Полицијски гласник

384

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50

И невини људи више п^та плаћају глобу, уцену, само да се беде курталишу. Једнога дана јави ми се нека Јулијана удова Н... Водећи собом своју ћерчицу од 12 година,, стане плакати и тужити се, да јој је дете — силовано... — Ево, господине, ово моје дете... ово моје јединче... ово моје сироче... ах несретница... куку мени... оставила сам данас по подне саму код куће... Само за један часак, док сам отишла до госпође Н... на Варош-капији... Али, куку мени несретници... Ах... Боже милостиви... док сам се, то мало, код госиође бавила, дошао је у мој стан Н .. Н... и ово моје дете налетио, и силовао... Куку мени... Несретник... Бог га убио... Да ми је да га зубима закољем... Тражила сам га у дућану... Па га нема... Тужим га, господине, тужићу га. свима судовима... Ићи ћу до... Да се казни... Тражим да ми за повређену невиност ћеркину плати 200 дук. цес... Па онда настави опет плач и кукњаву, призивајући све свеце с неба, да јој помогну... Једва ју стишах, обећавајући јој : да, ће власт чинити одмах што треба... Позвах девојчицу, да ми она сама догађај са њом исирича... И покварено дериште, научено од мајке, иоказа све појединости силовања, теретећи за то једнога богатога и угледнога београдског трговца... Наредих одмах преглед. ,Лекарска комисија прегледа девојчицу и у свом ноднетом мнењу изјави: да је девојче не само своје девојаштво давно изгубило, него да је чак и од венерије лечено... Насамо испитивана девојчица признала је, да јој је мајка казала, да то све тако ураде, и да ће онај богати трговац паре дати, те да се лепо одену и т. д... 17. Тако исто дошла је у полицију и Нанчика Н... праља... Она је довела своје дете од осам година... И она је прво отпочела са плачем, пренемажући се, како јој је дете унесрећено, упропашћено, убијено... како Бог да убије господина Н... и... т... д... — Тужим га, господине, и молим да се најстрожије казни... Дете ми ји убио... Оно, сироче, није више за живот... Ево га власти, па нека ради са њим што зна... Бог га убио... Зликовац... Та Турци тако са дететом не би урадили, као што је он учинио... Тужим га... Тражим да ми плати срамоту детету 100 дук. цес... Па опет у плач и кукњаву, да се сва полиција разлеже... Позовем дете, да ми оно исприча, како је са њим било. Дете, рекох у осмој гобиии, прича потанко, без зазора и срама, све нијансе обљубе до најмањих ситница, означујући гласно за кривца господина Н... човека од угледнога Ноложаја. Тужбу сам примио, али ми је ствар била доста сумњива. По закону наредим да се изврши лекарски преглед. Лекари нађоше, да је дете сасвим здраво и да на полним органима његовим нема никаквих повреда. Насамо иснитано, дете ми призна све, да је мајка ствар удесила, како би се господин Н... заплашио, те га оне та1ш за коју сумицу испумпали... Обе мајке, разуме се, да сам. подвргао најстрожијој истрази и казни. Обе су биле Маџарице, родом из Угарске. И када сам над њима извршио што је по српским законима требало, предао сам их аус.тријским властима, да их прогоне даље од српске границе, не пропуштајући том приликом земунском капетану наговестити : какви нам шљам друштвени са уредним царским пасошима, по који пут, шаљу у Србију... 18. Није у Београду редак случај, да отац или мајка, или и обоје, најуре своју децу на улицу као пашчад. Јуче је било у свима београдским новинама јављено, како је некаква зла мајка истерала своје троје мале деце из куће, како су она цео дан лутала, а у вече дошла у полицију на преноћиште. Од такве напуштене деце шта може бити друго, иего да се, остављена сама себи, одају и на крађу и-на блуд...

Доцније ћу изнети децу, која краду, а сада да покажем ону, која блудниче... Девојчица је кћи једнога занатлије. Тек јој је 12 година. Лепо и бис.тро дете. Ухваћено је, да проводи блуд на Калимегдану... — Отац ми је занатлија — причаше она — мајке немам. Умрла ми је пре годину дана. Остало је нас четв^ро деце. Ја сам најстарија. Ономе најмлађем имаће две године. Ја сам учила и први разред инштитута... Одкада нам је мајка умрла, нама је било врло хрђаво... Мени је било најгоре... На мени су остали сви послови у кући... Па сам са тога морала и школу напустити. . Али нас је отац све тукао... Мене највише... Иде послом по вароши, дође кући љутит, а неки пут и пијан , па нас све редом, ни за шта, бије... По неки пут по цео дан не једемо ништа... Више пута дођу из комшилука, па нам донесу . пола леба... Тако је све било... Али је отац бивао све гори и љући... Ја сам највише страдала... Истерао ме је нз собе, те сам две ноћи спавала на дрвима, у авлији... А после, када је дошла зима, било је хладно, па сам ишла код неке баба Росе, онде у комшилуку. ГБу сам молила, те ме је примила да ноћим, али после ме није хтела примити ни она... Онда сам прешда код тетка Розике... Када сам после хгела ићи оцу, он ме је непрестано терао. Није хтео да зна за ме: вели, да му је доста и оно деце на врату. Још ме је ударио по глави штапом, којим вуну дрнда, те ми се ево и данас познаје чворуга. Ја сам онда остала код тетка Розике .. Она је Швабица, али ме је примила, да радим код ње... Тамо сам се упознала са њеним сином Францом, шлосером, и он ме је прво преварио. Ја - сам се тужила тетка Розики на њега. Али ми је она на то говорила, да ми неће ништа Фалити. После сам морала чинити све, што је Франц хтео. Ја сам више пута плакала, али ме је тетка Розика тукла... Ја сам онда од ње побегла код друге једне жене, којој муж ради у граду. А и тамо ми је било хрђаво... После сам и од ње побегла, па сам ишла којегде... Спавала сам на Калимегдану. И тамо сам са некима радила срамотно... Од једнога сам добила динар. Други један човек дао ми је пола динара. За те паре ишла сам у ону ашчиницу спрам реалке, те сам се најела... А за вечерас ми је казао један господин, да га чека.м онде код градске капије. Рекао ми је, да ме води код њега, па ће ми ујутру дати пет динара... Али ме је ухватио позорник, и, ето, довео ме у полицију... 19. У великим јевронским варошима сиротиња се грдно мучи са становима. Има где по двадесет лица спавају у једном со- бичку, или подрумчићу... Лежу згрчени, тек колико само главу да наслоне. Разуме се, у таквим збијеним местима извор је страшним иороцима и злочинима... Вгоиагс1е1 наводи, да у радничком крају, где живи сиротиња, цела породица спава на једном кревету... Више пу;га дешавало се, да је отац, глава породице, пијанац, па дошав доцне кући, онако пијан, силује своју рођену кћер, која спава са њим у једној постељи... Износи се и овакав један случај... У једној соби становале' су три породице. На једној постељи сиавао је отац, коме је било 73 год. мати и син од 12 година. Једне ноћи старцу позли и ускоро издахне. Док је старац издисао, уза-њ су сасвим мирно и безбрижно спавали његова жена и син... Но исте ноћи у истој соби десио се и други случај. Док је старац умирао, онде на другој постељи до њега, порађала се једна сиротица. И у оном истом часу, у коме је сгарац издахнуо, родило се и заврискало дете... У једном дакле истом моменту десило се и умирање и рађање... Још треба додати, да је обе ове појаве својим очима гледало шеснајсторо деце, која су у истој соби становала !!!... И у Београду има препуњених станова. Није редак случај, да у једној собици и кујни станују по две а три породице. Више пута и сасвим непознате једна другој... И онда се из тако пуних станова излеже овакав случај... Једнога дана дошла. је полицији на тужбу сирота мајка са оваком изјавом: — Ја држим собицу и кујну у улици... Као сирота жена довијам се како да живим, па сам собицу издала под кирију