Полицијски гласник

БРОЈ 16 и 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

125

Тужилац оста при својој тужби наводећи да испиту сведока код исправе, коју је за доказ поднео, нема места. Тражи да суд туженог из његова имања истера и да му исто преда. Тужени моли суд да испита његове слзедоке, који ће потврдити да је закуп продужен за годину дана. Испит сведока Раде Пантић, опанчар, има 40 година, у свему способан за сведока каза: 18 Априла ове године био сам присутан, када је тужилац туженог Петра питао, хоће ли и даље у дућану остати. Тужени му је тада одговорио: |хоћу, ако је иста ова цена. в Тужилац је рекао да јесте и онда је тужени казао: »Добро, газда Милићу, онда остајем у дућану и за ову годипу.« На ово ћу се заклети. Дангубе не тражим. Милан Ранчић, кројач, има 32 године, у свему способан за сведока каза у свему као и сведок Раде. Заклеће се. Дангубе не тражи. Сведоци су на своје исказе одмах заклети. Судски разлози: Испитом испитиваних сведока, којима суд поклања своју веру, доказана је та околност, да ]е између тужиоца и туженог продужен закуп још за годииу дана. Дакле постоји усмен уговор о закупу. Према оваковом стању ствари тужилац нема права за своје тужбене захтеве и за то се од истог као иеумесног има одбити. С тога суд на основу § 0 и 13 грађ. пост. Прееуђује: Да се тужилац од свога тражења као неумесног одбије. Пресуда је парничарима одмах саопштена. Од суда опнггине крушевачке, 3 Маја 1899 год. Бр. 984 у Крушевцу. Писар Мресед. Суда. Кметови. N15. Заведи белешку и пресуђење у протокол суђења. УБИ0ТВ0 У НИШУ Једне ноћи 189* године десило се у Нишу убисгво, коме се у први мах, и под ирвим утисцима, придаваше већа важност него што би сама ствар по себи захтевала. — Погинуо стари Нагри-бег!... Сиромах бег !... шта дочека да га Срби ни крива ни дужна убију у његовој кући — говорили су Турци међу собом погружени и забринута лица. У Београд-махали, мирном и зачмалом крају вароши, владаше те иоћи, кад ће се убиство извршити, велика живост. На једној свадби веселили су се Турци по своме адету, и у весељу, тако рећи неосетно дочекатпе и зору. Од бубњева, кларинета и даира проламаше се ваздух на све стране, а Фантастичном невању и ченгијању чочека не беше краја. Међу гостима званицама био је ту на свадби и старац Нагри-бег са својом кадуном. И ако се од неколико дана није осећао добро и не беше му до џумбуса, како Турци веле, ипак није могао изаћи из атара своме комшији, те зато је отишао — да честита весеље домаћину и да мало обичаја ради, носеди с Турцима. Кад је било око 10 сати, поздрави се са свима редом гостима и оде кући. Кадуну је оставио у друштву с булама, које су весело ћеретале и пе мислећи на полазак. Улазећи у кућу Нагри-бег није ни слутио шта га чека. Запали свећу, скиде горњу хаљину са себе и седе на шиљте — јер му се није спавало. Био је суморан и замишљен. Разгрну ватру у мангалу, који је увек поред душеме стајао, примаче џезву и распали наргиле држећи пресавијено црево на левој руци. Тек што је узео био да чита коран, тсоји му је, види се, увек при р,ци био, изненадно уиадну у собу зликовци, њих двојица, и једним ударцем ножа носред груди пробуразе га. За тим, ма брзу руку, испретурају све ствари по соби, и не нашав новац, који су тражили, побегну преко зида и изгубе се у помрчини. У неко доба ноћидошла је и кадуна. Кад је видела старца на патосу, и поред 1-вега читава локва од крви, запрепасти се и истрчи на улицу вичући комшије за помоћ. На њену вику искупе се Турци и, видећи шта се десило, неки отрчаше и иозваше власт у номоћ. В.тасг је одмах стигла и предузела озбиљну истрагу за проналазак криваца.

У једној мрачној и сниској собици чучнуле буле и Турци, а на сред собе лежи убијени у истом положају како је погинуо држећи у левој руци црево од наргила и поред њега стоји на близу кораи. У кући владала је тако рећи гробна тишина. Не чује се плач и нарицање, јер Турци приписују све судбини људској што год кога снађе у животу. Чињеном истрагом видело се одмах, да су ово злочинство морала извршити двојица; да су били добро упознати с приликама у кући; и да су по свршеном чину, побегли преко зида што се и по трагу могло приметити. Они су се преко зида срозали у једно уско сокаче, које води уираво Нишави — и одатле после изгубио им се траг. Упитана Јћена убијеног, као и остали присутни Турци. на кога сумњају да је ово убиство извршио, одговорише толико: — »к'смет му беше да погине... Добар је човек био!... Он пије могао ни мрава да згази.... јазук!... После старога муфтије, који је недавно умр'о у 90. години, Турци су, видело се по њима, поштовали у опште старца Нагри-бега — више можда ио и његовог ио годинама друга Хаџи-Катл'ка, који је и у турско доба, као и доцније. важио као јеДан од нонајимућнијих и најугледнијих Турака у граду. Један пут је, веле, ишао Нагри-бег на ћабу, и спремаше се сада да оде и по други иут с бабом и да тамо и своје кости остави. Скунаторио је био нешто новаца за пут, и очекивао је још да му стигну 100 лира из Приштине од једног његовог дужника што му беше раније иозајмио — па да се онда крене на пут. Али, рећи ће Турци — к'смет му беше да погине од каура, и да не испуни своју жељу... Тако је божијавоља била!.. Од како је Ниш пао, може се рећи, да се је од тог времена Нагри-бег повукао сасвим с радЕвом а у једно и од света. Само сте га могли видети петком и на велике празнике кад одлази у џамију да клања с осталим Турцима. Био је Фанатик у вери и велики консервативац, као и његов друг Хаџи Катл'к. По цео дан седео би на шиљтету, пио каву, пушио иа наргиле, и прелиставао коран, који је тако рећи, на изуст знао,. Из корана вадио би некаке белешчице и записе и давао их боиима и невољнима за незнатну иаграду. Разумевао се по нешто и у лекаријама због чега се прочуо био у околини Као и стари муфтија, коме су највише одлазили без разлике вере и народности. Ни с ким се није судио, ни прегонио, као што то други Турци чине, који су остали данас у Нишу. Са сваким је живео лепо и чинио у нриликама и доброчинства а нарочито о већим иразницима као гито је: Рамазан, курбан бајрам и др. Чињеном истрагом похватани су у скоро зликовци. Али они нису били Срби — већ мухамеданци, који су познавали бега, његову кућу и његову спрему за иут. Један је био цкганиН мухамеданске вере. Турци су, после овога, задовољни били с резултатом истраге и уверили се да је неосиовапа била њихова повика на Србе и српске власти у опште. Д. —.—(♦!»>ЗАМЕНИК Кгапсо13 Соррее Једва да му беше десет година, када га ирви пут притворише због бесполичења. Пред влашћу рече: — Зовем се Жан-Франсоа Летирк. Већ је шест месеци како сам покрај једнога човека који пева, јшмеђу два Фењера на простору код Бастиље, гудећи по жици од црева. Припевам а по том вичем: »Захтевајте друге песме ; багатела је десет сантима, два суа (( . Увек беше гшјан и бијаше ме ; ето зашто ме је потера друге ноћи нашла у рушевинама. Пре тога био сам код онога што продаје длаке за четкање. Моја мати била је праља, звала. се Адела. Пређе ју је један господин наместио код некога на доњем спрату у Монтмартру. Била је добра радница и мпого ме је волела. Много је нара добивала, јер је прала келиере, а њима је потребно да имају увек бело рубље. Недељом ме је рано метала да спавам како би могла ићи на бал ; али преко недеље она ме остављаше код калуђерског БратстВа, које ме је научило читати. Најпосле, ето. Жандарм, који обилажаше свој део у нашој улици, заустављао би се увек код нашег прозора, да с њом говори. Диван човек