Полицијски гласник

ВРОЈ 23. У БЕОГРАДУ СУБОТА 12. ЈУНА 1899. ГОДИНА III. >50 050 050 050 050 05^050 060 СЛО сло СЛО С*50 090 С. СО С/>0 "( УУО 050 С>50 ООО (У/З ОбО ОУО С/5О 00О с/уа~060 ОУ5 ОУР с/уо осо СОО ОУ5 1У50 050 С/>О С/Л 060 сло сло о&о сло сх>о оло о>о СЛО СЛО 050 050 ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ (УЛ Х^ УУ. У/ V/ // // хх /X :хх XX XX XX XX XX XX. XX, ххх: сх/г XX. XX. хх. се/з ^х. С-бЛ XX. XX. XX. XX. XX. хх: XX. XX. Х'Х. V.'. XX. XX XX 'XX XX XX XX. XX XX XX XX х^х. »НОЛ.ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаппут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Крал>ев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача шш на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претилаћена, чиновницима, учитељима, зваиичницима, оиштинским писарима и осталим звапичпицима у онште годивибе 12, полугодишње 6 дииара. Гостиоиичарима и механџијама из унутравгњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годшпње 8, иолугодишње 5 динара, ну ови се ш> овој цегш могу претплатити само преко својих командира полицијских односио пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукониси не враћају се. ОГ>0 -УУТЈ УУЈ С/5Р 0<?0 У5Р ООО /X >50 -уП СХО) СХО 0<5О ООО У>0 0-50 .-ууо :/50 '/УО /X! УЛ УХ) У>С "с>50 С/СО У/О >50. С/>0 ОСО ООО 090 050 СУрО СУ50 СУСО) СУ90 '050 '050 0./2О 'X-' с/ХО -090 ООО ООО ОСО ООО

0 ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ пише Свет. Јан.ић касац. судија II. У броју 19. »Полицијског Гласника® од 15. маја т. год. а у рпсправи „0 јавној продаји« изнели смо битне услове за ваљаност једне јавне продаје а и наше мишљење, шта би нолицајни чиновници, који врше продаје, требало да раде и пазе, иа да би што мање поништаван био овај њихов рад, код судова. У том циљу, оћемо да изнесемо и одлуку Касационог суда, која је потврдила наше мишљење, да и претходни радови за јавну продају, који су извршени до допуна од 14. јула 1898. године у грађанском поступку, треба да одговарају овим допунама, па да продаја буде ваљана; као и то, да формални аакони имају аовратну силу. Истина, општа седница Касационог суда није донела начслну одлуку, али то не мења ствар, јер, према данашњем саставу Касационог суда, врло велика већина (од 14 противу 1) дели папред изнесено мњење, да Формални закони имају повратну моћ па према томе, да и претходни рад за јавну продају, треба да одговара поменутим допунама. У осталом тако је и по науци, како то наведосмо у поменутој нашој расправи. Ево тог случаја. Мил. Вас. тужио је полицајног писар>а Овет. Ј. и тражио, да се поништи продаја његовог имања извршена 20. октобра 1898 године, јер је неуредна: 1 ; што границе у огласу нису означено по пропису § 477 гра1). ност. Није означено: каква су суседна имања, да ли су њиве, воћњаци, ливаде, пут, виногради итд. 2 ; што је процена извршена од два процениоца, а не гри — § 466 а, грађ. пост.; и 3 ; што му је продаја саошнтена на један дан пре продаје а не на четири ирема § 478 грађ. поступка. Тужилац је у тужби навео још два узрока, али ове нисмо исгшсали, јер не утичу на изнесено питање. Првостепенн суд одбио је тужилачку страну од тражења, пресудом од 21. јануара тек. год; № 1406. узев, да је процена вршена у 1897 години, када је по § 466 грађ. пост. требало два процениоца; а измене овог законског гтрописа вреде тек од 14. јула 1898 год. Најмлађи судећи ништио је пресуду, налазећи, да у овој продаји није урађено по § 466 а; и 477 допуне грађ. поступка, које су важиле у време продаје. Апелациони суд одобрио је ову пресуду, својом пресудом од 23. марта тек. године под № 1194. Али, то не учини и Касациони суд, већ поништи апелациоиу пресуду узев, да дужнику није саопштепа продаја, према допуњеном пропису § 478 грађ. поступка. Даље, вели Касациони суд у примедбама: »Сем тога, кад су у времену извршења продаје важиле измеие и допуне грађанског поступка од 14.јула 1898 године, које се као формални закон морају одиосити и на ову иродају, јер само материјални закон не може имати повратне силе, извршна полиц. власт требала је да изврши попис саобразно тим изменама и да по измени § 477 грађ. пост. у истоме оиначи: границе пописаног имања суседним имањима по имену њиховом и њихових сопственика. А кад тако није учињено и гра-

нице пописаног имања означене су само по именима суседа а не по називу њиховог имања, онда је по §501 грађ. пост. и са тих узрока неуредна ова продаја.® На ове примедбе, дао је Апелациони суд овакве противразлоге, из којих исписујемо такође само оно, што се односи на питање у нашој расправи. »Апелациони суд не може да усвоји ни другу тачку примедаба Касационог суда, што налази, да измене и доауне грађанског иостуака од 14. јула 1898. год. не могу имати у овом случају иримене а још мање иовратне силе, јер аоиис имања, као и сое остале формалности ирииремљене за иродају, извршен је ио закону, који је ире ових измена и доауна важио а ио коме се закону има узети, да је и иродаја имања извршена, те ао томе и горње доауне у гр&ђ. аостуаку не могу имати законску важност, нарочито с тога, што нигде у закону није ироаисано, да Формални закони могу имати ПОвратне СИЛе, пошто и Касациони суд није навео закоиски пропис.® Општа седница Касационог суда, одбацила је противразлоге Апелационог суда а одржала примедбе свог одељења 28. Маја тек. год. № 4854. Са овим би могли да завршимо, да нисмо запазили у тужби и онај узрок за поништај продаје из § 466 а, грађ: пост: за које је дао мњење најмлађи судећи у првостепеном суду а преко кога су ћутке прешли сва три суда. Као што смо павели, у допуњеном § 501 грађ: пост: унесена су два нова наређења, која чине једну продају да је неуредна. То су наређења из § 466 и 477 грађ. поступка. Но, ие видимо ту и пропис § 466 а, грађ. поступка. Намеће се питање: Да ли ће вредити продаја, ако није претходна радња извршена и по овом пропису а то је ако је процена извршена са два а не са три процениоца? Према закону требала би да вреди. Али, како мислимо, да је случајно из предлога за допуну изостао и § 466 а, грађ: пост ; и Како је попис од битног услова за саму продају; то би извршиоци продаје добро урадили, ако и они усвоје мњење оног најмлађег судећег у првостепеном СЈду, па да они сматрају, да претходна радња за јавну продају, није правилно извршена, ако процена имања није извршена од три процениоца. Ако ништа друго избећиће ту непријатност, да могу са ове неправилности бити осуђени на плаћање трошкова и накнаду таксе. Остаје нам још, да кажемо коју о ономе, што Апелациони суд рече: Ђ нигде у закону није ироиисано, да формални закони могу имати иовратне силе."Пре свега учитељи права веле, да законодавац треба: правна начела, па и деФиницију да избегава, већ да све то остави науци; те према томе и кад стоји ово правило у науци (да Формални закони имају повратну моћ), да би то довољно било па да руководи судију у суђењу, а да и не тражи о овоме и законски пропис. Али, наш је законодавац још 20. Априла 1865 године знао за ово правило у науци, па га је унео и у закон. Ено, узмите, прво издање грађанског поступка од 20. Фебруара 1865. године, па ће те у § 2. закона којим се уводи у живот устројство судова и законик о поступку судском у грађанским парницама, обоје од 20. Фебруара 1865. годиие,