесе признанице о плаћеној кирији. Тужбе основ дуг од кирпје. Вредност тражбе 200 динара. 12 октобра 1898 год. Милан Петровић, Књажевац. бакалин овд. № 9354. Одмах одредити кратко рочиште на које позвати парничне стране, на коме овај спор извидети и пресудиги. 12]Х 1898 год. Председник суда Књажевац. М. Настић. в., Белешк а. Рађено у суду општине књажевачке, 14 октобра 1898 г. Белешка по сиору Милана Петровића, бакалина овд. противу Неше Петровића, трговца овд. Судили су судије Због дуга од кирије у Н. Спасић ' вредности 200 динара за Ј. Терзић месец сеитембар и октобар А. Марковић ове годиие. Бележио деловођ П. Стевић. На данашње рочиште дошле су обе парничне стране. На понуду суда нису се могли поравнати. Тужилац оста при тузкбн у свему, и тражи пресуду, за осуду дугујуће кирије. За данашњи предстанак тражи 10 дин. Тужени признаје уговор о закупу и закупну цену. Признаје и то, да тужитељу није платио кирију за месец септембар и октобар, у суми од 200 динара, но вели, да није то учинио с тога, што му тужени није хтео изврптити оправке на закупном имању, по закљученом уговору, но га је с даиа на дан заваравао, све дотле док он то није морао сам извршити. Те оправке, које су условљене, састоје се у томе, што је тужилац био обавезан, да реперира и у ред доведе собе за становање, да у великој соби метне нову фуруну и да исту измала, даље да подрум који је био по све рабатаи и избушен у ред доведе, и да му у авлији направи једну дрвену шупу за смештај кућевних потреба. Да је овакав уговор између њих стојаб, ако тужилац не призна, доказаће сведоци: Јанко Давинић, трг. и Петар Милић, абаџија, који су били при погодби. За ову оправку, као што се из рачуна, које прилажем, види потрршио сам 192 дин., што ће потврдити и издаваоци истих: Павле Јанковић, предузимач, Илија Маленић, молер и Недељко Стевановић, гвожђар, које суд, ако за. потребно нађе, може испитати, када ће се о мојим наводима уверити. Најзад полажем суду 200 динара, с тим да сс ова сума стави у деиозит и да се не издаје тужиоцу, докле се овај спор међу нама не расправи. Ако тужилац не пристаје на ово што сам навео, онда молим, да се ово рочиште одложи и да се друго одреди, на који да се иозову сведоци, на које се овде позивам. Тужилац изјави, да наводи туженог нису истинити, и да када признаје дуговну кирију и закуп нема места одлагању рочишта, нарочито с тога, што он сам никакве преправке на његовом имању није могао чинити. Узевши у обзир наводе парничних страна, а и да би се дошло до правог и истинитог стања ствари за правично пресуђење овог спора, суд општине књажевачке Решава : Да се ово рочиште одложи, и друго одмах у најкраћем року одреди, на које позвати парничаре и сведоке тужене стране. Положених 200 динара унети у депозитну касу, с тим, да се никоме не издају, до окончања овога спора. 14|Х 1898 год, Књажевац. Потписи. в., II белеш ка. Рађено у суду оиштине књажевачке, 16./Х 1898. год. N6. Стави главу белешке. На рочишту су парничари и сведоци. Испит сведока.