Полицијски гласник

ВРОЈ 13

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

103

молим вао... Ви се можда журите?... Разговарао бих се с вама мало; учините доброту саслушати ме за два минута... И он јој домаче столицу. Соња опет седе и опет плашљиво, збуљено, погледа брзо на обе даме и наједанпут обори очи. Бледо лице Раскољњиковљево се зажари; он као да се сав преобразио; очи му успламтеше. — Мамице, рече постојано и одлучно, ово је Софија Семјоновна Мармеладова, кћи онога истог несрећног господина Мармеладова, кога су јуче пред мојим очима прегазили коњи и о коме сам вам веК говорио... Пулхерија Александровна погледа на Соњу и зажмири мало. Не гледећи на целу своју забуну нред одлучним и изазивним погледом Рођиним, она никако није могла да ускрати себи то задовољство. Дуњица озбиљно, пажљиво заустави свој поглед бедној дево ци нраво у лице и разгледала је у недоумици. Соња, кад је чула представљање, подиже очи опет, али се збуни још више него мало час. — Хтео сам да вас упитам, окрете се Раскољњиков брзо њој, — како се код вас данас све свршило ? Да вас нису што год узнемиравали ?... Иа иример, из полиције. — Не, све је добро прошло... Та и сувише је било очевидно, од чега је наступила смрт; нису нас узнемиравали; само се укућани љуте. — Због чега ? — Што тело дуго стоји... на сад је топло, па смрад... тако, да ће га данас, о вечерњу, пренети на гробље у капелу до сутра. Катарина Ивановна испочетка није хтела, али сад и сама види, да није могуће... — Дакле данас ? — Она вас моли, да нам учините част и да дођете сутра у цркву на опело, а већ после да свратите до ње на даћу. — Зар она и даћу приређује? — Јест, закуску; она ми је поручила да вам се веома захвалим, што сте нам јуче помогли... без вас не бисмо га имали чиме сахранити. И уснице и подбрадак јој наједанпут заиграше, али се она прибра и уздржа, брзо опет спустивши очи земљи. (Наотавиће ое).

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛ.БУМА Хајдук Драгић Вилотик У ирошлој години, опљачкаше и уценише разбојници Јешу Бранковића из села Пакаља у ср. ваљевском. Два пут су га

целу њену имаовину од 40 динара, што их је уштедела за своју сарану. У октобру опљачкаше зликовцч и Николу Мирковића из Причевића и однеше му око 4500 дин., у новцу и стварима. Полицијека власт ср. ваљевског похватала је разбојнике које смо ми изнели у нашем 45. броју од пр. год. на страни 351 — 352., али испред потере умакао је тада коловођа њихов Драгић Вилотић. У 11 сати пре подне на дан 22. марта ове године, власт истога среза ухватила је и оглашеног хајдука Драгића у кући јатака Петра Милићевића у Бренеговићима. Драгић је био за време Бркићевог хајдуковања потајник полицијски и сад се верује, да је он Бркића склањао и са потребама снабдевао. У хватању овога зликовца жандарми су се одлично показали а најкуражнији од њих били су: Кузман Вујовић и Гаја Гајић. Драгић је проказао око 15 јатака својих. Пошто се не зна каква је и колика је дела ночинио хајдук Драгић, то му се износи слика и позива се сваки ко ма шта буде знао о њему, да достави начелнику среза ваљевског код кога је Драгић у притвору и под ислеђењем. Драгићу је 40 — 41 год., родом је из села Лесковица ср. ваљевског, средње висине, развијен, јаких мишића, јако црномањаст, округла лица. Као одметник у колико се зна крио се код својих јатака у селима: Лесковицама, Богатићу, Бранковићу и у неким селима ужичког округа.

пекли врелим веригама, док му нису новце изнудили. Затим опљачкаше једну бабу, којој мучењем на исти цачин иднудише

ТРАЖЕ 0 Е Ђурица — г Јаура Станковић, винограџија из Бојића, пресудом начелника округа подринског од 15. априла 1898. године КБр. 847, осуђен је због кријумчарења дувана на 20. динара новчане казне и 20. динара таксе, или ако ово неби могао платити да буде четири дана у затвору. Како се Ђури не зна место пребивања, то пачелство округа подринског актом од 14. марта, тек. год. Бр. 555, моли све власти, да Ђуру потраже и кад га пронађу телеграФски известе начелство како би се послала пресуда која му није ни саопштена. Ђура има 40. година, жењен је и има четворо деце. 0 проналаску Ђурином може се известити и Управа града Београда, с позивом на Бр. 6872. Светозар Илић^ син Танасија Илића, тежака из Пожаревца, који је био шегрт код Васе Ранковића, обућара онд. побегао је 13. марта тек. године незнано куда. Светозар има 13. година, раста омаленог, смеђ, очију жућкастих, десна му је рука у чланку пребивена; од одела има на себи, гуњ сукнени и панталоне од материје, на глави шајкача, а на ногама ципеле, Начелство окр. ножаревачког, актом од 22. марта, т. г. бр. 4372, моли све власти да Светозара потраже и са пронађеним падлежно поступе. О проналаску Светозаровом може се известити и Управа града Београда, с позивом на бр. 6898.

П 0 Т Е Р А Аксентије Н иколи К ј земљоделац из Вучића, ноћу, између 2 и 3. Фебруара 1898. године убио је и онљачкао Станка Јовановића, слугу из Куманова, па незнано куда побегао. Пре неколико дана злочинац је пронађен, ухваћен и нритворен у судницн општине мирошевачке, али је отуда ноћу између 17 и 18 марта т. г. побегао. Аксентије има 24. год', стаса внс.оког, сме1), бркова кратких, брија се, од одела има на себи чакшире и гуњче од црног шајка, на глави мали плав шешир, на ногама грађени опанци, са дугачким и широким кајишима око ногу умотани од чланака па до испод колена, пзнад којих су вунене дугачке чарапе, одело и његово држање чини утисак правог сељачког вашарског коцкара. Начелник среза лепеничког, актом од 25. марта, т. г. Бр. 4920, моли све власти, да Аксентија потраже и нађеног стражарно му спроведу. Пронађени Аксентије може се спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 7022. Стеван Петровић, слуга пекарски из Ваљева на дан 28. Фебруара, тек. год. извршио је на опасан начин крађу новца своме газди Антонију Алексићу, пекару и однео му 236. динара у сребру. Истога дана извадио је у Начелству ваљевском