Полицијски гласник

ВРОЈ 22. У БЕОГРАДУ СУБОТА 5. ЈУНА 1899. ГОДИНА III. аоз аи еаа с егГ^сп аи ои ооо едае^; ци еот сдо мвсозоот со? еот цк сот оот аоо а сп ик аот м>з с<и ии еот ои мп еод сотЈук м>д едо еот еот аот аи <ууз ми ид ооо аот аот ии «д ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ СГ?Р СУРО Обо ОУД СОО С/УЗ СУУ? ОСО С 16К~0ЈСГ> ОЈСЊ ООО ОДО О бО~6со е^ОбОС^ С/>0 СУУО <хп~~<јсп> ОЈСГ) С^О~ОСО С/РОСДО ооо" ОСО О УР ОбО С/УЗ ООО ООО 090 С^о С/У О ОУ Р е>УР ООО (>У0 ОРО ОУ5 С /5 Р ОУР С^УЗ С/УР СУУР осо " »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« иадази једаинут недељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или па пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претилаћена, чиноиницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехаиџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко сво.јих командира полицијских одпоспо пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодип1ње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ооо"с/Го о5о Ж1 -/У) уу^ ууг о со УУД С^О У>О УЛ УХ- УУ: УГУ УУР' О<Х) •✓УО УУД 'У>О СУУО СУУ;) 'УУР С/УР СХ>О с/5о_с>до У>О УУ: УУГ' У^Љјјут) УХ. У>О сло РОО <У>С УУ? О«)

ПАРЖОКА ПОЛИЦИЈА — По П. ^Динденбергу. (СПРШЕТАК) Врло је вешто смишљена друга једна превара. У једиу ресторацију, недалеко од северне железничке станице, свраћаше неки по изгледу честит паланчанин, који услулшом гостионичару у више прилика исказиваше како је задовољан јелом и нићем и како се веома обрадовао, кад је ту скоро сазнао, да у њега има и више соба за странце, те ће од сад моћи, долазећи чешће у Париз, ту и преноћивати. Обећа да ће ускоро опет доћи и рече гостионичару, ако би му на име његово дошла каква писма по пословима трговачким, да их прими и чува, док опет не дође у 11ариз. Казавши »збогом,® окрете се још једном и упита гостионичара за име. »Каква чудна случајност," узвикну он кад му овај каза своје име, »та ја се зовем као и ви! (( ■— Неколика писма стигоше за странца, а за тим и један пакет, а паланчанин га још истог дана диже преко једног послужитеља, написавши у неколико врста како су ту неке за њега важне мустре и како је он мало час дошао у Париз, па ће довече доћи на преноћиште. Наравно да. »честити® паланчанин не дође, а другог дана за тим један јувелир посла да се упита гостионичар да ли је изабрао што од ствари послатих му на преглед. Овај разуме се не знаде ништа да каже, док се не објасни, да је јувелиру било стигло писмо ресторатерово, којим је тражио да се ношље разних предмета од накита ради избора, па да је јувелир, познавајући гостионичара као сасвим сигурна, учинио му по жел->и и шта више да је гостионичар лично примио донесени му ковчежић, а за тим иредао момку свога »имењака," коме, мишљаше он, и беше намењен! Гостионичар и јувелир беху преварени и сад се препираху око тога ко ће штету сносити, а од „честитог паланчанина (( не беше више ни гласа ни трага. А сад један читав роман, али опет сама истина. Једиом од најславнијих париских лекара -психиатара, г. М., уиравитељу познатог завода за умко оболеле, дође једна дама јако погружепа, у црнину одевена, на, гушећи се у сузама, исприча му, како муж јој, неки имућан власник Фабрике, од неког времена показује трагове лудила гањања, како говори као да је имао неке најскуиље ствари накита, па да су му украдене и да их мора опет наћи, и како, кад нокушају да га разувере, све више га спопада та Фикс-идеја, тако да је већ имао и наступе беса.. Рођаци су јој саветовали, да се њему, искусном лекару за ове болести, обрати и моли, да јој јаднога мужа прими на неко време у завод. Лекар пристаде на то, тешаше лепу несретњицу, која својим болом дираше и само његово тврдо и већ на то навикло срце, па уговорише и појединости како да преведу мужа у болницу. Одмах сутра дан зауставише се једна кола код Мелерија, једног од ирвих париских трговаца са дијамантима, а госпођа, која из њих изађе, ириказа се шефу овако: »Ја сам граФица Солис, сестра ми се сад удаје за доктора М., директора велике болнице у улици Лоншамп. Мој будући зет, као што знате, мало има времеиа, те се ја морам старати за њега о поклонима млади, а оп хоће сестру да обрадује леиим накитом у дијамантима — пошаљите нам неколико бисерних и дијамантских ђердана ради избора. А може поћи ваш млађи и са мном,

кола су ми пред вратима; зет је сад код куће, одмах ће изабрати; молим и рачун да ионесе, др. М. воли одмах да илати. (( Што је рсчено, то је и урађено. Заступник јувелиров сеђаше у колима с драгоценостима и брзо дођоше на место. Лекар прими обоје у сали за дочек, иринуди јувелира да седне, пошто му његова пратитељка узе скрињицу са стварима накита и са њом — како се с лекаром пре споразумела — изађе из собе, као да скине горњу хаљину и одмах да се врати, да заједнички разгледају иакит. Лекар се разговараше за то време с младим човеком, који сваког часа све се јаче узнемираваше и најзад окрете говор на драгоцености које је донео собом и које би хтео сада лично доктору да покаже. Но лекар, у намери да испита стање ума свога »пацијента,® претварао се и чинио да о томе ништа не зна, да ту мора бити нека погрешка, јер он о драгоценостима у опште иишта не зна, као што није могао ни знати да ковчежић садрлш у истини драгоцености. Заступник јувелиров у први мах забечи се и стајаше укочен, а за тим гневно викну: »Господине, ви се титрате са мном, ви ме правите лудим! Где су моје драгоцеиости ? Ја сам их донео овде у вредиости 150.000 динара и хоћу да су ту, сместа!® — »Али, к рече му лекар, »умирите се, драги мој, драгоцености су само ваша Фикс -идеја, ви немати никаквих драгоцености, ви их само уображавате.« — »ТНта, господине,® ирекипе сад у овоме, »зар ја драгоцености нисам ни имао ? Или сте ви луди или ја, али сумњам да сам ја! Ја хоћу своје драгоцености ту да имам!" па појури вратима., на која је изашла дама с ковчежићем нуним драгоцености. То беше тренутак, кад лекар мишљаше да му је дужност радити ; на један знак његов, уђе више чувара и приближише се јувелиру, који све више викаше и бешњаше, грдећи лекара као лопова, разбојника, варалицу, те га јако стегоше да би га одиели у лудачку ћелију, где он и даље викаше и бешњаше страховито, док га више хладних тушева не оборише са свим замореиа. Истом иосле неколико сати, у вече, дође час његова ослобођења, пошто главом господар јувелирске радње, забринут што му нема помоћника радње, дође и објаспи сву ствар — а велика варалица је тријумФовала над свима. Али нису само продавци дијамантских ствари ти, који су жртва великих варалица, него то бива у приликама и са другима, како ови сами о себи мисле, много паметнијима. У последње време владе Наполеона III., цар у салонима својих верних позна и стане поштовати граФицу Ц., дошлу с оне стране мора. У знак својих симпатија, он посла госпи свога срца једне прекрасне обоце с дијамантима ретке величине. ГраФичина највећа жеља била је, да буде у којој свечаној прплици у Тиљеријама, али јој цар није смео испунити ту жељу због саревњивости своје жене Евгеније. Најпосле, на нова наваљивања, нађе излаза у томе, да приреди један велики маскенбал, на који позова и графицу Ц. Ова дође као Шнањолка, главе увијене у скупоцени чипкасти вео, са знаком познања за домаћина његов владалачки поклон у ушима. Око два сата по поноћи, шапатом прође глас по собама, да су једној госпођи украдени њени скупоцени обоци ; неки витез јој се приближио и учинио је иажљивом како један ободац тек што није спао с руменог краја уха њезина, па јој га је онда утврдио, загледавши при том и други да ли чврсто стоји. И цар дознаде за то и заузе се да ништа о том немилом случају не изађе на јавност — а већ зна се како би уживали опозициони листови кад би се објавило да и у отменом друштву Тиљерија