Полицијски гласник

БРОЈ 53. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 19, ДЕЦБМБРА 1898. ГОДИНА II. СиОО ОСО С <00 ОЗО 090 С,00 ОУО О <90 СјОГ> С -јОК ОјОО ОјОО ООО СУУ5 оос сг?с СУ9Р ОјОО ОјОО ОбО ОјОГ> ОјОГ> ОУР соо СјОУСЈП с/у. '>60 (У^ (^ОО ОУО О?о"с/У3 & ОК > ОјОО ОУЗ ООО ОУ5 С/У 0?0 с/уа 050 аоо ОУР ООО 0<?О ООО СОО ГЈ6УГПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСЕЗЕ РАДЊЕ ООО 0јОО С /У5 СУ9Р 1УУР 0?0 С /УР С /УР О/О сјр0'000 с/>р ОбС ООО ОУб 090 ОјСГЈ - ОјСГ: СУ>о"СУУ) ООО ОСО 090 ОУЗ СДО С«<УР ОбО С*?Р ОјОО С/У О 090 "С /? Р СУОО СУ?Р С /УО СУРО ОјОО с оо сс » о оур сгзо ооо ооо СОО ООО С/? о сгго сг?о " »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛ.АСНИК« излази једанпут недељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Претилата <е шаљг уредништву у Београду на »Великом Тргу" до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених свупљача или на пошти. Цена јелнсту: чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим ввани'1иицима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и м :ханџијама из унутрашњости г' дишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6 полугодишње, 4 динара, ну ови се по овој цени могу преа нлатич и само преко својих команданата, полицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 44, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примајусе. Рукописи не враћају сс. Огласи по иогодби. У9Р (уу с/у: /х) с/х уур оу> с//. ух. ооо оуг 1УУ: с /у? обо о>о оу: с/ур "ууг- оуг ^ оус оу уур у/5 с /?оооо.с/ур с ^ос^оо<у. о/: с/уо д/у с/у± с/ур оу. јуур уу? с/у: јууз оу с /У5 дл

НАША ДЕЦА (ИЗ ТАСИНИХ БЕЛЕЖАКА) (ОВРШЕТАК) 29. Али разврат са Запада наваљује све јаче у наше крајеве... Порок, када уђе у народ, он се, као оно епидемија, шири све јаче и догшре све даље... Пазимо на децу! Каква су нам деца — такав ће после бити и нар"од... Данас деца — после неколико година то ће бити наши грађани, наши државници, наши посленици... На коме, ако не на њима, остаје — Србија. Ми апелујемо на родитеље... Њихов је — свети позив... На њима је будућност деце, а онда и — народа... Али добра мајка може још више... Она може све... Њено је име најмилије... Њена је љубав најјача... Сви смо то у наше доба осетили... Ако што вредим данас — мојој милој мајци имам да захвалим... Она ме је учила »првим знаЊима«... И у часу, када ове редове пишем, ја осећам њен свети дах више мене.., Њени савети увек су ми на иамети. Изашав ноћу, на слободан ваздух, више пута погледам у небо... Рекао бих, да видим њену звезду, где трепери у бескрајној васијони... Немојте ми замерити. Ви се можете и смејати, али ја сам , сећајући се своје мајке, плакао, када сам ове редове писао... Него, да наставим... ^ 30. После родитеља долази — учитељ (нроФесор). Што је пропустио учинити отац и мајка, треба да прихвати ■— школа. У данашњем добу породични живот опада. У модерном браку, који чешће иапада и морална и материјална криза, деца се напуштају. Надзор над њима мора да приме општина и држава. Јер, како веле научари, сва срећа једне државе, оснива се на истинским добродетељима и добром моралу њенога народа... Не угледајмо се у свачему на ■—• Запад. Тамо није добро... Тамо веје дух мржње и освете... Ми се мрзимо међу собом — вели Дима... Отац мрзи сина, али и син мрзи оца... Брат мрзи брата... Муж не воли жену, а жена мрзи мужа... Од брака неће моћи ништа бити... Породица је пропала... Нема више ни синовље љубави... Како већ и у нас овоме даје истиноке потврде један синовљев оглас у »Новом Дпевнпку«, који гласн овако:

Н... Н... Београд. Пошто сам постао пунолетан, одричем се сваког права родитељског нада мном, као и сваког наслеђа, и од данас престајем ваш син бити. За нанету ми увреду, тужићу вас суду Син: Н... Н... Још каквих тешких случајева имао сам у мојој пракси. Једне ноћи дизао сам се као дежурни из полиције, да спасем мајку, госпођу из вишег друштва београдског, коју је са ножем у руци јурио њен рођени — син...!! Другога дана имао сам да постављам стражу у кући очевој, да угледнога трговца чувају од његовога рођеног порода... Загледајте у полицијске протоколе, да видите: како се умеју да туже и клеветају очеви и синови — једни друге!31. Деца се истина рађају невина, али и дивља — себична... Дете тражи све и маша се свачега... Ако га одмах не прихвати добра рука и^мудра памет мајчина — оно постаје арождрљиво. Већ у овој једној особини детињој има квасца за будућа зла дела... Остављено само себи — дете прво лаже и краде. Када ојача, оно постаје сурово, мучи и туче све око себе... У исто време почну му се и нагони развијати... Нагони пзазивљу разне прохтеве. Са ружним прохтевима страда — детињи морал... Ружни прохтеви и нагони иду носле даље и даље. Са њима и суровост јача. И злим делима нема граница... Тако још дете постаје — злочинац... Још од памтивека историја злочинаца даје овоме потврде. Др. Хавелок, у својој штудији о злочинима, даје доказе, да се зликовачке особине још у детету појављују. За то наводи испитивања, која су чињена у Француској, Енглеској, Америци, па чак и у Индији... Роси онет наводи случајеве, да је пмао пред собом као злочинце децу од 4, 1, 8, 9, 11 и 12 година... Чувени светски зликовци : Шиндерханес, Валтазар, Тропман и други, давали су још у детињству знаке злочиначких прохтева. Историја казује, да су : Нерон, Каракала, Калигула, Луј XI. Карло IX и Луј XIII још као деца показивали суровост и давали познати, да ће то бити — рђави л>уди... И ја имам забележених неколико случајева, да су ми зликовци признавали: како су још као деца воће крали, животиње мучили, своје другове злостављали и тукли, штете другоме наносили*) и т. д. Многи су додавали још, да су у шестој

*) 0 том и ова забелешка. У време нашега рата, као што је познаго, школе су биле затворене. Деца су онда скигала и лутала по вароши и околини, Једнога дана, оиако беспосленима, један из друштва њпховога предложи : да лупају прозоре по кућама... Предлог једногдасно приме. И ударе прво па позоришну зграду... За тили часак каменицама полупају све прозоре па позоришту. Чак не забораве ни оне велцке лампе на уласку... Позорник на ту лупу потрчи тамо, али они окупе и шега, и повреде га по глави. Пошго почине толику штету — разбегну се куд који... Али у мене је остао забележен оиај предлагач... После десег п више година, када је већ по-