Полицијски гласник

ВРОЈ 48. У БЕОГРАДУ СУБОТА 27. НОВЕМБРА 1899. ГОДИНА III. ООО ОУЗ О ј ОО с <ОГ> ООО ОУО СУУД ОУО~С јоо с, <5 0 О У 050 О5>0 с <СГ> ~000 О50 ОУООУО ОУО СЛО ОУО (У/З аоо" ОУР СУ>Р СУУД ООО 050 ООО СУ УО СУбО ' СУУГ' ОУ? СЛО сло 050 сууа С<00 0 50 С УУЈ ОбО ОСО С/>Р ООО С.ДУО соо С«бО

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСЕЕ РАДЊЕ а<УД ОбО РУР СУуС ООо"с ^Гс бо" ОбО ооо ООО ОбО 05/0050 050 СЛО 050 сло С/У. ОбО СЛ0 050 сло 050 ОбО ОбО 050 С-бО С/Л Обо ооо 050 050 с<50 сло 050 С^о 050 090 СЛО ОбО осо ОУО 050 050 050 осо 050 050 ооо »ПОДИДИЈСКИ ГЛАСПИК« издази једанпут иедељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Иретплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овдашћених скупљача иди на пошти. Цена је листу: седима, које удазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичнидима у онште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишае 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годитње 8, подугодишње 5 динара, ну ови се по овој депи могу претплатити само нреко својих командира подицијских одиосно пограиичних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иоједини бројеви о>Полицијског Гдасника« не продају се. Рукописи ие враћају се. 050 ■У97) 'оОО ООО У50 ;У50"'сЛ0 С//)јУ90 СУУО : У50 ■УУО_ОУО СЛООО) 0<5О'(УУР О УР ООО (УУ Р ОСО С//) О^ С/УО СОЂс//;) >.У5К)_±<У7> СХУО СУУО :УУО <У50 .УХ ) 0<5 О 0<50 ООО СУ50 О^) СУУО СУ^О СУ>5) (У50..000 <У90 ООО Об^ОСО

Први наш чланак у данашњем броју Право и Електрицитет добили смо од нашег признатог правника г. Драг. Ж. Петровића,, члана касац. суда, уз писмо које гласи: Пошшовани Г. Уредниче! Пратећи илодни и користан рад Вашега веома цењеног листа осетио сам дужност да га и сам својим слабачким силама по могућству потпомажем. На ту сврху шаљем Вам моју студију под називом: »Право и Електрицитет". Надајући се да ће Вам то користити ја сам већ примио награду за испуњење дужности — од своје савести, а и ту пријатност, што овим улазим и у круг тако одличних раденика као што сте Ви и сарадници .Вашег цењеног листа. Ваш поштовалац Др. Ж. Петровић касац. судија ПРАВО И ЕЛ.ЕКТРИЦИТЕТ пише Др. Ж. Петровић Ираво је тако старо, као и прво људско друштво, јер је са шим и постадо. Електрицитет је још старији, јер му је постанак исохрон са постанком „васионе". Право има за свој објект, лица и све ствари. — Дакле све што постоји. — За правника постоји само : лице човек — и ствар — све што није лице. Електрицитет је дакле ствар, која је била позната још првом људском друштву. Али како и у колико? — Само необуздани, несавладани електрицитет. — У виду муње и грома, само као убијајућа — разоравајућа сила. Право је , још од постанка свог, узимало у рачун, као све остале и овај свој објект. Ну разуме се свагда само са онолико моћи, колико је могло поцрпети из развића друштва у опште и сазнавањем особина овог свог објекта понаособ. »Иза сваког дела творац вири«. Па и на праву се свагда огледао ступањ развића људског друштва — творца његовог. — ГТраво је у зачетку свом било тако слабачко и пеодређено, да и ако се опажало, да постоји ипак је било немогуће свагда одредити тачну међу, између нрава и силе, којој је оно поступно заузимало терен и ову смењивало. То је исто тако као што се јасно виде на дуги све боје њене — разлучена сунчева светлост. — Али се још и сада без номоћи оптике не може да одреди ни сразмерица ни међе тих боја дугиних. Тако стоји и са тражењем међе праву и сили. — Обоје постоји и постојаће вечно, јер су једно другом потребни, јер им је задаћа да једно друго одржавају — заиста право без силе, која ће му дати живота — илузорно је. Сила без права може постати, али не може опстати. Он"а уступа чим се појави сила која заштићује право. — Правној науци задаћа је: Да обрађује право и на основу исгог ствара силу, која ће штитити право од бесправне силе. Проналазак те хармоније ирава и силе, најтежи је проблем људског друштва, али и најдостојанственији- — Тај тако важни и тешки проблем, новерен је правној науци. Она

се бори са решењем истог од свога постанка. А постигнуте резултате тога рада прихваћа законодавство, верни њен пратилац. Да ли је правна наука одговорила нади која је на њу полагана? Да ли је законодавство марљиво и савесно узимало у обраду своје науком постигнуте резултате о Електрицитету? — Ми би на ово одговорили: Да. је правна наука свагда одговарала свом позиву, јер и не чекајући да природне науко дођу до савршенства у познавању Електрицитета, одмах је обрађивала принципе, по којима ће законодавство моћи дати потребне одредбе за расправу питања о одговорности за по посљедице које произведе дејство Електрицитета. — Ово тврђење ослањамо на томе, што видимо и у старијим законодавствима одредбе којима се такве одговорности регулишу. Ово находимо још у добу кад је Електрицитет познат био само као рушећа необуздана сила, од које се није могло ни бранити. Сваком позната је стара изрека »Случај шкоди кога згоди«. — Тада је и електрични удар смагран као случај, те по томе кога тим путем штета снађе, сам је и сноси. Али ко би позајмљену ствар употребио противно дозволи господаревој или противно рационалној употреби исте, те би ова услед тога пропала ма и случајем, дужан је накнадити господару и т. под. Кад је доцније наука доспела проналаском »громовође® ; да може одбранити од те силе поједина места и ствари. Она је славила свој триумф. Али је онда и помишљала, после овог великог успеха у деФанзиви, да пређе у ОФанзиву т. ј. после оспобођења од електричие силе, на подјармљење њено и стављање исте у своју службу. И после многог и тешког рада, благодарећи неоцењивим услугама сада веома развијене технике — и то постигла. Данас имамо тога некада опаког и несавладљивог господара за слугу од неоцењене вредности. Данас би се с правом могла допунити пословица »Вода и ватра добре су слуге али рђави господари" — са додатком и »Електрицитет« јер и код њега поред превеликих услуга, дешавају се чести немили и неСретни случајеви, које ће истина наука и пажљивија употреба с дана на дан смањивати, али неће бити апсолутно немогуће да се и они појаве. Данас тај подјармљени Електрицитет, ироизводи револуције по свима гранама иауке, у агрономији, лекарству, зидарству, техници итд. Тако је сада електрика и мотор и осветљење и огрев. Данас служи за транспорте на суву и на води, покреће плугове — даје Рентгенове зраке, лечи многе болести, служи телеграФима и телеФонима и ко ће још све набрајати на што се та снага употребила и на шта ће се још употребити. Овако разграната употреба Електрицитета, затекла је законодавства са одредбама које су постале пре овог великог успеха науке и ове велике примене тог успеха. А међутим се из дана у дан иојављују судари права појединаца, те усљед тога долази судство свију земаља до уверења да законодавство треба што пре да сходним одредбама закона заштити и ова права као што заштићује и остала. (Свршиће се). ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК. Општински послови. Од једног општинског писара добили смо једну овакву судску радњу: