Полицијски гласник

ВРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

367

диФтеритис — све је то нашла полиција код једног лоповског јатака. Има чак и таквих лопова, који краду кровове од лима са кућа, и косе их на колицима. Има и лопова ради „машћења брка". Они имају дугачке мотке, на врху зашиљене, и њима скидају из прозора зечеве, гуске итд. Један је такав лопов хтео да украде печеницу из прозора, али како је ова била јако причвршћена, куварица је чула шум, отворила прозор, и чула одоздо глас лопова: ); Хеј, ви, баш је сад био овде један човек, и хтео је да украде из прозора гуску, припазите на њу!" Наравио да се куварица пожурила да склони гуску, али у тај мах добила такав ударац преко руке, да је гуска пала право } руке лопову ! —- * * Г1о себи се разуме, да једна светска варош, као што је Берлин, има врло повољно земљиште за све могуће, а често по изгледу и немогуће преваре и швиндлераје, као и за задржавање свих могућих пропалих егзистенца. Берлин броји на хиљаде такви људи, који заслужују средства за живот само на непоштен начин; па колико је велики број њихов. толико је исто велика разноврсност њихових лажних манипулација; од толиких ћемо поменути овде само неколико характеристичнијих. Биће да су иајопасније интернационалне варалпце, којо се обично представљају као отмени странци са врло звучним именима, те с помоћу својих финих манира улазе и у боља друштва, ту наравно извршују своје преваре; но појамно је, да се они ту не задовољавају малим пленом. Та интернационална господа имају особит „пик" на јувелире, и човек се мора чудити, каква све нова средства измишљавају, да преваре и оштете баш те људе, који су до сада већ довољно оштећени да би у будуће били обазриви. Тако уђе у једну јувелирску радњу човек, који се представи као гроФ, нареди да му се изнесе златних ствари за више стотина талира, и замоли да му се те ствари однесу у хотел, а он ће их тамо платити. У хотел дође помоћник јувелиров, и граФ исплати један део рачуна у звечећем новцу, а за остатак, који је био много већи, даде чек на једну познату берлинску банку. Помоћник се устеже да га прими, али гроФ одмах зове свога слугу и предаје му чек, с наредбом, да по пријему ршваца исплати јувелировом помоћнику рачун. Помоћник се удал.ује сада умирен, а — — гроФа одмах нестаје заједно са накитом, јер је слугу свога погодио био баш у очи тога дана! Данас не успевају већ тако „наивне" преваре ; то варалице врло добро знају. У једну велику јувелирску радњу уђе некакав врло отмен господин, представи се као лорд Ш., те изабра врло диван накит од тридесет хиљада марака, даде да се метне у једну Фину кесицу, и нареди јувелиру, да све то одмах пошаље по свом заступнику њему у хотел, где ће одмах и рачун исплатити. Заступник јувелиров дође у хотел и предаде јувеле лорду овај их прими и метне у Фијоку од писаћег стола, који је био ту у соби, закључа их и оде у побочну собу за новац. Трговац је чекао, јер је био сигуран за свој накит, који је био закључан одмах крај њега. Прође један сат, и трговац већ изиђе из стрпљења, те уђе у собу, у коју је лорд отишао за паре, али ова беше празна; тек се онда трговац пренерази, кад виде направљену рупу у зиду, који је раздвајао ту собу од оне, где је био писаћи сто, и кад виде да је на тај начин извађен накит из стола, који је такође био проваљен. Али, наравно, »лорд« је био већ иза девет гора! (Наставићо ое).

ИЗ СУДОКЕ МЕДИЦИНЕ (наставак) 19. Пример Да ли јо убиство или самоубиство од задаве ? — 22 априла 18.. године у 10 сати лзјутра примете стаиовници једне куће, да из прозора на једном стану, у коме је сама живела седамдесет и двогодишња жена, излази дим. Врата су била на њеном стаиу затворена, и кад су прозори разбијени и тако отворени каици, покуљао је густ дим из собе. Слама је у кревету била нагорела, кључ од зачључане собе није се нашао, а леш

је старе госпође Б. на^ен да седи на столици, и сав је изглед био, да је старица удављена. Неколико корачаји од ње била је укуцана на зиду једна кука, на којој је једним крајем доле окренутим висила једна платнена марама, увијена, дебљине од прилике као палац. У соби су били отворени сви ормани, и новчани ефекти. Одмах су изнели лешину у ходник, и лекари су А., Ф. и К. одмах покушали да је поврате у живот, али им то не испаде за руком. Пошто су прегледали лешину, нашли су на врату јаке бразде од задаве; са леве су стране биле јаче, а на неким местима и двоструке. Лице је било у лешине плаво. Доктор А. изјави после четири дана, да те бразде нису тако јасне као пређе. Неки раденик X. рече: и Да су на врату биле неке бразде од ударца бичем« ; исти је раденик помагао лекарима при покушају да поврате старицу у живот. 26. априла секцирана је лешина; дакле четири дана после смрти. У коси јој се још налазило перје од ј.астука, језик је био надувен али блед, и био је између крезубих вилица. Руке и нокти су на њима били плаве боје. На левом образу била је једна мала греботина, а на носу и устима, чије су усне биле плаве нашло се мало влажне крви. Прегледани су сви унутрашњи органи, и нрема свима спољашњим и унутрашњим знацима нађено је, да је сецирана старица умрла од задаве. Несумњиво је било, да је то било насилна смрт, јер су ови трагови на врату издавали, да није смрт наступила вешањем, као што је злочинац хтео да завара траг, наместивши умчу на куку. Није било кључа од закључаних врата, није било оруђа, којим би се могла старица сама обесити, на врату ; све је то убица превидео, а нарочито то, да старица није могла сама да седне на столицу, пошто се сама обесила! Убице или убица је остао непронађен. (Наставиће се).

0 Б Ј А В А Драгић Вилотић из Лесковца, среза и округа ваљевског, који се одметнуо испод земаљских власти и почео чинити зла дела није се предао власти, нашто је позват објавом овога начелства од 23 октобра т. г. Бр. 11401 која јејјштампана у »Српским Новинама" бр. 241 од ове године. С тога начелство окр. ваљевског на основу чл. 3 закона о хватању и утамањивању хајдука, овим оглашава за хајдука истога Драгића, с тим да је од данас слободно сваком убити га. Драгићу је 35 година. стаса је средњег, кртуљаст, косе црне, црномањаст, образа округлих, очију црних, носа малог, бркова великих, црних, браде црне. Од одела на себи носи сукнене чакшире и коггоран, на гЛави Фес а на ногама опанке са кајишима. Бр. 12213. Из Начелства округа ваљевског, 11 новембра 1899 г., у Ваљеву.

Т Р А Ж Е 0 Е Александра Јанићијевика, бив. ђака, окривљеног за опасну крађу, р,а кога се не зна где се сада налази , тражи начелство округа пиротског актом Бр. 8611. Пронађеног треба стражарно спровести поменутом начелству, или Управи града Београда с позивом на Бр. 28522.

П 0 Т Е Р А. Рака Већировик, скитачки Циганин, извршио је крађу коња Благоју и Лазару браћи Симићима из Књажевца и иобегао. Он има 18—19 година, средњег је стаса, пун је, црномањаст. Начелство окр. крајинског депешом Бр. 10626 од 18 тек мес , моли све полиц. власти, да Раку у својим домашајима живо потраже и у случају проналаска њему стражарно спроведу. Акт Управе града Београда. 28554 Мамут Алић, бив. слуга Мише Манића, каФеџије у Пироту, извршио је опасну крађу Ранчи Крстићу, винограџији из истог места, и побегао. Мамут је средњег раста, бркова црних, обријан је. Наређује се тражење. Цронађеног треба стражарно спровести начелству округа пиротског с позивом на Бр. 8205, или Управи града Београда на Бр. 28175. Алекса Жујевић. У вези ранијег огласа у »Српским Новинама" и »Полицијском Гласнику" (бр. 31. и 33. стр. 239 и 255 ове године) којим је Алекса Жујевић из Неменикућа, ср. космајског оглашен за хајдука, начелство округа подунавског