Полицијски гласник

БРОЈ 10. У БЕОГРАДУ СУБОТА 13. МАРТА 1899. ГОДИНА III. ■//-.) С/50 СХО С/у5~СЛО ОУО С/Л 1 СУЛ ХХ> г»0 С/>0 с/л СХ/3 050 050 С/уО С/>0 (>50 С/>0 С/90 С/50 _СЛО С/уО С/50 С/>0 С/ уО С /уО С//0 С/5Р С//Р С/>0 С/уО С/>0 С/>0 С/уО С/50 С/50 С/ЈО С/ЈО С^ /3 ООО С^З С^> С //0 0>0 С/9 Р С^О С^О

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

С^О ОСО 050 С/^О С/уО С//0 050 С/уО С/>0 С//0 С/>0' ОСО 050 С/уО СбО 0>0 050 С//0 С/уО С//0 С/>0 О^О 050 О&О С/>0 050 СЛО 050 С//0 С/50 0 50 С//0 С//0 05 0 050 С/>0 С/>0 С/5Р С/>0 С^О ОО О С/> 0' С^<Р С^О С.СО С^/З С^*Д ООО »ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаппут недељно. Ио нотреби биће ианредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Веограду »Краљеп трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цепа јелисту: чиповиицима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, иолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механдијама из унутрашњости годишње 16, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишњо 5 динара, ну ови се по овој цепи могу претплатити само преко својих командира нолицијских односио пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара иа годииу. За иностраиство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« ие продају се. Нисма само цлаћена примају се. Рукописи ие враћају се. Огласи по погодби. XX) ХХ^ УТО XX) '//'! /Х) /Л) XXI XX' 'XX '//0 XX XX XX XX'' XX' XX) '//' ХО XXI XX 4 XX /Х' XX XX' X/: XX ХО Х/Г ХХ^ УХ) /X 'УХО X/; XX) С/У? С//Г1 У/О ■ХХ - ' 'ХХ> >ХХ' СХО XX' ХХ> //' '/х~' ХХ) СХ/РјУУГ'

0 ТРАГОВИМА (НАСТАВАК) Г. 0 трагу на по се За »траг« у опште везана су два појма: цео један низ стопа, које долазе једна за другом и свака поједина стопа. Кад се каже за некога, да је оставио траг у снегу, блату итд. ми већ замишљамо један низ стопа и тај низ називамо трагом. Да би нам ствар била јаснија, представићемо је сликом. а) Слика хода 11од тим се разуме збир стопа, што их оставља човек, који иде по снегу, блату, прашини итд. I. 1. И; а'

\ С'/

С'

\с' л'

X. Мајер (МиПега »Агс1пу <( 1853) био је први, који је слику хода решио у њеним појединим линијама. Кад узмемо за наше питање најважније линије, налазимо : 1. Линија иравца т. ј. она линиј-а, која показује правац, у коме има да ступа човек, који ходи у напред, (а а, а' а', а" а"). 2. Линиј а хода т. ј. она линија, која везује средишну тачку сваког утиска од пете. Човек који иде нормално меће тачно ногу пред ногу, према томе је линија правца у исто време и линија хода, као што се то јасно види на слици под а а. Ако пета човека, који корача, не додирује линију правца, већ десна нога иде у десно, а лева у лево од линије правца, онда је линија хода изломљена (6 ђ, на слици под II) и ход је кривудав, раскречен.

По геометрији, линија, која везује две тачке, кад је испреламана, дужа је но права. Према томе јасно је, да ће и пут, који се има прећи, бити дужи, ако је линија хода испреламана, као што се лепо види на слици под II. Осем тога велики део енергије употреби се за оио кретање у лево и у десно, те тако нестаје снаге за идење у напред. Али у овом II случају ноге газе куд и камо већи простор земљишта но у случају I, према томе базис је већи, даје више сигурности и тако долазимо до закључка, да по нацртаном обрасцу II иду људи, који више полажу на сигуран ход и према томе спорије стижу мети ; дакле: морнари, који су навикнути да тако иду, за тим старе и дебеле особе, жене у другом стању, на послетку лица, која услед какве бол^ке не могу да ноге избацују право у напред, већ кривудају, нпр. људи, који су сломили кост или болују од улога итд. Супротно овоме дешава се, кад се десна нога спусти преко линије правца лево, а лева нога преко правца линије десно. И ту'(слика под III) имамо изломљену лииију..,/&' ћ'Л али она се разликује од линије хода III у томе, што су код ове стопе окренуте у угао, а код оне су ван угла. Тај траг (»изукрштани траг«) врло с.е ретко налази и њега остављају обичио ленштине, Флегматичне особе, које у ходу лево и десно климатају. 3. Стоиалина линија Тако се зове она права линија, што је ировучена кроз средину табана према линији правца (с с, с' с', с" с"). Угао, што га линија правца и стопалина линија чине, зове се стопалин угао; тај угао нам показује, како је неки човекЈншао, да ли је ноге окретао више унутра или у страну. Да ли пак неки човек при ходу окреће ноге унутра или у страну, веома је важно знати при испитивању трага, јер је и то значајно обележје. Но за испитивање стопалиног угла потребан је један низ стопа, али у потребном случају може се извести приближан закључак и са две до три стопе. 0 стопалином углу може се . рећи ово : Ми имамо по природи, као што то бар изгледа, ноге јако заврнуте у страну, пошто новорођена деца држе стопале прекрштене једну преко друге. Значајно је да се то исто у разним књигама тврди и за одрасле, који се ухвате рукама и пусте тело да слободно и неусиљено виси. Веле, да и они тада стопале прекрсте, тј. да нпр. табан десне стопале лежи на леђима леве стопале, и да се пете окрену у страну, а прсти уиутра. Ја сам тај. покушај чинио на више људи и молио сам двојицу учитеља гимнастике, те су и они чинили огледе на неких стотииу ученика (којима није казано, шта се тиме хоће): па ни један једини није стопале укрстио, док је о алкама на рукама неусиљено висио. Сви су држали стопале или усправно или за свим мало у страну, а падало је у очи да је често једна нога стајала више у страну но друга. Према томе може се рећи, да човек, ваљда услед лежања зачетка у материној утроби, у Почетку нагиње, да ноге окреће унутра, али да се та наклоност под нормалним приликама губи те да се више не може сматрати као природна. Како ће чије иоге доцније бити, зависи од разних околности. Разуме се да је ту природа најмеродавнија. Цела конструкција ноге, облик зглавака, нарочито зглавка у боку, има знатна утицаја на положај стопале. То можемо опазити на људима, који једну ногу више окрећу у страпу но другу. Тако што видећете највише