Полицијски гласник

162

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 21

дејство. Дакле увек треба гледати да се ма на који начин спречи појављивање мехурића. Јесмо ли ради, да се гипс лагано стврдњава (нпр. кад хоћемо да особито брижљиво радимо, или кад неке особите околности брзини рада сметају), то можемо постићи тако, кад у гипс метнемо корена од белог слеза. На име на 50 делова гипса метне се 1 до 4 дела најфиније иситњеног корена од белог слеза (како кад, према степену одуговлачења) а за тим се ради као и обично. Тако се може постићи, да се гипс тек носле 12 сахата потпуно стврдне. Да ли имамо корена од белог слеза при руци, то је дабогме друго питање. Десиће се да нам затреба, да гипсану Форму обезбедимо да се не скрха, не иоквари, кад морамо да је куда шаљемо. Форме од гипса веома су крте, али кад се натопе у силициумној киселини могу да се стврдну као камен. ПроФесор М. Денштет препоручује, да се гипсана Форма метне у 15 процентни раствор силицијума и ту да се добро напије. За тим се ноложи на какво суво место, осуши се, па се онда поново метне у раствор и суши. Тако се понови неколико пута. На послетку се Форма осуши на температури, до 40°, метне се у раствор баријумхидрата од 60—70°, опере се млаком водом и осуши на умерено топлу месту. — Простији начин стврдњавања је да се гипсана Форма метне у раствор од 1 дела стипсе и 5 делова вреле воде и остави у њему 15—30 минута. Кад се нема добра гипса може се употребити и восак, који је понеки пут бољи и од гинса. За восак је све једно била земл,а сува или влажна. Њега можемо употребити у свакој нрилици, само не онда кад имамо посла са стопама у снегу, песку и прашини. Ту не треба никакве вештине. Форма се охлади и за тим је врло лако извадимо. Једино не треба заборавити да је она знатно мања но оригинал. (Свршиће се).

ПАРИСКА П0ЛИЦИЈА — По П. хЛимденбергу. (наставак) У осталом смелост и евентуална казна није никад ни приближно како треба плаћена добитком код ових, као ни код осталих крађа. То се види и по томе, пгго већина ових злочинаца живи, да се послужимо оштрим изразом, псећим животом; ретко имају сталног боравишта и често су принуђени да ноћивају на пољу, увек у страху да буду ухваћени. Често данима гладују и тумарају просјачећи, да би могли купити комад хлеба. Интересан је одговор двадесетогодишње кћери једног уханшеног злочинца, која је склоњена у »депо,® истражни притвор, да би по том била предана коме азилу. Кад ју је један полицист упитао, како јој се ту допада, она одговори: „О, врло добро, господине. Ту се има шта јести сваког дана!" Ако која крађа исиадне срећно за руком, новац се најбрже проћерда. Врло је мали број злочинаца који одвоје што на сграну и сачувају, као што то чињаше горе помињани Пјеноар и колега му Мими Лепрељ, кога зваху »златном руком,® јер му крађе увек испадаху срећно. Кад је »оставио радњу,® имао је 15.000 динара годишње ренте." Влагајник у Ванци Француској, носећи у свом кожном џепу са главне касе својој каси милијон и сто хиљада динара у папирном новцу, буде, нре много година, нападнут двојицом људи у једном далеком ходнику; и при свем том што је дело, најбоље смишљено, морало испасти за руком, разбојници су ипак ухваћени и са много година тавнице кажњени. А сад један обратан случај. У полициску преФектуру улази брзим кораком господин, са свим уредно одевен, с белом вратном марамом, с ружицом почасне легије у рупици од пуцета, а под пазухом носи у портФељу, као какав виши чиновник, неке веће акте. Очевидно, рекао бих, нема довољно времена. Моли сгражара, који је на вратима, да никог не пушта у кабинет преФектов, јер има с преФектом да говори о стварима врло важним. После пола сата враћа се из те светиње полициске, захваљује се стражару и нестаје га онако исто журно како је и дошао. Али у соби преФектовој остадоше сви ормани обијени и полициска каса опљачкана у врло великој суми. ПреФекат је био имао конФеренцију код председника републике, и то је знао лопов, али не и вој-

ник, који тек што је био дошао на стражу. Исте вечери преФекат доби писмо, којим се крадљивац извињаваше за неприлике које му је учинио, молећи га уз то да награди војника, који му је био тако веран стражар! Ни на велике банке не удара се данас више силом од стране лопова, него вештином! Лопови су напретке у графичкој вештини и хемији толико присвојили себи, да умеју тако вешто ФалсиФиковати банкноте, да их сами банчини чиновници исплаћују без и најмањег устезања. Ти ФалсиФикати могу се познати само ФотограФијом, кад се банкноте ФотограФски увећају, јер се онда примећавају голим оком и најмање разлике између лажних и истинитих банкнота. Па да би се сачувала од честе и мпого пута баш велике штете, Француска Банка поставила је код себе једног ФотограФа, који има атеље у самом здању Банке и који мора радити само за Банку. Антропометрички биро полициске преФектуре врло је важно срество, којим се помаже полиција у проналаску злочинаца. Париски злочинци постигли су особиту вештину у преображавању своје спољашности, а мазањем и лепећи разне Фластере, восак и др. умеју своја лица тако да удесе, да се не могу познати, као што и сву Фигуру своју могу да измене пеким сресгвима. И онда тај биро, уређен по системи Бертилоновој, веома корисно служи полицији за констатовање личности. Сваки, који се има притворити, мора свући са себе одело и чекати дотичног чиновника да изврши мерење; а док тако чекају, ФотограФују се и не знајући да се ФотограФују. Као што је познато, мери се глава у више праваца, прси, дужина стоиала, дужина средњег прста и раст тела. С тим је у вези тачан личии опис, који се тиче чела, ушију и носа, при чему се, по себи се разуме, обраћа пажња и на све »особене знаке.® Од скора је уведено, да се, уз то, узме још и отисак врхова ирстију, јер црте, паралелно повучене с врхова прстију, остају исте и у младости и у старости и у томе нема два једнака лица ни у сто хиљада људи. Све ове мере и нацрти забележе се на малом картону, који, осем ФотограФије дотичнога лица с преда и с проФила, садржи и ранија кажњења његова, ако би их било. Ти су картопи намештени по орманима у безбројним полицама и уређеии ио стасу мерених лица, те је лако наћи оно што се тражи. Бертилои је изнео ову своју »систему" услед жалбе полициских чиновника, да им је често немогуће познати злочинца, и ако имају његову ФотограФију. Још се није десило да два лица имају са свим исте мере појединих делова тела им, за то се овим начином по најпре даде познати личност, јер ту злочинцу не помаже ни највећа вештина спољашњега преображавања. Антропометрички биро заведен је у Паризу 1882. год. и он је учинио да је ДО 1893- ГОД. иронађено 4564 злочинца у поврату, констатујући тачно личности њихове, за шта се иначе не би знало. Установа овог бироа показала се толико значајна на делу, да су већ 1885. год. таки биро-и заведени код свих казнених завода. Дотични чиновници имадоше да издрже тромесечни курс код Бертилона, и онда беху са свим подобни да самостално врше ове антронометичке и Фотографске послове. IV. Од свију париских становника биће да јувелири најјаче страдају од крадљиваца и варалица. Париз је варош луксуса, а међу предметима луксуса драгоцености и скупоцени накити имају прво место. Ни у којој другој вароши светској није нред очи свету изнесено толико богаство ове врсте. На мало простора лежи ту сва и врло велика имовина, и дању и ноћу; бриљанти и дијаманти, рубини и сафири, смарагди и тоиаси блистају и преливају се од сто руку у светлости сунца или оном мору електричне светлости. И како је Париз на гласу да се у њему израћују најсавршеније и са највише вештине и укуса златне и драгсцене ствари, то се оне ту иајвише и траже. Енглези, богати Америчани, милијонари из Бразилије, Индије, Аустралије — сви они кунују те драгоцености махом у Паризу, јер их ту имају у највећем избору и ту налазе реткости за којом жуде. Али тим се опет олакшава и даје више могућности лупежима и великим варалицама да опљачкају јувелире, ма да се ови свим срествима технике — гвозденим вратима, справама на ларму, јако оружаним чуварима — чувају од насилног проваљивања ноћу, јер тим чешће страдају од превелике хитрине и преФињеиа лукавства оних лупежа. Ево, нпр.,