Полицијски гласник

ВРОЈ 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

407

у вароши избацило; зажели и сам једну избацити. зато довати куршумом нануњени пиштољ, стане на кућна врата и обрнувши га у авлију к дрвљанику опали; не пазећи дал има ко иза њега, те тако погоди иза дрвљаника чучнувшег неког Манојла ђака калуђера Дечанског ранивши га на левом рамену испод мишице до плећке. Но будући је рана лака била; то ђак после десет дана од ње сасвим оздрави, а Миленко под апел буде доведен кУправителном Совјету који цјелу ствар представи Његовој Свјетлости Милостивјешему Господару Књазу нашем на височајше решеније, на које је поднешеније Његова Свјетлост ослањајући се на свој височајпш Указ од 15 Фебруарија 1834 № 486 и ноздни преко Совјета под 17 Декемвријем 1835 № 82'2. А издани налог, да се иушке при славама и торжествима никако сирјеч ни куршумом ни без куршума напуњене не и:(бацују, и желећи да се исти Укази у сили својој задрже изволела истога Миленка височајше осудиту да шибе три пут трчи, које је Високославни Совјет посреством Исправничества крушевачког и дао у извршење привести. Високославни Совјет под 9 т. м. № 226 саобшчавајући то Исправничество окружија јагодинског изволео је преноручити да исти догађај по целоме округу своме циркулира, како би се народ усовјетовати мого и од подобни случајева чувајући се у напредак издане о томе указе, боље набљудавао, чега извршеније и пазење да се извршује нарочито Исправничеству и Срезским старјешинама препоручује, као што печатане дужности члена 3 налажу. В слјед чега по горереченом налогу високославног Совјета препоручује вам Исправничество да исти догађај по целоме срезу вашем обнародуете и добро мотрите да се височајши укази по подручију вашем набљудавају. № 211

13 Фебруара 1837. Јагодина.

Исаравничество округа јагодинског член иодаолковник левачки Живко Шокорац Секретар Стеван Арачицки.

ИЗ ПОЛИЦИСКОГ АЛБУМА Димитрије Мита Илић звани „Брка" препредена варалица и опасаи лопов. Кад је упитан: је ли и колико је иута до сада судски осуђиван;?, — он је, смејући се, одговорио : „ко Ке му још и то аамтити Тек кад су му иоказали акта његових ранијих осуда, отпочео је он казивати: — Први пут — године 1884, осуђен сам на три године робије због ФалсиФиката. ФалсиФиковао сам признанице са пот-

писом г. Љубе Бојовића, новинара и са истим наплаћивао претплату за лист »Брку«, који тада издаваше г. Бојовић. Због тога сам и прозват »Брка«. Осудио ме је првостепени суд за град Београд а од осуде издржао сам свега годину и седам месеци. Остало ми је опроштено у путу Највише милости.

— Други пут, а то је било 1887 год, осуђен сам од истог суда на 15 године робије у тешком окову због једне опасне кра^е и неколико превара, извршених овде у Београду. Преваре сам вршио купљењем добровољних прилога за „ хумана друштва". Од бве осуде издржао сам свега шест годипа и два месеца, а остало сам помилован. У слободу сам пуштен априла месепа 1893 год. — Трећи пут — око половине 1894 год. осуђен сам због више превара на седам година затвора, опет од стране првостепеног суда за град Београд. И ове преваре вршио сам као и оне раније — купљењем добровољних прилога. Од ове осуде издржао сам свега три и по године а остало сам помилован, и најзад — Године 1897 — децембра месеца осуђен сам, и по. четврти нут, на две године затвора због покушаја преваре једном бакалину на »Зеленом Веицу«, коме сам, са фзлсификованим иисмом г. Стеве Крстића, трговца из Иаланке, хтео придићи џчк каФе и сандук шећера. На несрећу моју бакалин беше паметан човек, и депешом упита г. Крстића о мени. Његов одговор донео ми је двогодишњи затвор. У осталом, преваре овакве врсте мени не иду од руке. Ја и Адекса ЈКостић створени смо само за » добровољне ирилоге«-... И четврти пут осудио ме је варошки суд... За време издржања ове последње осуде, бежао сам једном из Пожаревца, али сам, само после десет дана ухваћен у Софији . Нознадоше ме бугарски полицајци по слици изнетој у »Полицијском Гласнику®. — Надам се, да нећете зажелети, да вам ређам и важпије иступне осуде због омањих превара и крађа , јер их не би могао за два дана изређати... Толико Мита о својим осудама. Кад се свему изложеном дода још и то, да је Мпта сада под истрагом због једне опасне крађе и неколико превара, онда се тек може најбоље видети колико је он нокварен и неваљао. И ове преваре, због којих је сада у затвору, вршио је по свом старом обичају — купљењем добровољних прилога. Са хартијом, на којој је био утиснут жиг женског друштва ФалсиФикован потпис уважене председнице истог, он је, од неколико овд. виђеиијих личности, отПочео купити новац и ствари за поменуто друштво. Када је — 16 тек. мес. ухваћен, нађено је код њега још четири табака хартије са жигом и ФалсиФикованим потписом. Да би се сазнало за све преваре које је Мита на показани начин изврншо, а од којих он само неке признаје, као и да би се тачно сазнало: одакле је он родом, ми му износимо слику и молимо сваког оног Ко о њему ма шта буде знао, да о томе извести или Управу града 1 Београда, или пепосредно нагае Уредништво. Мита има 37 год., омалеН је, плав, писмен је доста, вели да је родом из Београда и да је син пок. Марка Илића, обућара. Мита је у притвору Управе града Веограда, а истрагу над њим води кварт савамалеки.

Сељани ереза заглавског у великом броју иду у Румунију ради печалбе. На ово их гони њихова земља која је већином брдовита и каменита. Пре пет годипа оде у Румунију да печали Рисим-Риста Велојић из Дрвника. Тамо је радио за све то време код разних газда а 1897 године пређе из Србије у Румунију и Паун Димчић-Вукадиновић из Кандалице. Дојчин Првуловић из Штитарца и Јеленко СтеФановић из Трговишта; у Румунији се нађу са Рисимом и погоде се код једног газде да служе, па како су и раније били познати, ношто су из једне општине, саживе се као браћа. Једном приликом Риеим мало напит почне да прича како има код себе 100 наполеона, и како би се радо оженио. Паун и Јеленко када чују ово, одмах почну смишљати план како би Рпсима убили, па да дођу до тако грдног новца. По њиховом причању они су знали да нема Рисим баш толико новаца, али су рачунали да има бар 50 наполеона, када је већ 5-та година како је у печалби, а при том је врло штедљив. За оваке њихове комбинације Дојчин није знао, јер му нису смели да саопште, не знајући да ли је сигуран. Првог јуиа тек. године договоре се да изађу од газде Макриа и да се врате својим домовима. Сутра дан се крену пошто су плату примили и пођу пешке. Уз пут пред вароши