Полицијски гласник

ВРОЈ 7

II0ЛИТ1ПЛСКИ ГЛЛСНПК

55

ушао у другу улицу. Погледавши око себе, опази, да стоји норед крчме, у коју се слазило с тротоара низ стенеиице. Баш у тах мах излажаху нз те каФане двоје пијаних један другог подугшрући и псујући. Раскољњиков, без дугог размишљања, сиђе и сам у крчму. До тада никад није крочио у каФану, али сад му се тако у глави завртело, а жеђ га је мучила, да просто изгори. Прохтело му се да испије чагиу хладнога пива, у толико пре, што је држао, да га је ова изненадна слабост снашла са празна стомака. Седне за мали сто у мрачном и прљавом у-глу, заиште' пива и прву чашу испи на душак. Одмах му је било лакше, и мисли му се разведрише. »Ах! све је то којешта,® рече соколећи се. »Зашто сам се и узнемиравао ?... Само са телесне раздражености ! Ето, једна чаша иива, залогај сува хлеба, — иа, на један мах, јача ум, ведри се мисао, намере чвршћају ! Ук, —како је све. то ништавно!« И ако је на све то пљунуо са презрењем, ипак је гледао већ веселије, као да се изненада ослободио некаквог ужасног терета, и љубазно погледа у наоколо ма све, који се налажаху у крчми. Па и у том тренутку он је из ,алека слутио, да је и све ово расноложење за добро било такође болешљиво. У то време остало је у кафани мало гостију. Осим оне двојице пијаних, што их је срео на степеницама, изашла је за њима још једна читава руља, њих петоро, са једном девојком, и хармоником. После њих беше мирно и празно. Остаде један, што но веле мало ђорнут, по изгледу варошанин, седећи при чаши пива ; његов друг, дебео, крупан човек, у дугачком горњем капуту, са седом брадом, трештен иијан заспао је на клупи, а час-по, као у полусну, сасвим раширивши руке, поцуцкивао прстима и поигравао горњим делом тела, не устајући с клупе, ири чему је невушио некакву глупост, усиљавајући се, да се сети стихова, као на пример: Целе године лаокао оам жени, Цеде године лас-као оам жени... Или иа једанпут, пробудивиш се опет: По удици ишао оам, Драгу овоју нашао сам... Али нико није делио срећу његову. Ћутљиви му друг гледао је на све то, шта више, непријатељски и с неповерењем. Био је у крчми још један човек, и, судећи по изгледу, морао је бити какав чиновник у пензији. Седео је засебно, уза своју чашицу, из које је о^да-онда сркутао бацајући поглед око себе. И он је био као у неком узбуђењу. (Наотавиће се).

ТАЈНА П0Л.ИЦИЈА У НЕКАДАЊОЈ ВЕСТФАЛСКОЈ КРАЉЕВИНИ ИСТОРИСКА СКИЦА Вилхелма Гиршнера (нАСТАВАк) Лако је појмити како је било земљи под строгошћу и притиском тога страшног инквизиционог суда, целе су породице упропашћиване. Ако је на кога пала ма и најмања. сумња, одмах су га спроводили у Касел. Саслугнање је бивало' врло просто, а често га није никако ни било већ по примеру Фушеа, чим кога окриве одмах га и осуде, т.ј. ако окривљени не протествује против тога знатном сумом новаца, и само у том случају пуштају га у слободу иначе не, па био он ма како невин. Чиновници полиције чине то највише, да би изнудили иоваца, и због тога су управљали своје отровне стреле нарочито на богате и имућне. Тако је једаред, један богат трговац у Марбургу, идући једне мрачне ноћи са својим пријатељима, и при слабом осветљењу улице, иао у блато, и због тога љутито рекао : »Од како се зовемо вестФалци дешавају ми се такве ствари, какве дотле никада ни чуо нисам. !< Један полициски шпиун који је ишао за њима, чуо'је то и одмах га спровео у Касел у апс. Одмах после саслушања. посети га један непознати човек у грађанском оделу, који се прављаше као да га сажаљева, и јамчаше својом чашћу да ће га одмах пустиии у слободу чим положи 4.000 Франака. Несрећни трговац пристаде

на то, и написа одмах гшсмо својој жени, које му је тај иепознати диктирао, и у коме тражаше, да му што пре пошаље иоменуту суму новаца за откуп, и у исто време писаше јој, да то држи у највећој тајности. Новац је требао да стигне после два даиа, али не дође. Оиај непозиатп до^е опет нод трговца и каза да је гл/гсоиоша изгубио оно тгисмо, и рече му да иапише Друго. Трговац тако и учини, и после два дана донесе му онај непознати решење којим се пушта у слободу, али нре него га пустише, морао је да нотпише једно писмо, у коме се обвезује да никада неће ништа одати о положеном новцу. Дошав својој кући, сазиаде да је његова жена меото 4.000 платила 8.000 Франака. Онај осетлпгви непознати извесно неки помагач госиодина Бонгарса био је варалица, и сигурно је половину опе суме задржао за себе, док је другу иоловину Бонгарс стрпао у свој цеп. Било је такво време да, комшија компшјм, нп ирмјатељ пријатељу није смео веровати, јер било је случајева доста, где је полицијски шпијун издавао свога иајбољег ИЈшјател .а. Да наведемо само један пример. НекИ Бертран, ИИИовниК преФеКтуре у Хановеру, Иосле Дугог растанка случајно опет се састаде са својим приснам Иријатељем, полицајним агентом Мартенсом, пред којим иије имао пикакве тајне, и повери му да је и он члан тако званог »добродетељног савеза," који је радио на васпостављењу Пруске, а који је тајна Полиција највише гонила. Мартенс заборави част и савест и денунцира свога пријатеља, кога с места уапсише и спроведоше у Касел. Мати несретникова лично је молила за њ, али узалуд. Кад су у Хановеру сазнали за гадног издајника, сви су га се гнушали, и у толико је већа радост публике била кад и њега у брзо за тим затворише и спроведоше у Касел. Но то је имало другог разлога. Главни директор Бонгарс ухапсио је Мартенса само зато, на неколико дана у град да би искушао свога пријатеља Бертрана, који не хте никако, ништа да призна. Неверник пристаде и то да учини, и њега доведоше у једну собу која је била до Бертранове, и само их је делио један танак зид, и то такав да су се кроза њ' могли разговарати, али се нису могли видети. Мартенс отпоче гласно јадати против нечувене ненравде што га затворише. Бертрап познаде глас свога пријатеља, и питаше га, као и Он њега. Пошто није знао да ;је п.ега Мартенс оптужио, то му одговараше на сва питања са безбрижном искреношћу, а Мартенс је све што је од њега дознавао бележио у протокол. Тај нротокол предаде ои полицајној власти, и иосле три дана њега пустише из затвора, нри поласку нежно се опрости са Бертраном. А као награду за ђаволску пакост добио је положај генералног комесара тајне полиције у Гетингену. А сиромах Бертран лежао је у апсу, све док га нису Козаци приликом заузећа Касела 1813, ослободили, пошто га је готово до лудила довела његова несрећна судбина, и јад његове остареле мајке. Кад је сазнао ко је виновник његове несреће заплака и рече: »Нека ти Бог опрости твој грех, ја то нисам заслужио од тебе!" (Свршиће се). ИЗ П0ЛИЦИЈ0К0Г АЛ.БУМА. Младен Бабић, онасап лопов. У месецима: априлу и мају ирошле год. извршено је у Београду око шест онасних и иреко десет просгих крађа. Тако је : 1. Ноћу, између 3—4 априла разбијен нрозор на дућану Богољуба Николића, бакалина овд. и из дућана украдено и однесено: 20 кила каФе, један џак брашна и још неке ситнице, — све у вредности 160 динара. 2. Ноћу, између 23—24 априла разбијена је шупа Панте Тадића, цигљара овд. и из исте украдена живина, — у вредности 30 дин. 3. Маја 8, у сред дана — разбијени су прозори и врата на стану Димитрија Ивковића овд., и том приликом украдена му два џепна сата у вредности 40 дин. 4. Маја 10, такође у сред дана, разбијена су три куФера у стану Чедомпра Ивковића, овд. и из истих украдене и однете хаљине и веш, — у вредностп 100 динара. 5. Ноћу, између 10—Ц маја, разбијена су врата на радионици Недељка Војиновића, сапунџије овд. и из исте украдене две табле сапуна у вредности 20 дин.