Полицијски гласник

БРОЈ 49. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 21. ПОВЕМБРА 1898. ГОДИНА II. ОУО 090 090 090 090 090 ОРО ОРО 050 ОСО ОРО ОСО С/У.1 сгуг <УОО ОеХ) (»•д' 1 0?0 ОУР СУ?Р аос (У>0 090 ОУ ООО ОРО СХУС' а<0О 06<3~ОС>0 090 рОО р!УР С/?Р ооо 0?0 ОРО ОбО 1У?Р ооо сг?о сгуд ооо с/?о О&О ОУ? ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ осо с/уз сгур с/уо 1>ур оуо оур с^о ас^ <>90 -ууг 1 с^с оу с/>о о>о с^' с//: оу: оу> оу: >у- оур оу> оуј одо о>с с<со оур о>о осјо оур с/у? оос' ОуС- оуг оуг о>о с сл> с/5о оур ооо оао оуо оур..оур о?о о?о р?о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК® излааи једаииут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претилата <е шаљ(- уредништву у Веограду на »Ведиком Тргу" до Уираве града Веограда,' а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на вошти. Цена јелисту: чиновиицима, учитељима, зваиичницима, општинским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарипа и м >ханцијама из унутрашњости г'дишње 12, полугодишње 8 дипара. Жандармима годишње 6 полугодишње, 4 динара, ну ови се по опој цени могу иреа нлатиа и само преко својих команданата, полицијске одиосно пограничне жаидармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње ')4, полугодишње, 15 дипара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукоииси не враћају с<. Огла ;и по погодби. ОјОг > осјо у/р о>о .уур сс/>о оуг' ОУ' <узо оо90.С/30 оуг О>о с/л чУуо 'Vу^.оу: -ууоосјо с/уо у?о'Ту->о с/?о~./?о *г/УгГ"оу: оу г^'оу- с/>у : ; >уо ру-.' с/ур сууо оу суур оус об»р оу^

НАША ДЕЦА (ИЗ ТАСИНИХ БЕЛЕЖАКА) (нАОТАВАк) 10. Дего, не ради се боље са децом ни у самој кући родитељској. Многе београдске госпође не желе да рађају, и, ради тога, у.потребљују сва могућа средства...* А многе, које, бајаги, воле децу, једва ако се потруде да га роде. Шта ће после бити са дететом — то остављају па милост служавкама, које се у нас лиФерују »из нрека«, махом из угарских проститујитских кућа....** Отуда су онда, наравно, могуће и оваке појаве. Једнога дана дође ми један угледан и богат грађанин. Са тужним лицем стане ми се зкалити, како му двоје деце, једно од три а друго од године дана, од некога времена болују, имају некакве пликове по телу, па непрестано куњају, плачу, сна немају и т. д... Звао је, вели, лекара. Лекар, прегледао децу — и упрепастио се. Не може човек да верује своме знању. Оба детета беху заражена. У први мах не сме отворено да каже у присуству мајке дечије. Али то искаже оцу. Отац, знајући свој ранији уредан живот, а немајући тако исто да што иребаци и мајци, ћерци из једне од пајодличнијих породица, изјави сумњу у мнење лекарско. Дођу и други лекари — па и они утврде оно мнење домаћега лекара... И, наравно, сада настаје јадање и очајање за — децом.... Ништа природније, него сумња да падне на млађе у кући... И, наравно што није иазила комотна мајка, то треба да изнађе полиција... — Ја сам дошао — говораше брижни отац — до вас. Луд сам за децом. А и жена ми једнако плаче. Није шала, да ми деца нроп-адну.... већ лекари су предузели све, да ми децу спасу. Чим се отопли водимо их у бању, али што ме највише мучи: ие могу да нађем откуда болест на деци. Дадиљу и

* Мржња на децу — редовиа је појава у вишим круговима на Заиаду. У љих није пишта иеобично читати чак у званичним лпстовима огласе о бабицама, које дају : Шзкге^оп КаШ 111 а11еп Ргаиепап§е1е§епћеМеп... Ади, на жадосг, то се почело јављати и у нас. У Београду многе гоепође све раде само да — не роде... То је, махом, у богатијим крајевима престоничким, али на Врачару, као да је учестадо... Многе, пначе одличне госпође, пију свакојаке травуљине, употребл>ују механичка средсгва, да се материца отвори, измишља се нарочита гимнастика у кући, рамо да се — побаци... Неке то раде и са знањем мужева... Отуда је плодност брака у престоници сведена на 2'46... а по статистичким податцима број рођеиих 1891 г. по занИмању родптеља био је у Београду овакав : свештеника : 0• 5 4, чпновннка: 10-7 6. наставника : 2'69. трговца: 10-15. занагдија: 25-21. војника: 2-92. и г. д... ** Често бива, да саме угарске вдасти патерују свој шљам у — Србију... Више пута дешавало се, да љихов капетаи, пуштајући каквога донужу и неваљалу девојчуру из затвора, најури их амо к нама, у наше крајеве... Или им подвпкне: в докде ћеш падагп у апс... Овде ћеш скапати од зда, него иди у Србију, да се заборави на тебе... а

служавку прегледали су лекари. Па нису нашли ништа болесно.... Али ја сам дошао до вас... Ви у полицпји можете преко ваших људи да исиитате све... Имате начина да нађете истину. Молим, да се ствар не објављује, али онако у потаји, да се сазна... Знате већ како... Молим вас покорно... Ја ћу све моје млађе отпустити.... Нећу да задржим ни једно... Поверљиво распитивање и истраживање обелоданило је догађај овако.... Госпођа је љуте нарави. Чешће напушта кућу, иде на села и у женска друштва, па када дође кући, она ма зашто мла1 ( е напада. Највише је у таквој прилици страдала служавка Ерзка... И ова покварена жена, не могући да се свети мајци, смисли на — децу.... Изашав из једпе проститујитске радње у Сомбору, она пређе у Београд, у службу по кућама.... Дошав овде, она је собом донела болест. Лекари су, сигурно, површно преглед извршили — али је служавка била заражена.... Хотећи госпођи да нашкоди, она је једнога дана, када је остала са децом сама, а то је чешће бивало, болесним слузом са свога тела намазала слузне кожице у деце. И тако их заразила Месец је дана прошло. док се је зараза јавила на деци : по уснама, очима и т. д....* Разуме се, када је отац сазнао извор болести дечије, да је се од једа и чуда упрепастио. Госпођа мајка добила је нервозу, али су сирота деца имала још много година да испаштају мајчину небригу.... На старијем детету, после одраслој п красној девојчици, опажају се трагови и данас, после толико година 11. У богатога газда Ј јединац је синчић — Ика... И отац му и мајка здрави су, добро развијени људи. До пре годину дана и дете им је било здраво. У лицу румен као ружа, здрав као тресак, ишао им је синчић весео, право као бор... Али од скора почео је опадати Дванајест му година, али сада, када иде, погури се као какав старчић — Шта је нашем Ики — питају се и отац и мајка... И опет на то сами одговарају — ови силни предмети за учење... Децу, веле, преоптерећавају те овом те оном науком, и сирото дете, да све постигне, губи се —• учећи, и опада — напрежући се... — Једнако је код куће —- рећи ће други пут мајка Икина... Више пута када пођемо где у Фамилију, хоћемо да поведемо и њега, али оп неће. Да му је цео дан да седи са Жужом...

* Страшна су саопштења, која сам добијао из женских апсана у гдавној полицији... Једна олужавка, иатеривана силом вдасти у сдужбу једном ведиком господину, причада је, даје измисдила, да се својој госпоштини на овај начин свети. Имајући бело време на себи, брисада га је, па мећада у јело, које је на сто изношено... Друга сдузкавка, опет из мрзкње, имајући на нози рану, превијада је на њу месо, за ручак с пијаце донето, гга га је посде о ноге скидала и својој госпођи, скувано иди печоно, за јело износила... Опет једиа девојчура, имајући бодест у очима, брисада је своје крмеље, па лепила на очи детету, које јој је иа чување предавано... И бмло је пупо оваких гадпих ствари....'. Наравно, ове ово и горе, може лако да се дешава са тога, што паше гоопође регко када коптродишу своје млађе: ни иа пољу ни у кујни..,