Полицијски гласник

90

ПОЛПЦИ.1СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12

писања. Така студија још је и оиравдана, кад се зна како је графологија нова као научна дисциплина. Али правих успеха биће истом кад се тнме прибере толико грађе, да се могадне студовати етиологија писања. Ми смо већ поменули како се зиа за рукопис »женски," „мушки,® рукопис учених људи, трговаца и др., даље како се распознаје рукопис »чврсте® руке, сигуран, јасап и разговетан, узбуђен и иервозан, те по томе у опште говоримо о стотину врста рукописа; али још пиком не иада на памет да баш па сам нол, позив у зкивоту, на расположење писца гледа као на непосредни узрок извесне врсте рукоииса. Учеиост, н. пр., не даје новода за један известан облик неког извесног писмена, и ако се често говори о »рукопису научничком." Значи, да још веома мало иознајемо оне везе, које стоје између рукописа и учености, и у којима мора бити Фактора нама још неиознатих, а који су ирави узрок. А сазнање свих тих узрока задатак је етилогије писања. Ако се има добро на уму што рекосмо о утицајима од којих мора зависити писање, биће, држимо, увек јасно, како се о рукопису у поређењу његову често, а може бити и обично, имају врло погрешни појмови. Махом се мисли, да се ту пита само за спољни изглед писања. У истини нак код писања у првом реду има вазкности онај дух, у њему изражени, а не облик појединих писмена. Да свако лице има свој властити рукопис, различан од сваког другог, истина је само тако, ако се на иисање гледа као на нешто, у чем мора бити изражено свеколико инвидуално биће тога лица. Иначе у свету може бити и видли смо да има пуио оличних рукописа, а са свим вероватно да ће их бити и »са свим истнх," ако се гледа само на спољни им облик. Тако исто можемо у свету наћи чешће и појединих личности „са свим једиаких/ ( ако се мотри само на сиољни изглед лица. Главни задатак онога који нореди рукоиисе треба да је у том: да у истинитом руконису исиита и нађе индивидуално бипс иисца, да га ту ироучи и у живот му се унесе. Изнесавши тако из свега овога рукописа онај иманентни му дух, има, за тим, да приступи иепитивању оног другог рукописа, у који се сумња, чија истииитост или ФалсиФиковање има да се утврди. Ту има он да ради као стручњак, који, испитујући истинитост какве слике, не гледа у првом реду на то, како су израђено појединости, н. пр. какво дрво, рука, него на оиај општи упечатак који чине дела тога сликара, гледа, пре свега, да ли има тога упечатка и да ли се у слици огледа оно уметниково оригииално владање четком. И искуство обичног живота казује нам, да код рукописа није главно сазиати му облик него онај иманентни му дух. Кад нам поштар донесе писмо кога доброг знанца нашег, досга је само један ноглед да бацимо на адресу, па да знамо од кога нам је ; но то не долази отуд што знамо како адресанат *) Формира ово или оно иисме, него што знамо и имамо једаи општи, укупни упечатак његова писања, онако исто као што лица, која излазе иред нас, познамо но њихову укупном изгледу, а ие по поједииим деловима тела. За то што потиче из духа оног који пише, писање задржава свој битни характер кроза цео живот, у младости као и у отарости у главноме је исто; ко, као стар човек, иогледа паписе имена свога, које је још као дете чииио у школским књигама својим, извесно ће познати свој рукопис ; облик ће бити нешто друкчи, али ће и из тога ипак осетити да је он био тај, који је име своје уиисивао. За то што потиче из свега бића једнога лица, писање је, што се његове духовне садржине тиче, слободно од свију ванредиих спољњих пригода у којима се чини, није, у том ногледу, подлолшо утицају њихову. 'Гу духовну му садржину, дакле тај битни характер рукописа једног, познаћемо кад се

*) Чиннмо пажљивнм на значеп.е речи ад.ресанат, која не означава лице коме ое унућује писмо, него дице које унућује или адресује. А дице, коме се цисмо упућује, то је адресат. Ово је са свим онако, као н код речи: трасант и трасат (онај који вуче и онај на кога се вуче меница), па онда : жирант, индосант (оиај који преноси меницу). У нас, пак, не само поштари него и многи образовани људи мисде да су добро казали кад „адресантом" (место адресатом) зову дице, на које писмо гласи. Ту погрешку налазимо чак у расписима и нретнисима министарским !

и левом руком пише, или кад се иеро држи ножним палцима. Прајер у својим: Прилозима исихологији иисања износи нам своја посматрања како ће основие црте, тип писања, остати исте, па ма устима или ногом водили перо. Неки сељак, у Немачкој, посејао је раж. Његов сусед хтеде да га исмеје, па у крупним потезима написа дрветом по усеву реч : тврдица, и тај траг засеја семеном модрога различка. Преко лета израсташе реч тако јасно, да се сви чуђаху и смејаху томе. Оштећени се обрати граФологу Хенцу у Лајпцигу, који даДе да се ФотограФијом сними различком исписана реч, а по том даде своје стручно .мишљење, да се ово иисање са свим слаже с писањем злог суседа. Ни нарочитп и тако необичан начин писања пије могао не ироказати његова творца! Да би се проникао дух и характер рукописа, велики стручњак минХенски Карло Зитл упућује вештаке да, према знању којим данас раснолал^емо, овако раде. Треба пре свега слободним оком сваки потез писања, од почетка до краја његова, ироучити колико је висок и кратак, какав је у округлинама и угловима, колико је јак или слаб, колико је и на који начин задебљан и замрачеп , у којим се облицима изражава, како се везује с осталима, а нарочито какав му је општи характер. За тим ваља поновити ова испитивања јаком лупом, којом ће се индивидуалне особености писања јотп болЈв распознати. Друго срество да се још боље уђе у супггину п дух рукописа јесте то, да пажљиво израдимо верне коиије. Но и нехотице при том може се у по нечем удаљити од индивидуалности оригинала; за то ваља још унапред знати за особине тако прекопирана нисања. Велике користи мол^емо имати од светлосних копија, добивених иа нарочито тога ради справљеној хартији утицајем суичане светлости. Оригинал се сними и у модрој подлози те хартије имамо га блештаво бела. Тај бели руконис на илавоме пољу показаће нам се у особитој јасности, како се једва мол^е видети под лупом у оригиналу. Доста је тако прекоиирати само најважнија места оригинала. Кад псинтујемо истинитост рукописа, ваља да имамо у виду, да писање може у неколико да буде друкче услед сиољних каквих утицаја. Рукопис нам се мои^е на нрви поглед учинити сумњив, ако је писаио средствима, на која писац није навикао, и на чему неудесном, или у болести, у великом узбуђењу, после употребе алкохолних пића и др. Па голом столу написан потпис иа хартији изгледа друкче од иотписа при коме је у писању било добре подлоге за писање. Ако има сумње да је подражавано туђем рукоиису, стручњак ће пазити, да ли је подражавана слободном руком или процртавањем. У последњем случају биће веће сличности, али таки потези не чине упечатак правог писања пего више цртања, јер ту ФалсиФикатор мора лагано да извлачи црте, због чега су оне нешто прекидаие, виде се иисане смотрено и с неким застајкивањем. У потезима иодражаваног писања мозке се редовио приметити да нема оне мене од једријих и блеђих иотеза. Обичпо пишући, услед понестајања мастила у перу, гтише се све блеђе, док се перо не замочи, а тада, оиет почињу излазити места црн.е писана. Ко, пак, рукоиису подражава, ради увек лагапо и по правилу увек има пуно перо. (Свршиће се).

ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК. Општински послови. На иресуду еуда општине књажевачке од 15 августа 1898 године Бр. 472, по спору Николе Марића, бакалина, противу Мпјаила Николића, абаџије из Књажевца, — дали су одговор на задатак стављен у бр. 9 »Полиц. Гласника« оиштински писари. Једни су одговорили, да на ову пресуду, која је тул^бом основана на главиој заклетви, § 290 грађ. иостуика, и ако тужени није дошао на рочиште, има места жалби, с тога што тужени није саслушан по тужби и што му није иресуда саоиштена, а од дана саопштења у року од осам дана има право на л^албу.