Полицијски гласник

ВРОЈ 2 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ОПИРИТИЗАМ к Године 1894, Улбрихта, жена једног обућара, основала је у самотном нланииском селу Тиндорфу код Гросенхајна једну религиозну секту, која живљаше по начелима комунистичким. Ступајући у њу, чланови даваху заједници све своје имање, неки по 1000 марака, а неки по 10, 20 и 30 хиљада марака вредности. Улбрихта је ову заједницу остварила и у дело привела тиме, што је изазивала духове и што је у стању тобожње бесвесности као »весник Исуса Христа« изговарала неке изреке, на које се гледало као да долазе божанским наДахнућем. Али један члан стаде, најпосле, сумњати у божанско порекло ових изрека Улбрихтиних. Због тога иступи из заједнице. Али како му заједница врати само један део од онога што је био принео ступајући у њу, он још оптужи Улбрих, ту за превару, јер га је, вељаше ои, лажгшм представљањем да су јој изреке надахнуте" Богом и Исусом Христом, навела, да даде своје имање, а тиме га оштетила. Код дрезданског суда вођеиа је истрага по делу ове преваре. Ту се имало, норед осталога, објаснити. и то, како је Улбрихта дошла до тога да постане медијумом и да удешава појаву духова. Нађе се, да су је тој вештини научила два медија: нека удова Рајтер рођ. Бартеловска. у Дрезди и сестра јој Валеска ТепФер у Берлину, чијпм је спиритистичким седницама Улбрихта врло често присуствовала. ТепФер је имала светскога гласа као медијум који се тражи и коме се диве. Да би се могло како треба судити о Улбрихти, показа се нужним да се извиди, да ли је учитељка јој ТепФер, радећи као медијум, намерно и са знањем варала публику. Узеше као сведока на испит ТепФер, и она, положивши претходно као сведок заклетву, казиваше ( I. Фебруара 1887.) овако: »Ја сам Валеска Хермина ТепФер, по рођењу Бертоловска, муж ми је трговац у Берлину, имам 42 годиие, вероисповеди евангелско-лутеранске, с Улбрихтом нисам ништа род. Биће двадесет година како радим као медијум. Заиимање ми беше најпре писање психограФом, доциије поста.дох и додирни медије. Биће седам година како предузимам и материјализације, т. ј. телесно јављање духова. То сам чинила у Берлину, па у Рајхепбранду, Лајпцигу и Бечу, као и два путуДрезди. У Бечу сам се продуцирала код барона Хелбана у присуству двојице ерцхерцога., три кнеза и још дворске господе. За време материјализације стаЈала сам иза једне завесе. Стављана су питања, на која су имали да одговоре духови, изазвани мојим посредовањем. Место ових, ја сам одговарала па та иитања; говорила сам тако тихо, да ми гласа нису могли познати. По неки пут упитају који дух одговара, а ја одговорим »Цвибо®, или „Ахило«, или »Жилбер". У истини, дакле, ту није било никаквих духова. Ни сама не умем да кажем чега радн сам играла ту комедију: иикаква разлога за то нисам имала. Само сам мислила да не радим ништа рђаво, и веровала сам, да ће људи бити бољи, ако на тобожње речи, које им говорим, буду гледали као на изјаве и откриће духова. Догодило се 20—30 пута, да се дух, сав у бело умотан, јави иза завесе. Но то беше увек обмана, превара, коју сам сама чинила. Испод своје горње хаљине, имадох, за ове случајеве, хаљину од газе справљену, а испод ове бело доње одело. Кад сам хтела да се јавим као дух, ја бих иза завесе смакла са себе своју горњу хаљину и сву бих главу умотала велом од беле газе. Чешће сам хаљину од газе натрљавала обичним сумпорним жижицама. Отуд ио оделу она пол>а светле паре (фОСФОр). На тај начин сам увек варала. публику, на и проФесора Џелнера два пут у Ла.јпцигу. У Бегчу сам била умотана читавом масом газе, привезане и добро припетљане и горе и доле, али је остао један пресек, на који сам изашла. Само ме једном ухватише. Беше у лето 1885. у Лајпцигу. Расекоше завесу, док бејах као дух код публике, и ту иза завесе смотрише хаљину, коју сам са себе била смакла, а ничега другог не беше. Осветлише собу .и нађоше, да ја, умотана газом, приказујем духа. Од тада не излазим винте као дух. Са свим сам свесна била, кад сам духа играла; никад нисам била у каквом сомиабулном, несвесном стању, кад сам говорила као дух и кад сам хтела да ме као духа виде.

С Улбрихтом познала сам се 1881. код своје сестре Рајтер. Она је присуствовала двема седницама мојим, једној при кретању стоЛа и једној са завесом; на овој јавила сам се као дух, умотана оделом и велом од газе. 1С Најпосле, Улбрихта,признаде, да је само варала свет иа седницама, које је држала ради појаве духова; да јој се дух никад није јављао, него да га је она само играла, као и да никад није била изван свести, кад је као »весник Исуса Христа <( говорила. За тим ју је дрездански суд I. јуна 1887 због иреваре, узевши у обзир превелику штету нанесену имањима људи, осудио на две године заточења. Но ТепФер још и дал.е, ма да је сама код дрездапског суда окарактерисала своју радњу медијума као просту лагарију, и даље је у Берлнну радила као особито цењени медијум. 1892. год. ухватише је Браћа Кон у Берлину на делу преваре, те је 1893. осуђена. То јој огади даље борављење у Берлину, те се с децом исели у јужну Америку. Како ту скоро јавише новине, она је умрла 18. Фебруара 1898., напрасно од капље, у КалиФорнији. Један спиритистички лист, уз тај глас смрти, посвећује Валесци ТепФер ове врсте: »У круговима строго стручним и сада се држи, да у оном процесу Браће Кона није доказана хотимична, права превара, и да је осуда Велеске ТепФер могла доћи само услед тога, што лекари, уиотребљени ту као веш-. таци, нису имали нужних знања о сомнабулним стањима, да би могли појмити шта су медијуми, нити су ма што знали о утицају нсихичких Фактора при том. С правом се мисли, даје ону идеју, што јо принудно утицала на јако сензитиван сомнабулни медијум, „варалица® заиста могао решити на начии њима приказани, па да се медијум за то ипак не може учинити одговорним. * * * Овака залуђивања људи и слична обмањивања узимају маха и у понеким нашим варошима, у Србији. Чак и нека врста »књижевности« јавља се у том правцу. Треба само да подсетимо читаоце на којекакве »Гласове из Васељене® и »Живот на другом свету® некаквих »Кућетина«. Један гимназиски нроФесор, познати наш конФузии » философ с( , дрзнуо се ту скоро да у једним овдашњим новинама са свим отворено пореди Кућетину са •— Спенсером ! Све то даде нам повода, да овај случај суђења код дрезданског суда изнесемо пред читаоце овога листа, како би се оваке варалице и у нас хватале и предавале власти, које такође треба на ово да обрате највећу пажњу. 10. јануара 1899. у Београду М. П. Јованови!..

РАЗОРЕНА СРЕЂА ПРИЧА Радоја Домпновића У моме месту рођења живљаше неки Стеван Симић, човек веома честит и поштен, али сиромах. Становаше баш преко пута наше куће. Стан му је био један мали дућанчић у коме је он радио свој обућарски занат. Нову обућу није правио, већ само вршио оправке. Звали су га крпом. У том је дућанчићу и радио и спавао и кувао јело и дрлсао дрва. То му беше све и сва. Рођењем није из нашег места. Ту се од некуд доселио још кад м'у бејаше двадесет и неколико година. Мати ми причаше, да је био слуга у нашој кући, кад прво дође у ово место, али само за месец дана. Говорили су људи да је био на робији, те су га сви гледали са подозрењем, и плашили се. Моја мати је, тако она прича, рекла једном приликом оцу: — Што ће ти робијаш у кући?... Ја се. бојим ! Отац је такође почео сумњати и једног му дана рече, да тра.жи друго место. Стеваи је отишао некуд и тек после три-четири године врати се опет амо, где узме тај дућанчић и почне радити крпачки посао. Ја сам често њему иавраћао, кад би му однео обућу да крпи, и баш зато што ми мајка забрањиваше дуго оотајањс са њим, бејаше ми слађе него све, с њиме подуже остати и запиткивати га о разним стварима.