Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 131

БРОЈ 16 и 17

ног народа жена сматра у браку само као средство за уживање, рађање и рад, а иначе нема никакве етичке вредности. Да полни саобраћај постане моралнији, дало је и хришћанство снажан импулс, ставивши жену на исти друштвени ступањ с човеком, и ирогласивгпи везу љубави између човека и жене за верско — моралиу установу. 1 ) Овим је ноказано, да л,убав човечја на вишем културном сгупљу може бити само моногамичка и да се мора оснивати на трајном уговору. Ако природа и тражи само плођење, то једна заједница (фамилија или држава) не може постојати без гарантије, да се оно што дође на свет не развије физички , морално и умно. Ставивши жену на равну ногу с човеком, установивши моногамни брак и утврдивши га правном, моралном и верском везом, хришћанство је дало хришћанским народима душевно и материјално надмоћство иад полигамним народима, особито пак над исламом. И ако се Мухамед трудио, да укипе положај жене као ропкиње и оруђа за чулне насладе, и да постави жену на друштвени брачни виши ступањ, ипак је жена остала у исламском свету много нижа од човека, коме једино беше остављено право на развод брака, и то на врло лак начин. Ислам је потпуно искључио жену од учешћа у јавним нословима и тиме је спречио њено умно и телесно развијање. Тиме је остала жена мусломапска у ствари средство за чулие насладе и за одржање расе,- док се врлине и моћи хришћанске жене као домаћице, васпитачице деце, равноправне друге човекове, могаху сјајно развијати. Тако се стави ислам са својом полигамијом и харемским животом у потпуну протинност ирема моногамији и домаћем животу хришћанскога света. На исти се контраст налази, кад се упореде обе религије односно живота, на другом свету; јер док се по хришћанском веровању представља рај као место, где се ослобађа човек свију чулних наслада, уживајући само духовне дарове, дотле

') Ово опште и од многих кудтурних иоторичара постављено мишљење, мора се ограничити, у толико, да је симболички и верски карактер брака утврђен тек на (Јабору у Тријенту, ма да је и од ире било у духу Хришћанства, да се жена ослободи и подигне из нижега положаја, који је заузимала у Старом Свегу и у Старом Тестаменту. Што се ово овако доцне десило, даје се објаснити традицијама о секундарном ствараљу жене из ребра човечјег, о њеној улози при првом греху и отуд носталој клетви „нека је твоја воља подложна човеку." Ношто је нрви грех, за који Стари Завет окривљује жену, постао камен темељац црквене учености, морао је друштвени положај жене све догле да рамље, докле није дух Хришћанства победио традицију и сколастику. Значајно је, да јеванђеља не наређују ништа у корист жене, изузимајући забрану отерати жену (Мат. 19. 9.) Благосг према рушитељци брака и нрема покајници Магдалени не дотиче се самога положаја жене. На нротив пак Павлова писма изјављују, да положај жене не треба мењати (II. Коринт. 11. 3—12; Ефез. 5. 22. „Жене да слуптају своје мужеве" и 2 3 (( да се жеиа боји човека"), Како су пак свети оци били против жене због Евина греха, могу нас поучити ова места код Тертудијана : а Жено, да идеш увек у жалости и погружена, а очи твоје да су пуне суза. Ти си упропастила род људски !Свети Јероним се веома љути на жене. Он вели : «Жена је вратница ђавоља, пут ноправога, жаока скорпијина". (Ое си11и {егшпагит I. 1). Канонско право гласи : Само је човек створеи но образу Вожјем, а не и жена; с тога треба жена да му служи н да буде љегова служавка! Провинцијални сабор у Макону у VI. столећу дебатоваше озбиљно о томе, да ли жена у опште душу има. Дејство ових црквених назора онажа се код народа, који су примили Хришћанство. Код Германа је спала вредност ЛУећгдеИ-у женском, овом наивном изразу н.ене вредности. (.1. Ра1ке, <Ие гШег. Оеве!нсћаН, ВегПп. 1 802. р. 49.). О уважељу оба пола код Јевреја види Мојсија III. 27. Полнгамија, у Старом Завету изречно призната (1)еи1егопош. 21. 15.), није у Новом нигде укинута. И збиља су хришћански владари живели у многоженс/гву (нпр. Меровински краљеви као Хдотар, Шариберт I., Пинин I. и многи одлични франци), прогив чега црква тада није устала. (\УетћоШ, Нје с1еи1;8сћеп Ргаиеп пп МШе1а11ег.) упореди и Ип^ег, Б1е Еће е1с. и Еотв НгШе1 <( Еа (етте е1 1е с1гоП», Ра148 1884.

је Фантазија мусломанска измалала пожудии харемски живот са дивним хуријама у рају. У пркос свему, што вера, закон, васнитање и морал пружа човеку да обузда чулни нагон, он је увек у опасности са светле висине чисте и чедне љубави да падне у блато грубе похоте. Да се увек одржи на оној висини, треба му, да се иепрестано бори између природног нагона и морала, између похотљивости и моралности. Само је јаких карактера било, који су се похотљивости ослободили и предали се чистој љубави, из које се рађају најплеменитије радости човечјег живота. Може се о томе спорити, да ли је човечанство у току последњих векова постало моралније. Нема сумње, да је стидније постало, и ова културна појава, да се сакрије чулно-животињска потреба свакако је један уступак од порока врлини. Читајући Шерово дело »Немачка Културна Историја", свак ће увидети, да су наши морални погледи куд и камо просвећенији од оних у Средњем Веку, ма да се мора признати, да су на место пређашње грубости израза ступили само финији обичаји без веће моралности. Пореде ли се међу тим поједине еиохе и културне периоде, то нема више сумње, да јавпи морал, и поред иериодичких застоја, стално напредује с културним развићем, и да на путу овог моралног напредовања хришћанство представл.а једиу од најмоћнијих полуга. Ми смо данас далеко над оним полним приликама, које се виде у содомистичком веровању у богове, у народном животу, законодавству и религиозпим обредима старих Грка, а да и не говоримо о култу Фалуса и Приапуса у Атињана и Вавилоњана, о Баканагијама старога Рима и о одличном јавном положају који заузимаху хетере у тих народа. У лаганом, често неприметном кретању, што га чине л>удски обичаји и морал, показују се колебања, Флуктуације, као пгго у индивидуалном животу полна страна има своју илиму и осеку. Епизоде моралног опадања у животу народа долазе увек са временом мекуштва, изобиља и раскоши. Ове се појаве могу замислити са јачом запетошћу нервног система, која мора доћи с увећаним потребама. Са појачаном нервозношћу пење се и похотљивост и водећи народ на изгреде, поткопава основе друштвене, моралност и чистоту породичног живота. Јесу ли оне изгредима, браколомством, раскоши поткопане, онда је пропаст државног живота, материјална, иолитичка и морална рујина неотклоњива. Поучљиве примере у овом погледу пружа нам Рим, Грчка, Француска под Лујем XIV. и XV. ') У времена државне и моралне пропасти јавља се најмонструознија блуд у полном нагону, који би се делимично могао свести на психо и невро-патолошка стања у народу. Да су велике вароши гнезда нервозности и дегенерисане похотљивости, види се из историје Вавилона, Ниниве и Рима, као и из мистерија модерног велико-варошког живота. Значајно је, као што је Плос показао, да се полна изрођења код нецивилизованих или полуцивилизованих иарода не јављају (изузев код Алајата, за тим у виду мустурбације код Оријенталкиња и Нама-Хохентоткиња). 2 ) Испитивање полнога живота треба почети са развићем индивидуе у пубертету и пратити га кроз различне Фазе, све до угашења полног осећања. Лепо црта Мантегаца у својој »Физиологији љубави" чежњу и тежњу пробуђеног полног живота, о чему се слућења нејасна осећања и тежње јављају далеко ире развића пубертета. Ова је епоха физиолошки најзначајнија. Значење полнога Фактора за душевни живот даје се мерити прираштајем осећања и идеја, које буди ова епоха. Оне, у почетку тамне, неразумљиве тежње, постале из осећања, која су дотле неразвијени органи у свести побуђивали, наступају силно дражећи осећајни живот. Психолошка реакција полнога нагона за време пубертета појављује се у различитим појавама, којима је заједничко узрујано дутевно стање

') Упореди Рпе<11апс1ег, бШепјЈезсћЈсШе Еотв, \У1е(1ете1а(;ег, Оег Сааагеп\уаћп8тп. Могеаи, 1 )«8 аћеггаУопз Ји зепв ^епезтрие. 2 ) Ови подаци противрече Рпес1псћ-у (Нс1ћ. <1ег §еисћ{. РгахЈз, 1 843. I. р. 173.) по коме је недерастија код дивљака врло честа ствар; а тако исто и 1_,отћгово (ор. сИ. 42.).