Полицијски гласник

полмцше

кп гллсш1к

г;ро.) 4

умро муж, иоручник Дебира. Ои се ожени љоме, нрими њено мало имање, а по том она умре. Сви очевидци веле да су ј >етко кад видели тако красну, лепу и снажну женску као Дебиру. Била је крушта, једра, да пукне од здравља. Болест Јохане Дебире трајала је свега три дана. Најпре је несреКницу мучила страховита жеђ, осећала је јаке болове у цревима, за тим је дуго повраћала, а наскоро је и смрт наступила. Позвани лекар, Др. Дитмар, држао је, да је нокојница умрла од јела отровних гљива. Лелиевр се врло брзо опет озкени. Овога пута богатом сељанком из Саи Дидира, Маријом Дегранзк. При ступању у брак, обоје су супружника уговорили, да онај који преживи наследи умрлог. После два месеца умре госпођа Шевалије, односно Лелиевр, рођена Дегранзк. На убијци ие примећаваху суседи у опште никаквог трага од бола и жаљења. »Покварила је стомак, а и повраћала је много«, говораше сад дупли >довац, и спремаше се да тражи трећу жену, разуме се такву, која ће имати готовог новца. Она се наскоро нађе. Маргарета Пицар пружи Лелиевру руку за доживотну брачну везу. Али јој би суђено да само мало иреживи свадбу. Већ у шестој недељи иоче се поболевати. Музк је услуживаше с невероватном нежношћу, али ни једног лекара не хте позвати, нити трпљаше да сродници жене му бде код болесничке постеље, због тога Лелиевр ни минута не напушташе паћеницу. И заиста, грећа, сажаљења достојна жртва, умре већ 13. септембра 1817. године у страншим боловима.. 6. јуна 1818. ожегш се Лелиевр Маријом Рике. Познати тестаменат буде направљен т. ј. да надживели наследи у свему умрлог суируга. После пет месеци, разуме се, и она умре. Појавише се исти знаци болести као и код прве три жене. Грозница, велика жеђ, болови у утроби, повраћање, а после овога није се дуго чекало на смрт. Гнусни убилац умало те није био откривен овога пута. Нека сусетка окривљаваше јавно Лелиевра за тровање своје жене, али се Фамилија Рике стиђаше скандала, те није по томе ништа хтела предузимати. Сад се Лелиевр озкенио по пети пут. Избор паде на Беноату Бесон. После три месеца зкена се разболе. Он отрчи најближем адвокату, да осигура за^себе имање на случај зкенине смрти. Нотару падне у очи чудновато понашање овога, п кад Лелиевр у пркос зкеље женине и њених сродника не хте позвати лекара, умеша се у то суд. Међутим, Беноата беше већ утекла помоћу својих сродника из мужевљеве куће. Констатовало се, да је Лелиевр заиста покушао да Беноату Босон отрује. Истрагом се утврдило, да је Лелиевр отровао своје четири жене Ну оптужени ни до своје смрти није то хтео признати. Смешећи се попео је се на ШаФОТ и метуо своју главу на пањ с речма: »Бог ће моју невнност већ изнети на видело.® Године 1850. одиграла се пред судом у Брислу једна парпица за дело тровања, која у многоме потсећа на скорашњи процес Жонио у Антверпену. Били су оптужени гроФ и гроФица Бокарме из замка Бири. ГроФ и гроФица налазили су се у сталним новчаним пеприликама, и као' оно госпођа Жонио, и они имађаху у игри велике губитке. Једног дана позову они свог шурака, односно брата, богатог рентијера Фуњија, к себи у замак Бири. Фуњије је био незкењен, и био је наумио да се озкени једпом сиротном женском, у ком би случају грофу и грофици измакло се велико имање по смрти Фуњиевој. Фуњие дође по иозиву у замак Бнри, где одмах после ручка умре у страпшим боловима. Суд је утврдио, да је Фун.ие отрован, а да није умро од каплЈе, као што тврђаху гроФ и гроФица. Као што су скоро многи антверпенски апотекари сведочили, да је код њих госпођа Жонио свакога пута пред изненадну смрт кога свога сродника куиовала отров на основу лажних лекарских рецепата, тако и бриселски апотекари изјавише, да је гроФ Бокарме у њиховим аиотекама, опет по лажним извешћима, купио о'1'ров чији се трагови још налажаху у Фуњиевом телу. ГроФица буде ослобођена, али је гроф Бокарме 20. новембра 1850. године осуђен на смрт, а погубљен је 21. јула 1851. Л^ив. А. Л.

Л0П0БИ СИРОТИЊЕ. Наул Линденберг (НАСТАВАк) Мени је била веома чудновата ова вест. »Али код вас је забрањено просјачење,® упитах јаполицајца, »и у пркос томе. к —■ »У пркос томе можете видети стотинама просјака на улицама, (( " прекиде ме мој пратилац. Истина је, прошња је забрањена, али ми не мозкемо ништа да чинимо противу просјака. Па шта бисмо и радили? Ја познајем неке просјаке, који су били по педесет и шесет пута затварани, који су били у заводу за поправљање, који су протеривани из Париза, али све је, све је било у залуд, јер после једнога сата могли сте их видети већ по парисвим улицама! У Паризу има на 40.000 просјака, а половина њих по улицама ироси, а половина по кућама. Сума, коју париско становништво даје просјацима, рачуна се на десет милиона, и не узимајући у обзир велике суме за нотпору и 50 милиона, које држава даје годишње на добротворне цели. Кад бих ја био у Стању, ја бих све иросјаке иослао у Кајену; ах, та ми имамо у Паризу много праве сиротиње, која живи у правој невољи, и они не добивају никакву или готово никакву потнору, јер су иросјаци лоиови сиротиње! Ви, дакле, не верујете, да се тај еснаФ заједнички одржава, и да њихове тајне везе веома далеко дониру. »Ви видите вечерас — охановништво најгорих ћумеза; али ти становници увек су снабдевени јелом и пићем, живе сјајно и весело, а прави невољници скаиавају од глади! Нећу на то ни да мислим, јер се увек страшно љутим," и баци љутито остатак своје цигарете на под, „јер то је разбојничка чета, тако гадна, да се не да ни замислити!« Гостионичар приђе нашем столу тарући руке. ",Они хоће сада леда и воћа, (( рече гостионичар, а лице му доби ћиФтински израз, »радо доилаћују за то по динар на сваку особу. А жеђ — та можда неће дирати и узнемиравати суседе.« „Хајдемо, (( молио ме је агент, можемо и где другде попити коју чашу и проћаскати.® У ходнику чусмо из сале безбрижно смејање и довикивање, куцање Чатпа и певање, о, та изгледало је, да се врло иријатно проводе ови пајсиромашнији од свију сиромаха, најбеднији од свију бедних, најнесрећнији од свију несрећних! Просјачење је било пређе занат, а сада је постала вештина — казао ј.е један добар познавалац париских просјака, али, заиста, казао је истину. Просјаци имају своје знаке, своје тајне, своје везе, и веома су егоистични : јер тешко страном просјаКу, који дође да ироси на месту каквог сталног просјака пред каквим црквеним вратима — тога ће с највећим поругама и постиђивањима терати, па ако и то не помогне, они га и силом терају. Као што та „стална® места при уласцима у Божје домове, просјаци и просјакиње уступају после извесног времена једно другом, тако бива и са њиховом ирошњом по кућама. Пошто исцрпу све дохотке по неколико недеља по кућама у једном кнарту, опда се крећу у други кварт и уступају своје нриходе просјаку коме из тога кварта, птто им евај враћа равним начином. Тако долазе увек нови просјаци те побу1)ују код становника сажаљење и дарежљивост. Парижанин, а још више Парискиња веома су добродушни, сажаљива су срца, и новац им иде лако из џепа, кад виде невољу или што о њој чују. У својим младим годипама становао сам у Паризу у једпој узаној улици, која је везивала две врло живе улице; у тој сам уличици могао видети, да просјачење у Паризу има златиу оСнову. По неколико пута на дан долазили су разни улични свирачи, певачи и певачице, а обично их ирате по двоје деце; та су деца имала увек дрхтав глас, те својом пежном молбом увек нроузроковаше, да им се капе пуниле петопарцима и десетопарцима. Прорачунао сам, да су најмање за свако певање зарађивали један динар. л. Паулијан облачио се у просјачко одело у Паризу и вели у једној својој студији, да је за четрнаест минута на степеницама пред једном црквом добивао по 75 сантима (динарских пара), али је за све време плачућим гласом молио: „Смилујте се па оца, који има код куће гладну децу! (( За једну жену вели, да је за то исто време зарадила три динара. За једну другу просјакињу нричали су ми, да је у недељу од нодне до у вече „зарадила" 20 динара, и веле, да је просечан доходак свакога иросјака најмањг десет динара дневно.