Полицијски гласник

ПОЛНЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

гантна човека; погледајући око себе, он је отварао врата, а после пола сата, стрпавши у дубок лоповски џеп свога огртача новац и ствари од вредиости, излазио је из куће. Тај Жавол де Ванез беше чудесно вешт у предругојачавању спољашњости човекове; пе само да се облачио увек у друго одело, него је и лице умео тако да измени, да га ни најпрепреденији полициски комесар није могао познати. Поносећи се тиме, он је једпом писао преФекту полициј.е: „Ваши агенти и сувише су глупи да ме ухвате; слободно можете престати тражити ме, јер ја се увек мењам. сс Годинама терао је он тако ио Паризу и није се могао ухватити, док га најиосле не уловише у вароши Кану (Саеп), где га, спремна за опасне крађе, париски агенти познадоше и где се ои неко време бавио одевен као турпста и са станом у најболзем хотелу. Што се могао тако дуго држати, узрок је, поред иоменуте вештине му, још и тај што је »радио® са свим сам, те га гшје имао ко издати, нико га није могао знати као друга и увек је истро сваки траг свој. Тако нешто било је и с још једним опасним лоиовом, који се звао Пјеноар; био је претходник Ванезов и држао се десеТ година. Живео је у свету елегантном а место свога становања крио је и од самих својих помоћника, којих је имао увек више нри руци. Један од ових пред судом је казао, да је за све дуго време само два пут Пјеноара гледао очи у очи и личпо од њега добио наредбе за неки намеравани злочин:један пут, кад се са њим као телалом срео ноћу на углу неке улице, и други пут, кад је Пјеноар хтео да руча у каФани »код Париза", најскупљој и најелегантнијој у Паризу; дошао је на колима и пружио му, као просјаку, иовац увијен у хартију, на којој беше забележено шта треба те ноћи радити у извршењу једне опасне крађе. Пјеноар је осуђен на двадесет година тавнице, а пошто је казну издржао живео је врло комотно у једној холандској вароши од интереса своје „уштеђевине". У најновије време ухваћена је једна елегантна дама као опасан лопов и у џеповима са свим модерног костима јој пађен је сав лоповски анарат; то беше лепушкаста, вижљаста девојка од двадесет једне године, Марија Жерен, која се пред судијом веома вешто умела бранити, приписујући све рђавом васпитању и неодољивој тежњи ка угодном животу. Сличио томе догодило се ту скоро с Фелицијом Рап, певачицом на каФанским концертима. Ухваћена је на делу крађе чипака у Мада/т с!и Рпп^етра. Кад јој је стан претресен, нађено је чипака и иомодна еспапа у вредности преко 10.000 динара. Изгледа вероватно њено казивање, да је, мало задовољна »својом уметношћу (( , хтела доцније да отвори номодну радњу. Велики базари моде у опште пљачају се на невероватан начин. Свакојако они готово изазивљу на крађу: ствари које највише иривлаче и најновије леже у обиљу, растурене и разбацане ради избора и као без икаква надзора, јер продавци, како је навала велика, сви имају пуне руке посла. Но треба знати, да то само изгледа тако без надзора да је, јер т.е нрве радње, какве су Ргт1етр8, ћоиуге и Воп Магсће, држе своју властиту тајну полицију. То им је од преке потребе, јер у Вои Магсће-у годишње нестаје еспапа иреко сто хиљада динара. Чесго краду тако зване »иајотменије« Даме, које, примећене шта су »дигле«, махом одлазе кажњене знатном новчаном казном ; њих, пошто их женска ])ука претресе, воде у приватну канцеларију, где морају потписати упутницу, на којој је чисто и јасно исписано, да су оне ирисвојиле туђу својину и да за то хоће толико и толико стотина или хиљада динара да исплате сиротињи иариској. Кад ту суму исплате, одмах или у своме стану, враћа им се упутница. Но теже се даје ухватити у овим магацинима оно женскиње којем је овака крађа занат; Фантазија таких дама неисцрпна је у изналажењу нових начина. Једна од њих нека је доста за све: крадљивица, са свим природно да је елегантно одевена, улази и тражи да јој се нокажу чипке ; иеколико комада од најскупљих са свим иеприметно свали с; тезге, испод хаљиие, која до земље доиире; има на ногама широке шштке ципеле; чарапе су јој на палцима нрооечене тако, да овима може да узме чипке и у ципелу стрпа! (Наставиће се).

П0ЖЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Општински послови. (Ју1,еп,е код ошитинских судова ио гра!,. иарницама а., тужба. Суду општине смедеревске Пајдан Петровић, овдашп>и млекаџија, остао ми је дужан на име кирије за месец јануар, Фебруар и март по 30 динара месечно, свега 90 динара, за дати му дућац под закуп. Како је Најдан овдашњу варош ианустио и иезнано где отумарао, и како је општинска власт његову имаовину пописала н мени је на чување оставила, под законом одговорношћу, то подносим ову тужбу суду, са молбом да одреди суђење по истој, те да осуди Најдана да ми овај дуг плати, да ми накнади плаћену суду таксу и на име трошка и дангубе 10 динара. За доказ да ми је оволико на име кири.је дужан заклећу се. 2 априла 1899 год. Јован Томић Смедерево. лебар. Вр. 3264. Завести ову тужбу и нозвати тужиоца, да означи место становања туженог, како би му се доставио позив за рочиште. Ако то не буде могао учинити, онда наплатити од њега огласну таксу, и позвати туженог преко званичних новина, да се суду јави, до 20 априла ове године, кога, дана одредити н рочиште за преоуђење овог спора, с том напоменом, да ће суд овај спор пресудити и без његова приоуства. са Петром Паитићем писаром општ., који му је у овој парници за заступника од стране овог суда одређен. 2.(IV 1899. год. Председ. суда. Смедерево. б., белеш ка. Рађено у суду општине смедеревске, 20 априла 1899. год. Белешка по спору Јована Томића, лебара овд. противу Најдана Петровића, млекаџије овд. Због дуга од кирије. Судили су: Председник. Кметови. Бележио деловођ. Нарочиштује тужилац. Тужени се није јавио суду. Његов судом одређени заступник Петар Пантић, писар овога суда, пред судом је. Прочитана је тужба. Тужилац оста ири истој тражећи кирију у 30 динара и за месец април и за даиашњи предстанак тражи 10 динара. Заступник туженога Најдана изјави: тужба је неуредна, јер иема законских доказа , ношто једностраној заклетви ие може бити места. Тражи да се ова тужба као неуредна одбаци. Тужилац изјави, да се на своје тражење може увек за,клети, но ако суд нађе да томе нема места, оида тражи да се испитају сведоци Марко Андрић, абаџија и Јован Анђелкоиић, терзија овд., који знају да му је тужени Најдан дуговао кирију. Заступник туженог изјави да овоме захтеву сада нема места. Судски разлози: Тужилац на данашњем рочишту мења доказе, у место заклетве, позива се на сведоке. Овом његовом захтеву има места, и суд је на основу § 0 и 13 грађ. иоступка Решио: Да се ово рочиште одложл и друго у што краћем року одреди, на које позвати парничне стране и сведоке тужиоца. Саопштено је ово решење париичарима. Од суда општине смедеревске 20 априла 1899 г. Бр. 3600. у Смедереву. Деловођа. Председ. суда. Кметови. Одвојено мишљење. Тужба тужиоца неуредна је, јер у њој, за доказ, поднешена је једнострана заклетва и као таква не одговара захтевима из § 94 грађ. поступка, с тога је по трећем ставу § 97 грађ. постуика треба одбацити, и зато