Полицијски гласник

9/

БРОЈ 9. У БЕОГРАДУ СУБОТА 6. МАРТА 1899. ГОДИНА III. ОеУО О О О ОбО ОУО ОУО С />о"о>0~0>'Р С/>0 СЛО ООО С^"'000 0^050 О0О~СХ^С^'ООО^ј^' с>50 СУУЗ С>00 С^ СУ>0 ОСО осо 050 СУ50 С/>0 050 05о"о?0 !УЛ1У/.> С//: ело сло СЛО О^'о^'С/90 Обл (УЈС осо О^ 050 сло ОуО

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ ЗА.СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ОРО 'ОСО ^ОУ:- 'оу.) О УГ' О У.' С/У (УУ О?>0 сло О&о 050' 050 ооо 050 СгО ООбО ОбО Обо Обо ОбО ОСО 0СО_000 ОСО ОбОО бО ООО ООО 0у&О_О5О 060 ООО ОСО ООО ооо ОбО 050 осо осо ооо 0бо'050 О5о"осо ОСо"050 050 ОСо" »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛ.АСНИК« излази једанпут недељно. Ио иотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Београду »Краљеи трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или па пошти. Цена је листу: чииовницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12,_полугодишње 6 динара. Гостиоиичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишњо 5 динара, ну ови сс по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједиии бројеви »Иолицијског Гласника« не продају се. Писма само плаћена примају се. Гукоииси не враћају се. Огласи по ногодби. УУ: У/' УЛ -У>Т- -/Х.-- о У/О' узо 'у>о »о УУ: У^О "уро /Х 'ук> ~уу?> //г УУ: УУП //^ /х УУ: /Х У>Т> У/. суур О-У) УУ? У/Р УУ: У>-5 УУР ХХ ХХ С/УП »О У/ УУ: У>О ■•>ур »О ; У50 УУ;

0 ТРАГОВИМА (нАСТАВАК)

11од положајем I и II (трећа слика.) имамо да себи иредставимо два момента, који- долазе један за другим у оквиру истог ко-

б) Трчање Трчање се разликује од идења у томе, што код трчања има један моменат, кад су обе ноге у ваздуху. Кад предсТагшмо себи слику човека, који све вишс убрзава кретање, оназићемо, да се он ногом II све јаче одупире, услед тога и нредња ивица ђона улаз[[ све оштрије у земљу. Кораци су све бржи. нога II добпја снажнпјим одупирањем све више маха, те пада све даље, тј. кораци иостају већи. Дужина корака има своју границу делом у дужини ногу, делом у мишићима, који би се н сувпше нанрезали и умарали, кад би се неирестано правили ополико дугачки, колико нам је то могућно. Представимо себи (внди ирву слику) човека, који је коракнуо колико је вшпс могао и видећемо да је бок а дошао на много пижу тачку, но што јс то случај при обичном ходу, дакле код тачк.е а'. Према томе мора се даклс бок а , ^

и цео горњи део тела нри сваком кораку диГм за онолико, за колико је тачка а ближа земљи но тачка а 1 . Је лп сад ова разлика врло знатна, тј. јесу јш ноге о -~р. врло исиружене, дакле корак прекомерно велики, то ово дизање горњег дела тела, кад траје подуже, заморава човека, н према томе прекомерпо дугим корацима не само што се у снази ништа не добија, већ се губи све оио, што се за дизање тела мо.ра да употреби. Кад дакле осетимо да се. брзина кораКа не може више увећати, и да би нродужење корака само још више заморно било, ми се ногом II тако снажно одупремо, да тсло јурне у напред. Тада ногу не спустнмо онде, где би је обично сиустили, већ је према оној јачини, којом смо се оду[[рли, истуримо једно нарче даље. То иарче је код трчања ирема најбржем ходу иостигнута добит: што се јаче одупремо, то дуже остаје тело у ваздуху, што дуже у ваздуху тело остаје, то дуже оно лети унапред и то ће даље иога доћи. Али код трчања и трчан.а има разлике нрема пачииима како се трчи, па пошто је то за наше питање, [10станак трага, од велике важности, то ћемо га овде објаснити, у колико је могућно, по механици идења и трчања: Нога Л мора се из раније поменутих узрока (момеиат 2.) пресавити у колену ; али се мора пре но што се спусти оиет опружити: једно за то, да у наиред нагнуто тело боље нодуире, а друго, да више простора добије, јер што се нога више у колеиу онружи, даље ће стоиала битн спуштена. За то нак онружаље иоге потребио је време, и то оно врсме, у ком нога унапред иде. За тим код трчања добија се још и онај вишак времена, кад тело услед одупирања погом Н унапред лети. Дакле: што се епажније одунремо, внше времена летимо, али у исти мах а 6 имамо више времена, да ногу А опружимо и у простору добијемо. Стопала и голен чине тада отприлике [[рав угао, и као што видимо на овој слицн неоиружсн а нога (&) додирнупе земљу ирстима, оиружена (6) иетом.

Дакле: ако се слабо одупремо, мало летимо, мало ногу опружамо и на ирсте стајемо — ако се снажно одупремо, онда дуже летимо, јако ногу опружимо и петом на земљу стајемо. У нрвом случају трчимо нолако и у трагу стопале Н видимо слабо одупирање, јачи утисак иредњег дела сгопале А и слабији утиеак иете А; у другом случају трчимо брзо те на трагу се види јаче одупирање ноге II, слафији утисак нрстију А и јачи утисак пете /1. Дакле по величини корака, јачини утиска предњег дела стопале, за тим по дубљиии утиска иунчастог дел.а табана, уноређеио с дубином утиска од [1ете, можемо закључИти, да је трчано и то како, брзо или лагано. Учитељи гимнастике говоре својим ученицима : »Кадимате да дуже трчите, стајте на прсте, кад се утркујете, на пету. (( Тнме они хоће да кажу: »Дође ли до трчања-, у ком се мора дужо издржати, треба трчати лагано —- је ли пак потребно да, се трчи мало али брзо, онда се трчи колико сс год брже може. Трчање на прстима је дејство лаганог трчања, као год што је трчање на нетама дејство брзог трчања; али да би се ствар учииила разумљивијом, не наводи се узрок, већ дејство. Да би ово што рекосмо учинили јаснијим с помоћу слике, доносимо овде моменат снимке моментФотограФа Аншица у Лиси.