Полицијски гласник

82

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

писмена, са свим се може претпоставити да су ова доцније додана. ФалсиФикатори праве по неки пут нарочито мастило, које писању има да дадв облик неке велике старости; метну у мастило зарђале ексере, га цевастим перима преносе на хартију. Тиме они заиста долазе до ужутелог изгледа старога документа, али оних жутих пол>а неће бити никако или ће неприродно изгледати и неће бити оне поступности у боји. Ако су у некој исправи једни потези блеђи а други загаситији, не мора још бити ФалсиФиковаша. Те разлике могу да буду и од самог јачег или слабијег умакања пера у мастило, или што у мастилу има прашине, па при умакању она неки пут доспе у перо а неки пут не. Хартија, с годинама, ужути на крајевима. Нека се, дакле, код старијих иСправа пази, да ли има тих ужутелих крајева. Само нека се пази да ли су сви крајеви подједнако ужутели; ако тога нема на ком крају, мора да је ту што одсечено. ФалсиФикатори се неки пут труде, да исправи даду старији изглед тиме, што ће хартију начадити или каФом нагарити, али то ће се опазити лако по белом пољу, које остаје кад така хартија дође у додир с водом. Старост хартије може по неки пут да се сазна и по оном знаку или печату воденом што се налази на хартији. Ако затреба, ваља питати Фабрику из које је хартија кад је тај знак узет. Већ је био такав случај, да је један писмени докуменат носио водени знак једне Фабрике, које у време, што га исправа казује као дан свога издања, није ни било. У Немачкој је био случај, да је један тестаменат гласио да је из 1868. године, а водени знак ноказивао је орла данашње немачке царевине! На печат, жиг и друге сличне знаке исправе треба тако^е обратити пажњу. Дешава се да је печат с неког другог документа скинут, па прилепљен; ваља пробати да ли се печат, пошто се хартија овлажи, да скинути, што може бити само код налепљених печата. 7. Исправе из више уједно слеаљених комада сумњиве су, али могу бити и истините. Питање је у томе, да ли су комади првобитно били једна целина, па само за то слепљени, што су поцепани. Да би се дознало да ли су комади доиста делови једне целине, треба пазити: да ли им се крајеви тачно у свима појединостима шљубшују; да ли се сва хартија слаже у боји, браздама, шари, цртама, дебљини ; да ли може бити нема разних водених знакова на комадима, као што је бивало таких случајева. 8. Код иснрава, које су из више лиотова, треба пазити да ли се трагови спољашњег утицаја подједнако налазе на свим листовима. Испитујући неку стару књигу, нашло се, да је црв прошао подједнако кроза све листове, само један лист у средини књиге немаде те рупице. Неминовно је, дакле, да је тај лист доцније утурен. 9. Треба мотрити на иревијутке на хартији. Код исправа, нпр. писама, које су са стране дошле, мора се побудити сумња, ако тих превоја не^а. Упуштати се у даља посматрања и ирименити нпр. рагенције, треба у опште само онда, кад се због омањих кривица имају да испитају пасоши, сведоџбе и др. У опште треба штедети писмени докуменат што се више мозке и избегавати грађење нових превоја, а код важнијих исправа испитивање с реагенцијама треба дати стручњацима. III. Испитивање микроскопом. Пошто је писмени докуменат осмотреи голим оком, треба га испитати још лупом и микроскопом. У питањима доле означеним микроскоп је срество велике вредности. 1. Је ли сва исарава иаписана истим мастилом? Има врло много Фела мастила. Голом оку изгледа мастило којим је писано просто црно, а у ствари свако мастило има своју рођену ниансу боје, једно иде у угасито зелено друго у мрко. Што се то не молсе голим оком приметити, узрок су неравнине на хартији, у колико она није потпуно углачана. Оне у погледу оптичком имају исто дејство које и плужне бразде каквог загасито-црвеног поља, које нам се из даљине просто црни; кад се пољу приближимо и видимо поједине бразде, тек онда правилно разазнајемо боје и њихова преливања под утицајем светлости и сенке. Исто то дејство, које се показује кад се пољу приближимо, имамо и на мастилу кад му микроскоп принесемо; он разлучује потезе мастила у поједине им делове и чини да можемо разликовати ниансе боје; па како свако мастило има

нешто друкчу, своју засебну боју то се под микроскопом готово увек даде разазнати, да ли су у ком писменом документу употребљена два мастила. 2. Да ли су аотезиу иисменима у један мах наиисани, или је од тога што доцније додавано ? Треба гледати да ли се сумњиви потези с правим и истинитим на ма ком месту укрштају и секу, нпр. с каквим полукругом или неком коврчицом. Ако су потом сумњиви чињени једновремено са осталима, пресек неће бити чист на месту укрштања, мастило ће бити пешто разливено. Где је пак тај пресек чист, има се закључити, да је извесно писме доцније дошло, пошто је оно писме, с којом се сече и укрштава, већ са свим суво било. Треба, даље, испитивати на местима^укрштања какав је слој мастила горе, са свим при врху. Под микроскопом да се јасно распознати, да на местима укрштања мастило овога пгго је доцније написано лежи изнад мастила којим су писани они ранији потези. Узмимо нпр. да се сумња да је 1 доцније у 4 ФалсиФиковано. Ко пише четири, прави најпре угао, па онда ону главну црту; у право 4 главна црта лежи дакле увек изнад, преко оне поиречне црте од угла начињенога. Али ко од I прави 4, меће угао на већ начињену главну црту, те у ФалсиФиковано 4 главна црта стоји оздо. Исто је тако и кад се од 2 доцније прави 8. Треба, најпосле, испитати места текста исправе на превијуцима хартије. Така места на хартији обично нешто отанчају. Последица је тога, да у писању преко таких места мастило мало пролива. Ако сви иотези пера преко таких места показују нешто проливања, онда су морали бити писани после учињеног превијања хартије и носле настунања отанчалости хартије. Ако ниједан потез пера није пролио, онда су писани пре тога. Ако су пак једни иотези пролили а други нису, онда значи да су писани један у једно други у друго време, неки пре а неки после савијања и прелома хартије. 3. Каквим је иером иисано? Под микроскопом да се јасно распознати, да ли је перо челично, гушчије или цбвасто. Челична су пера ушла у употребу истом крајем двадесетих година XIX. века. Раније датирани докуменат, који би био писан челичним пером, не може, по томе, бити истинит. Према приликама може се сазнати и да ли је писмени докуменат писан сав истим пером; оштра пера секу дубље. 4. Да ли старост иисменога документа одговара саставу хартије? Истом у новије време у изради хартије, уз материје лана и иамука, придају се и друга биљна влакна. Под микроскопом да се испитати има ли у хартији и таких делова. Ако их има у ком бајаги старом нисменом документу, онда он не може бити истинит. 5. Да ли су делови какве слеиљене исираве сви доиста једне хартије? Данас се узимљу за израду хартије најразноврснија биљна влакна. Више у једно слепљених и састављених комада могу само онда чинити једну целину, кад је и хартија из које су са свим истог материјала. То испитивање треба дати ботаничару. Сваком другом било би тешко да констатује порекло влакана хартије, јер се за израду хартије влакна сировине од које су сва растресу и добро иситне. 6. Нека се исиита и свака ирљотина које би на исирави било. Ако је исирава истинита, она је, по правилу, прљана доцније, и онда прљотина стоји преко писаних потеза. ФалсиФикатори, градећи лажну исправу, раде махом тако да хартију вештачки најпре испрљају и онда преко ње пишу. Микроскопом да се дознати, да ли је прљотина испод онога што је написано или је над њим. (Наставиће се). 0 ТРАГОБИМА (НАСТАВАк) У опгите се може рећи да стопалин угао код једне и исте особе приближно исти остаје, тако да се с поузданошћу може закључити, да неки траг потиче од човека, који корача у приближно истом стопалином углу. Али ипак има много ствари, које утичу да се ход иоремети. Већ само то, кад би човек почео о том ходу да премишља, учинило би да и нехотично корача друкчије, но што има обичај. За тим долазе свакојаки