Полицијски гласник

БРОЈ 16 и 17

123

пресгано слушао је где у сну говори о драгом, једином Казимиру! Дакле, неки љубавник —- ту сад помаже само развод, а да би имао сведока о томе, како његова жена само на свог Казимира мисли, нозва у вече на гозбу два пријатеља, који ту, уз оба супруга, ваљано једоше и пише, а кад изгледаше да је госнођа Делон сана, расгадоше се мужем њеним испраћени, али кришом их овај из предсобља уведе у спаваћу собу њезину и ту остадоше завесама покривени. Ту су имали они да чују, како неверница Фантазира о своме Казимиру, да би, по •гом, то пред судом осведочили. Госпођа Делон оде да отпочине, али не засиа одмах, противно ономе што је била навикла. Неко шушкање иза тешких завеса крај врата учини је нажлзивом, зазвони за собарицу, обе разгледаху по соби и може се замислити какво беше запрепашћење, кад на један пут оба »сведока® изађоше тужна и унижена. Још исте ноКи госиођа Делон остави стан свога мужа и побеже матери, код које је могла спокојно сањати о свом Казимиру, а слатка мати је својој ћерчмци напунила главу, да ју је муж извесно хтео убити, услед чега је и дошла она нријава комесару, који је узалудно тежио да супруге помири. Често се у сличним стварима тражи номоћ комесарова, само што се ту махом има посла с каквим истинским Казимиром или с каквом истинском Евом. По закону морају се браколомни супруг или супруга ухватити на делу самих недопуштених одношаја. Тога мучног задатка гледају комесари да се што више ослободе и користе се у том свима средствима, којима могу, а да се о закон не огреше. Тужилачка страна, која моли да се неверство полициски »ухвати", мора да покал;е брачни уговор, јер иначе комесар хоће да не зна, да су они доиста у браку; на онда греба налог истражног судије за то, дакле хоће се да се већ у напред захтева од стране тужилачке развод брака, најпосле морају се за хватање на делу респектовати законски часови, јер после 10 у вече VI ире 6 сати у јутру не сме полиција ући ни у који приватан стан. По себи се разуме, да у несрећним случајима и у случају злочина не важи ова одредба. После овога, полициског комесара одмењује полиција сигурности, којој је посвећен одељак што за овим долази. II Ко је ма кад посетио Париз и по острву Сене шетао, није могао са великим интересовањем не посматрати уза саму налату нравде и према реци подигнуте пркосне куле и остареле зидине, над којима су неколики векови прохујали, а опет стоје ту стално и заповеднички, недарнути менама времена, као да још и данас влада пуна и неограничена моћ краљева Француских што у петнаестом и четрнаестом још столећу резидоваху ту у старој владалачкој палати, којој припадаху ови камени делови успомена. Парижанин, пак, посматра их с неком неугодношћу, с неком мргодношћу, нешто их се грози; оне за њ значе полицију и тавницу, јер иза оних мрачних зидица, којима стражари строга војна стража, иалази се »депо с< , истражни затвор, тесно везан за собе полиције сигурности, која се у иас махом зове »тајном". И као становништва већине других великих вароши, тако и становништво париско показује према тој тајној полицији више плагање и ненаклоности него иоверења и добре воље, радујући се ако са њом нема никаква посла. То осећање, може бити, појачано је још оним крвавим успомеиама, везаним за ове куле и њихову најближу околину, јер су одатле вођене небројене жртве велике револуције на гилотину и ту се одиграваху понеки ужаси бесних побуна. Већ смо казали, да је у преФектури полиције смештен само један део полициске власти. Полиција сигурности, која се занима истраживањем злочина, смештена је у просторе, који су ње мало достојни и њеним сирхама не одговарају. Она броји сад преко триста чиновника, који стоје под заповешћу ваљанога »шеФа сигурности" и који су у првом реду позвани да ратују „с Паризом у тами. 1( Интересно је, да је ова тајна нолиција основана једним помилованим робијашем, по имену Видоком, 1812. са четири агента, јер се још онда веровало, да само негдашњи зликовац може успешно знати за сва склоништа својих некадањих „колега®. Под владом трећега Наполеона достигла је тајна полиција свој највећи, често најнезгоднији утицај, јер је употребљавана за смерове политичке, по који пут баш за романтичке, као и заштиту становништва.

Срећом, окренуло је друкче. Париска полиција сигурности — и не само она него и служба јавне страже сигурности — одговара, као што ћемо одмах испричати, свом тешком и одговорности иуном иозиву, и ако са сразмерно мало материјалних срестава располаже, а и са не баш великим бројем чиновника, који нису још ни плаћени како треба. Тајни полицисти рекрутују се из свију могућих кругова и редова и, кад се покажу добри, померају се постунно у више положаје; частољубљу им се све више хране даје унанређивањем у служби, наградама у облику одликовања орденима, или готовим новцем, а већ и само помињање имена у новинама довољна им је накнада за по неки труд, за по неки час пун бриге и узалудног кугнања стрпљења. Агенти иду увек у цивилу. Према постављеном им задатку, они се облаче у одело радника, узимају познату В плаву блузу« занатлија, костим разносача пакета, слуге, чувара друма или пута железиичког и т. д. Као знак за познавање важи једна јака, од дебеле хартије карта; даље, носе са собом два ужета за везивање оних које води у притвор, једно, звано »кабриолет", 25 сантиметара дугачко, да се једна рука стегне, друго, звано »лигот«, много дуже, да се обе руке чврсто вежу за труп. Као оружје, служи им револвер најновије конструкције, но који опет носе уза се само у најопаснијим случајима; штан махом не носе уза се, да би им руке биле слободне. Највише се ослањају на то, да лукавством, хптрином и неустрашимошћу од једном доскоче онима које имају да притворе. Ови се готово увек за тренутак убезекну, као зграну се, и тим момеитом мора се полицист користити да га веже; ироиусти ли га, мора се код тежих злочинаца нрибрати на велики бој, јер после оне забезекнутости, која траје само некоју секунду, долази махом излив беса, као у лудилу каквом. По где који иут, они, који се имају ухансити, предају се и сами одмах, чим виде да је у залуд одупирати се и иокушавати бегство. Тако, једном наиђе агенат у врту Тиљерија човека, који беше подазрив, и иође за њим; овај то примети и брзо поие се на омнибус, који вол^аше улицом риволском; по и полицист то учини и седе баш према бегунцу, оштро га мерећи. После неколико минута рече иодозриви тихо: »гоеподине, не хапсите ме, молим вас, овде иред толиким људма.« Кад омнибус у вожњи својој пролажаше мимо палату правде, изађе агенат са својим ловом и предаде га »депоу", из кога је истог јутра био изашао. На оригиналан начин лишио је слободе други полицист једног лупежа. Крстарећи улицама сиољњег окола (кварта), наиђе на момка херкулеске грађе, који пролазницима нуђаше сребрне џепне сатове по пет динара.комад. Полицист нагађаше да су сатови украдени, али је видео, да он сам својом снагом не би могао савладати продавца три пут јача, а кога окружаваше гомила људи, полицији мало наклоњених. За то приђе, стаде посматрати сатове, показа да има вољу купити један или два комада, позва трговца на чашу вина у оближњу крчму, као да хоће ту боље да разгледа сатове. Продавац приста и пође за њим, а кад беху при вину, полицист зграби некоЛико сатова и јурну напоље, а за њим потрча трговац, вичући: »држ'те лопова!" и госгионичар, чије вино не беше нлаћено. Полицист бегаше у правцу ка најближем полициском ревијеру, па се ту на један пут окрете, скочи и ухвати за гушу трговца, те га ухаиси с помоћу неколиких полициских чиновника, које граја беше измамила, из собе. Сатови су били покрадени те ноћи проваљивањем, у чему је продавац био саучесник! Добар и прави тајни полицист већ инстиктивно мора знати, како ће и на шта ће најпре налетати, трагајући што. Неколики шефови париске полиције сигурности баш у том погледу ванредно су радили, тако, да се и данас о њихову оштроумљу причају права чуда. Тако нешто прича се о Алорду, који је, кад је кнегиња од Прален у својој ложници нађена заклана а све указивало да је разбојничко убиство, пробавивши неколико минута на месту дела, мирно рекао: »овај је злочин извршио неки љубавник кнегињин — он би хтео да прикрије трагове своје. (( Овако прикривање трагова или скретање на лажне путове врло је омиљено париским злочинцима, и више пута имали су среће, да тиме неко време буду сигурни од хапшења. Једнога дана у марту 1887. убијена је Марија Рењол, позната у распусном животу париском под именом Регина од Монтиле, у богатом јој стану у господској улици Моитањи, заједно са