Полицијски гласник

БРОЈ 6. У БЕОГРАДУ НБДЕЉА 13. ФЕБРУАРА 1900. ГОДИНА IV. О0О С/уОС/УД С/5Р С/уО С/ЈГ) ОЈСГ) СОО С/50 С/5Р СОО СУУ С/УД С/У) ООО С//Р С/ЗО СОО С/УР 090 СОО С»00 сгзо ООО СОО СбО СОО ОУР СУЗО ооо С/?Р (УОО ООО ООО С/?Р С<90 С/?Р С/?Р (УРО с<оо ооо с^о с/>о с^о (УУР СОО С^о С/У5 П01ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

05С сло С/Х2 Обо С/>0 050 ооо Сбо С^о МО соо С/>0 С/Л ОСО СОО СОО 0/>О сг/0 ОУЈ ОУ; СОО ОГЛ ОУ С/5Р ССО соо С/УГ СОО С&о ССО С^о С//0 С^о ООО ОУ- с /у: С/УЗ С^о 050 С^о <УЈО СбО 050 СОО СДО ОУ ) »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут иедељио. Ио потреби биће ианредних бројева. Протилата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг (< до Управе града Београда, а у уиутрашњости код овлашћеиих скуиљача иди иа иошти. Дена је дисту: седима, које удазе у састав онштине а ноја је већ претнлаћеиа, чииовнидима, учитељима, званичнидима, општинским иисарима и осталим званичницима у оцште годишње 12, полугодишљс 6 динара. Гос.тионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 1(3, иодугодишње 8 дииара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претпдатити само преко својих командира иолицијских односно пограничиих одреда. Наддештвима у онште 20 динара иа годину. За ииостранство: годишње 24, нолугодишње 15 динара. Иоједини бројеви »Полицијског Гласника'' не нродају се. Рукоииси ие враћају се. СбО ссо 060 060 С/50 Сбо СбО (УЛ ооо СбО ОбО. СбО (уу: Обо О^.С/ЛО^ООСО С^О^ОХС^О (^^Су^С/У(УУ__С/^ СЛО с/>о.с/у? СОО С^О (УУО с/у? С//Р С/5Р СбО С<Ј0С60С^ ју?о с/уз с^о С^ С^СбО С^О (У^

АЛКОХОЛИЗАМ И ЗЛОЧИН (нАСТАВАК) Да би се што јаче утврдила веза између иотрошње алкохола и злочина, дошло се на мисао, да се унореди број кривичних дела, учињених у извесне дане у седмпци, са делима у које се алкохол мање или више троши. Познато је, да раденички сталеж пије алкохолна пића по правилу само у извесне дане. Ти дани су обично дан примања своје зараде и обично још сутра дан. И заиста из прикупљенпх података види се, да број кривичних дела, а нарочито оних, који обично потичу услед нијанства, јако варира према различним данцма у седмици. На овоме месту послужићемо с-е податцима, које је прикупио д-р Коблински ') из казнионице у ДиселдорФ — Дерендорфу, а из којих се види проценат учињених злочина у опште у поједине дане у седмици, као и проценат телесних повреда према осталим злочинима. Ево тих података.

IV. Таблица

Дани у које је учињено

Злочина

Телесних

кривично дело

у ОЈППТС

повреда

Недеља

165

12 1

Понедеоник

Уторак

Среда

Четвртак

Петак

Оубота

Укупно • •

380

215

Као што се из ових података можемо уверити, највећи ироценат злочина у оиште, а нарочито телесних повреда, дешавају се недељом. За овим долазе по броју злочина у опште, а и телесних иовреда, понедел>ак и субота, скоро подједнаки односно броја кривичних дела. Резултати, које нам пружају горњи статистички податци, дају се лако и са поузданошћу објасниги. Раденички свет добија своју зараду обично суботом у вече, и доста њих не може ни да сачека недељу, већ још истога вечера удари у пијанчење, те отуда већ и субота даје ириличан проценат кривичних дела, а нарочито телесних повреда. Но ипак недеља даје највећи проценат како кривица у опште, тако и телесних повреда. Огромна већина раденика једва чека да се суботом мало одмори од тешка рада и напрезања преко недеље, те се тек сутра дан одаје уживању и пићу. Једно с тога, што недељом свет не ради, и што је услед тога већи додир света на јавним местима, а нарочито у пивницама, а друго опет што раденик тада, немајући развијен укус за другии каквим уживањем, држи да највећи део своје зараде треба да остави механџији, наступа страховито пијанчење и тровање, махом ординарним алкохолом. Услед овог акутног тровања алкохолом настаје, као што раније поменусмо, велика надражљивост и реакција моторичних нерава, те услед тога и

') АЈкоћоИзтиз ипд Уегћгесћеп. Вепс1П ићег с1еп 5. пПегпаИопа1еп Коп§те88 ииг Векатр(ип !Ј деа Мшзћгаисћз ^е^вНдег Ое(гапке т Вазе! 189 5.

долази велики број телесних повреда, које су резултат одвећ брзе реакције, изазване алкохолом. Али ми видимо, да и поиедељак у сравнењу са осталим данима у седмици, даје приличан број кривичних дела и телесних повреда. Ово се мора приписати нешто томе, што они раденици, који су више одани пороку пијанчења, продужују ово од недеље и сутра дан, сматрајући за дуишост да оставе механџији и последњи марјаш, а нешто је узрок сукобима и то, што алкохол, у много случајева, цоказује своје токсично дејство, путем реакције, и сутра дан. Ово се може, у осталом утврдити и обичним иосматрањем где неко и сам, после велике иијанке, сутра дан тврди, да је још напит, а нарочито осећа велику раздражљивост. Могли би се иавести још многи податци у прилог твр1)вњу, да је алкохол непосредни узрок многим кривичним делима, а нарочито онима, ко,а су скопчана са каквим насилним актом и која произилазе без икаква размишљања, но ми држимо, да су и ови подаци, које наведосмо, довољни да то утврде. Ми, на жалост, немамо оваквих статистичких података, јер их до сада нико ни е водио ни прикупљао. С тога не моЈкемо проиустити, а да не умолимо надлежне, да брижљиво отпочну водити статистику о томе: у каквом је стању окривљени учинио кривично дело; је ли у опште одат уживању алкохолних пића, редовно или повремено; и најзад, ког је дана у недељи учињено дело ? За сада би били довољни и овакви податци, а њих би могла прикупљати с успехом полицијска власг, која врши прстходну истрагу. Ове податке требало би слати статистичком одељењу министарства народне привреде. Но и без ових података ми смо увереии, да алкохолизам мора и у нас бити узрок оним истим кривичним делима, којима је он узрок и у другим државама. 0 овоме не може бити сумње с тога, што се за извршење разних кривичних дела изискује и различно душевно расположење и стање, разни мотиви п т. д. За извршење какве Фине крађе или утаје тражи се размишљање и нарочита присебност, док су телесне повреде и кривице противу морала обично последице тренутног надражаја, што се опет обично изазива уживањем алкохолних пића. Податци, које износимо, утврђују Факт, да има кривичних дела, која су непосредна. последица отровног дејства алкохола, којима је, дакле, алкохол непосредни узрок. Но, када би се испитивањем ишло постепено до најудаљенијих узрока кривичним делима у опште, морало би се доћи до ужасних резултата. Криминална антропологија и психијатрија имају задатак, да нам у овом ногледу прибаве што јаче доказе и да иам изнесу пред очи све оне страхоте, које друштву посредно нрете од алкохола. Сви психијатри сложни су у томе, да је алкохолизам по себи већ душевна болест, и да извесне врсте душевне болести потичу услед злоупотреба алкохолних пића. Међу тим доказано је, да међу злочинцима има велики проценат душевно болесних, те према томе је јасно, да алкохол може бити посредни узрок кривичним делима. Са гледишта криминалие антропологије могло би се у прилог нашем тврђењу навести много примера и доказа, но то би нас морало далеко одвеоти од наше теме. У другој опширнијој расправи, гди ће бити говора о свима узроцима злочина, ми ћемо се мало дуже задржати иа тврђењу криминалних ан-