Полицијски гласник

ВРОЈ 45. У БЕОГРАДУ СУБОТА 6. НОВЕМБРА 1899. ГОДИНА III. обге ојсгј оо- кхј* ссоо соо с*у- оосоуг^о^.сууо с<б*> осгр оур обо с/уз руз оур су9о обо оор оур обо осо сууз сгуо 0/уј'ојоо ооо^с^'ооо~о^ оск> ос>о"оуо о уо с*оо с/уз соо с«со с-оо с«<ур ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ооо с/5т; сло (ул> ооо •»'• с^_с^_су>0 оба) с//:- 0ху-.1 сх^о с-оо 0600/. о^о слс с/б^ сло оса) 6^~ос^~000 ооо "осл) обо"ооо ооо суу;) а«'с/л с/уз сло осо ооо 000_000 сло о90 с*6р суур осо с/>о ооо сг?о »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут иедељно. До иотреби биће ванредиих бројева. Иретплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Улраве града Београда, а у упутрагањости код овлашћених скупљача или иа пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским иисарима и осталим зваиичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годивше 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по оној цени могу претплатити само иреко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Иоједини бројеви »Полицијског Гласника« ие продају се. Гукониси не враћају се. уур vу5 ух) уу:) у/т) у>0 /x' уут уур -х< уур у:-0 ^ ул' /x у/о ул) с/90 еуж'сЈГЈ с/уз с/уо с/х) с/уо ул ул с/зо с/^/гс/^о ООО СЛО ууо уо '-ууо ;ууу> --/уг)' у/ј с/уо у>с ууо схуо (ух1 схзо уу? с/ур с-от)"

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. II. Јошшовлћа. (СВРШЕТАК) Код л.уди има читав низ лобањиних аномалија, којима је узрок у исхрани за време детињетва. То ее да најлепше видети где је елучај узаног слеооочног дела, који је, по Вирхову, врло честа аномалија нижих раса. Он узима ову аномалију за парцијелну, слепоочну ситноглавост, која смета мозгу у слепоочним деловима, те може бити један од узрока да психички живот народа остане у извесним границама, које у васпитању као да не може да пређе. По Ракке-у, јасно изражена слепоочна узаност наступа и у деце виших раса, кад се материја која лобању чини стане у болести сасушивати, услед чега јој је слабији унутрашњи притисак на тврду мождану опону, а то бива кад нестане крвне и сочне масе, болест, коју зовемо атрофијом. „Дакле, вели Ранке, узрок слепоочној узаности имамо у поремећајима исхране у добу детињства или још код плода у материној утроби. Он је, посматрајући лобање вајкадањих баварских сељака, налазио необично често ову аномалију у тог света. Више од '/4 испитаних лобања показиваху у слепоочиим деловима иоремећаје, које, по Вирхову, значе слепоочну узаност. Ранке тврди, да је најчешћи узрок за постанак ове поремећености у исхрани, због чега је и смртност велика код деце, особито ако нису храњена природнпм путем, млеком материним. »Сад знамо, вели он дал>е, да тај узрок, који тако јако пење смртност код деце, мора веома да уди и развитку лобање и мозга, па с тим и умном образовању индивидуе". Но и кад се изађе из доба детињства, недовољно храњење и оскудица као да морају произвести закржљалост лобање, па и нсихичког централног органа. То потврђује Ранке својим посматрањем лобања старих Бавараца, поредећи при том лобање планинаца са лобањама становника долина. Од 1000 лобања планинаца, било је 829 брахицеФала, (ширих но дужих, краткоглавих), а само 171 далихоцеФала (дужих но ширих, дугоглавих). Висови планински центар су, вели он, брахицеФалије (широкоглавости или краткоглавости); код брђана су јаче ногодбе за ширење, а код сгановника по долинама за дужење лобање. »Ова посматрања, вели Ранке, казују, да је утицај прилика, у којима један народ живи и којима је трајио изложен, доказан и за Формацију лобање његове. Крој лобање није дакле зависан само од порекла, него и од спољних погодаба места становања. А кад је овако ауторитативним судом утврђеио, да Формацнја лобање код људи јако зависи од прилика исхране у добу детињства, нека се нико не чуди откуд у злочинаца на лобањи у толикој мери морфолошких аномалија. Једна од најчешКих и највише раширених аломалија услед прилика исхране јесте, као што се зна, рахитиг;, тз. енглеска болест. Она изазива читав низ одступања у лроју лобање, тако да поједипи делови јој могу испасти груби и врло неправилни, а по Вирхову махом у бази лобањиној и на боковима јој бивају промене услед тога. По подацима Кетла и др., рахитична деца не расту довољно у висину, а према ниском скелету види им се лобања несразмерно иелика. Рахитична лобања одликује се већим пречником ширине, а још више јако напред исиалим чеопим и те-

меним чворугама и озго заравњеним кровом, тако да добија четвртаст облик; позади пак махом се спушта скоро под правим углом. Швовне везе прерано се затворе и срасту, те излазе на видик разна кривљења у страну. Ако, дакле, међу злочинцима имамо много њих с тешким аномалијама у Формацији лобање и лица, узрок ће овима у многоме бити тај, што злочинци највећим делом су из најсиромашнијих и најнижих друштвених кругова, из редова у којима се организам дечији најлошије храни баш у најранијој му младости. Велики део таке деце прерано са спим иропада само услед рђаве исхране, а од оних што остају пуно их је, на којима се још дуго познају трагови њихове беде на лобањи и осталоме скелету; па зар је њима због тих аномалија лоба1 би пих баш суђено да сви буду злочинци, зар су они природом баш за здрчинце створени ? Форма лобање зависи од исхране и начина живота, дакле од утицаја спољњих, и по томе није ни у каквој нарочитој узрочној вези с развитком садржине јој, с развитком мозга, најмање пак у погледу на кваличативну вредност мозга. По спољашњој Форми лобање немогуће је судити о психичкој, а најмање о моралној вредиости личности. * * * Из свега досадањег излагања мора се извести закључак : да о каквој правој узрочној вези између Формације лобање и моралности, између Формације лобање и злочина не може бити озбиљна говора. Човек није злочинац што му је овака или онака лобања. Ако се, пак, у том случају баш докаже да је некога учинила злочинцем организација његове лобање, онда она није нешто физиолошко него у истини патолошко, појава стања болеснога ; субјекат такве организације није обичап, нормалан, умом здрав човек, него умоболан, те и оно што је учинио није, у правом смислу, злочин, него радња једног умоболног, као што ии он није, с гледишта правног, злочинац него умоболник. За то и нема неке нарочите Злочиначке Антроиологије, нема никаква оправдана основа ни здрава смисла везивати ове две речи једно за друго, свет злочиначки нема и не ноказује никакав свој нарочити, злочиначки тип у антрополошком смислу те речи. Добро је и треба на злочинца применити методу аитронолошког испитивања, проучавати га у погледу анатомском, физио.чошком итд., али то још никако није нека засебна Антропологија, а теорија, која узима злочинца за атавистички Феномен, само је једна машта, припада обла(;ти Фантазије. Представници казнено-правне науке, антропологије и судске медицине с пуно права су врло оба.зриви у примени довољно недоказаних закључака криминалне антропологије. Антрополошка и биолошка посматрања над злочинцима нису дала иикакву основу. на којој би се могло подићи ново Казнено Право. Позитивна школа треба да је задовољна тиме што је протресла оне старинске погледе на злочинца и уздрмала свуколику застарелу и већ окамењену им позицију, па сву пажњу своју окренула аосматрању злочинца самог, индивидуалности његовој, што је посматрачки и исиитнички пошла више за злочинцем него за злочином, што је већу аажњу окренула оном који дело чини него делу самом. И то је њена огромна заслуга ; у свему пак осталом, Криминална Антропологија, бар до саца, исте је судбе с некадањом Френологијом. Велики рад Ломброза заслужан је да му се дивимо и хвалу одамо, и ако нису свн