Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15 и 16

светлости, а то је огледало у Круковој цеви, мора увек да буде на истом одстојању од ФотограФСке плочице и управно да стоји на средшпту шаке. У осталом, грешке у овом правцу нису од великог значаја. За средиште шаке (наравно не у смислу строго аватомском) но најбоље је узети позадност зглоба средњег нрста с доручјем. За боље објашњење свега, нека послужи ова скица:

А је светла тачка која у огледалу лежи. АВ је управно одстојање ове тачке од ФотограФске плочице 1)Р. ЕО је уздужни нресек површине шачпога костура, и то: ЕС је иресек средњега крста. СО је продужење тога пресека до зглавка између шаке н ручја. ВС је одстојање костурове површине од ФотограФске илочице. То одстојање долази од дебљине костију и мекнх им делова, као и од танког слоја хартије, и оно је знатио веће па површини длана него иа прстима. БР је уздужпи пресек тражене слике. Ако узмемо з.а поједине линије циФре које стварности приближно одговарају, имаћемо: АС = 1000 т.т. (у намештању извора светлости не сме се растојање узети сасвим мало, јер погрешка бива тим већа пгго је мање то растојање; најбоље је да је за 1 т. далеко, никако пак не треба да је испод 60 с.т). ЕО =170 т.т.; ЕС = 70 т.т.; ОС = 100 т.т.; ВС је у четвороуглу 1)ЕВС = 10 тлп., а у четвороуглу ВСОБ 1 = 50 т.т. Из горње слике излази: АВХ ЕС 701010 Хс :

ВВ:АВ = ЕС:АС ВБ =

1000

ВЕ : АВ = СО : АС ВЕ =

АВ X СО _ 100-1050

105.

АС 1000 Према томе, БЕ, величина тражење слике, јеете=70,7 -|- 105 = 175,7 тт, дакле већа је са 5,7 тт. Ако узмемо да извор светлости није од шаке далеко за 1 м. него само 90 см, биће

70 X 910 100 X 950 900 " + " 900 '

;70 ,777 -(- 105 ,555= 176 ,33 тт.

Увећаност ту износи 6,зз а диФеренција према увећању код растојања за 1 м. само = 0, 6 м. м. А кад тако велика разлика у растојању између извора светлости и ФотограФске илочице (10 см.) тако минимално утиче на сву величину лика, онда диФеренције, које потичу из других ситнијих грешака, п. пр. ако се угготребе различне Крукове цеви, биће немогуће и мерити, толико морају бити незнатне. Остаје да се још размотри један други извор грешака, на име да у разним снимцима може бити различита величина ВС. Ако не мислимо на нетачност коју би случајно учинио ФотограФ узимљући сиимак, разлике код ВС може бити само услед променљивости меких делова. А како се меки делови шаке састо.је из крзнатога, одебљалога и мало промешћивога ткања, то ће и ВС увек бити доста константна величина. Узмимо да она дивергује врло јако, а то је тек за 2 м. м., било да је за толико дужа услед врло великог наслагања масти или да је за толико краћа услед превелпке смршаности, па ћемо имати у првом случају:

70 X 9012 , 100 X 1052 1_) Г = 7"777Г7ч—■*— ~р

Ј )Е :

другом случаЈу: 70 X 1008 100 X 1018 1000 ! 0и0

70 ,56 -\- 104 ,8 = 175 ,36 тт.

1000

70,84—}— 105.2 = 176,04 тт.

ДиФеренција износи, дакле, у сваком случају само 0,34 тт, а то ће рећи да у таким екстремним случајевима нема важнооти. Танак слој хартије јамачно може се не узимати ни мало у рачуи. На ни правац извора светлости према плочици не игра велику улогу. Најзгодније би било, огледало наместити увек унравно према средњем метакарпоФалангном зглавку, Ако горњи коштани делови у длану дају равномерну новршину, помицање извора светлости неће имати утицаја на величину лика, ако би остало исто, управно одстојање извора светлости нрема илочици. То наравно није баш сасвим тако, али разлика при незнатном померању извора светлости за слику је тако бескоиачно мала, да ће слика дланових костију бити у сваком случају иста, ма и најтачније је мерили и посматрали. Може се, ако би кад затребало, послужити и каквом малом справом, која би длан притискала и држала га увек у положају добро опруженом. Мерење коштанога лика могло би се упростити тиме, што би се за снимак узела хартпја, чија би површина имала на себи мрежу од квадратића 1 мм. великих. Тако ће бити могуће за један тренут и с највећом тачношћу увек знати меру сваке кости. Рентгенова ФотограФија асиолутно сигурно нам је средство, да идентичност личности утврдимо несумњиво. Но и она, као и Бертилонове мере. губи сву вредиост, чим се тиче индпвидуа, које још нису израсле. Но и томе се да доскочити, ако би се могла утврдити поуздано релативна величина мера индивидуе, а то ће рећи не ироста величина разних костију него увек однос једне према другој, њихов међусобпи размер. Само би било пре тога тражити, да растење костију, а то је у нашем случају костију шаке, бива сасвим равномерно. Док се то не утврди, не може бити ништа поуздано с релативном величином. По има нечега на телу, што је мало подложно нроменама у животу, те по томе као да ће бити згодно за идентиФикацију у сваком добу живота. То је, тако да кажемо, један жиг, што га у два издања сваки човек доноси са собом на свет. Тај жиг, који је характерисан и ванредном разноврсношћу и својим склонитим положајем, јесте очна папила, место у оку где се свршава нерв вида. Може се рећи, да нема два човека с потпуно истим паиилиним ликом. Варијација има ту толико, да се одмах може поуздано казати, да ли је раније узет напилин лик баш те а не које друге личности. Већ самим изгледом својим папила иоказује безброј разлика. Треба, тога ради, само обратити нажњу на величину, на облик н.ен је ли овална или округла, је ли конус на више или на мање, односно у страни; даље је хароктеристичан пигментни, бојадисани прстен (је ли узан, широк, затворен или испрекидан, или га никако и нема — албино). Али што особито пада у очи, тоје необична различност у распореду судова у папили самој и најближој јој околини. Да ту необичну миогострукост и највећу разноликост у гранању судова овде описујемо, не може бити од иотребе, а и далеко би нас одвело. Правим стручњацима она не мозке бити непозната. Може се, пак, као сигурно, тврдити, да није могуће наћи две папиле, обе идентичне. То иде тако далеко, да. се обе паииле једне исте индивидуе међусобно основно разликују. И што има особиту вредност, то је да разлике не излазе мале, да је, нрема многобројним Факторима који ту раде, једна папила од друге тако бнтно различна, да се одмах може утврдити нли одбити идентичност по лику папиле, без икаква колебања и двоумљења. Питање је само, да ли се не мења и лик зенице? И Факат је да то бива у неким врло малим границама. Папила се може пешто мењати и услед унутрашњег обољења ока ; али што се никад не мења, то је распоред и гранан.е судова. Међутим и оне мале промене папиле релативно ретко наступају и лако је констатовати да ли су доцније добивене нли су и раније постојале, те је немогућа обмана у погледу идентичности лика папилина. Али како да се добије лик папиле? Испитивање њено с помоћу очног огледала, као што је познато, веома је просто