Полицијски гласник

БРОЈ 18. и 19. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 14. МАЈА 1900. ГОДИНА IV. С0О О0О С/70 С^О СЛО ООО СЛО С^О с <00 ОјОО О0О ОјОО ОЈСГ) ОЈОГЗ О ОО ОЈОО с-оо СЈОО ОЈОГ> ОЈОО ООО С<00 С/уО С/?Р ОУ5 ООО ОЈОО СЈОО С ЈОО ООО ООО С<ОР ООО С/?Р ООО ОЈОО ОЈОГ) ОЈОО ОЈОО <$00 с -оо ООО ОЈОО ОЈОО ОЈОО ООО С/?Р ОЈОО С <ОО ПОЛИЦИЈСКН глдснин СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊК &ОР ОЈОО ОјОО С <00 ОЈОО С/>Р ООО С/УР С/УЗ ООО С<00 ОСО ООО ОЈОО ОјОО 090 СУУО О&о ОЈОО ОЈОГ) ооо ОбО ОУ> 060 рур СОО ОЈСП ОЈСГ: 060 СбО 090 0>СГ> ОЈСП ОЈОО ОХУ? ОЈСГ) С/У? ОЈОО ОЈОО С«УР ооо С/73 (УУ5 сгур Р^> 060 ооо »НОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК® издази једанпут недељио. По иотреби биће ванредпих бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг'* до Управе града Београда, а у унутрашњости код овдашћених скупљача или на пошти. Дена је дисту: седима, које удазе у састав општине а која је већ претидаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, онштинским пнсарима и остадим званичницима у опште годишње 12, подугодишње 6 динара. Гостионичарима и механцијама из унутрашњости годишње 16, подугодишље 8 дииара. Жандармима годишњо 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претпдатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у одште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Глаевика® не продају се. Рукописи не враћају се. С//Р ОбО 050 с/>с ОУ~' оао 0б>0 ОбО ОјОО С <ОГ> ОУ С/У с/у: С/У СОР ОбЈО ОЈГјГ: Обс С/У1 060 ОбС ОјОО ооо с/>р О&с ОбС ОДО С/У? .С/>0 С јОО ООО с/?р ОјОО ОјОО ооо ООО С/9Р С/?Р ООО ООО О јОО ОјОГ> ОјОГ) Ој ОО о оо ооо ООО ООО ООО

ИОЛЕДНИК И ЛЕКАР Један од задатака Криминалистике, која се бави свим оним што је материјално у области казнено-правној, јесте и тај, да води рачуна о извесним Фактичким околностима, за које се мисли да иду у област судске медицине, а у истини судијаиследник је тај, који их никако не сме губити из вида. Таквих околности има тројаких: 1. оне, у којима се иследник мора умети наћи и увек знати шта ће чинити, ако и нема при руци лекара; 2. кад настану питања судско-медицинска, из којих иследник мора бар толико да зна, да може бити успешног заједничког рада с лекаром, и да може ставити лекару потребна питања; 3. они важни случајеви, у квјима судија или иследник има тек да одлучи да ли да се позове лекар, при чему пак треба и то нарочито знање, да је ту само лекар позкан да да реч, као што су случајеви умне поремећености, хипнотизма, патолошког гшјанства, сна, слепоће за боје и т. д. У свим овим приликама од иследника се тражи само толико: да у случајевима под 1. не учини ништа што би било од штете за познији рад лекара; да у случајевима под 2 уме остати у односу и заједнички радити с лекаром, и, најпосле, да у случајевима под 3 зна кад треба звати лекара. Не може се довољно наказивати колико је важно, да се иследник уме наКи и да зна све што треба у тим приликама, јер у небројено случајева од тога зависи успех кривичпо-правног поступања и, што је још важније, од тога зависи да се стане на пут највекем злу. 0 томе се може уверити свраћањем пажње на поједине конкретне случајеве. Тога ради узмимо какав случај из друге од горњих трију група, да видимо како стоје разни лекари један према другом и како према томе да се управља иследник. Какав је лекар, којим се може да послужи иследник? То може бити, бар у свету другом ако не и код нас, какав славан доктор судске медицине и проФесор са кога од првих университета, који је сав свој живот посветио тешким питањима своје струке, али може бити и какав скроман сеоски лекар, у кога се, може бити, са болесничке постеље гледа као у Бога, али који кроз десетине година није видео секције, а истражни судија или иследник зове га баш за секцију и узима га као лекара судског. У смислу законском, они су и један и други судски лекари, реч једнога по поступку важи колико и другога и много их има који ће викнути да је то напад на част лекарскога реда, ако се без поговора не усвоји оно, што би изрекао овај други судски лекар, у случају када је он сам за то позван. Г1ри свем том, значило би поништити сву вредност судске медицрше, ако се не би правила никаква разлика између онога што може први судско-медицински ауторитет и што може какав стар „сељачки доктор"; теориски ту се прави разлика, али у практици се каже: „лекар је лекар« —даље нећемо да знамо. Да ће се и у будуће морати употребљавати ти сеоски лекари, од којих се наравно не може тражити да знају сву судску медицину и све њене напретке, по себи се разуме, и сваки практичар захвално се сећа и таких лекара како су му се у невољи нашли од помоћи у важним случајевима, међу тим ником и не пада на памет да тврди, да се знањем истражног судије има да допуни знање сеоског или паланачког лекара, тако да је у неку руку сеоски лекар истражни су-

дија = судско-лекарском ауторитету каквом, а ипак у многом чему ту је од велике криминалне важности излажење потпуно спремног иследника из обичних његових граница рада. Такав случај биће увек и онда, кад иследник исграгом уме тако да управља, да доцније буде могућна накнадна сарадња иравог судског лекара. Није ништа ново, да се тако већ и ради: узима се дроб онога који је, може бити, отрован и шаље тамо, где се може испитати има ли отрова; носи се повређена лобања убијенога, нађена коса и т. д. да се покаже вештацима у престоници и т. д. Тако се, како рекосмо, ради већ одавиа, само још треба увек имати на уму, да тако поступање треба проширити у оној мери, у којој се јављају и нова открића. А број таких нових проналазака у области судско-медицинској, по природи јој, није велики, тек неколико да их има у години, па ипак није тражити од сеоског лекара да о њима брине. Ако не прати науку у њеном напредовању, неће ништа ни дознавати по стварима судско-медицинским; ако пак и буде човек од студије, све што се тиче нових начина и нових срестава лечења, нових дијагноза и нових апарата даје му толнко посла, да нема када да се брине још и о стварима судско-медицинским. Али се од иследника јамачно може тражити, да подесним путем дођу до знања све те ствари које се тичу њега пре него икога другог, те да у даном случају захтева радњу и судског лекара. Ово тим пре, што се од иследиика ту и не тражи знање до свих ситница, нити каква техничка радња. Узмимо н. пр. да је где год у присуству два лекара ископан и паран какав леш што се сумња на тровање арсеном, па да се, под извесним околностима, узме само желудац и дроб из леша, а не и пљоште кости, земља што је у сандуку мртвачкоме, земља гробљанска и др., јер ти лекари не знају за важност ових објеката. Неминовно је, да би се ово ставило на терет иследнику, рекло би му се: „Шта значе ови објекти, ти си требао да знаш, па да натераш лекаре да и њих узму." Пре 20 година то се извесно није тражило од иследника, данас, бар у свим напреднијим државама, само се тако мисли и ради. Таких примера бива све више. Да укажемо само шта у најновије време износи проФ. А. Кокел.*) Он тврди и показује, да се по микроскопским посматрањима пупчане врвце може тачнб испитати колико је дете по рођењу живело, па, онако сасвим научнички, додаје, »само ако то што вреди за судеко-медицинску практику. Да је пак то питање, колико је дете ван утробе материне живело, важно с правног и судског гледишта, познато је, јер то питање треба решити, кад год имамо пред собом ма што од онога, што може да наговешћује убиство новорођеног детета. У приступу овом значајном послу, проФ. Кокел баца један поглед на она различна срества, којима се дојако расправљало ово питање, па показује, да та метода истраживања не води циљу, али да се на ивицама заостале пупчане врвце и трбушном дувару могу чинити посматрања, која ће нас ближе довести решењу питања. Како то треба баш радити, колика је научна вредност тога и т. д., разуме се није ствар иследникова, то га се не тиче, већ је довољно само да зна. да може бити стручних људи који ту нешто знају констатовати, ако им се материјал стави

*) С (1)1е 1шкгобкор18сће Уог§-ап§е ћеип Наће18сћпигаМа11 ипс1 Шге УегтеегШип^ гиг ВевШптип^ Дег ]1 ,ећепб(1аиег Иеи^ећогепег уои Рго(. А. КоскеР, Вс1. XXIV дег ВеИга§е гиг раШоћ Апа1оппе ипс! гиг а11§. РаШо1о2Је, ћегаиз^. уоп Егп8{ 2Је§1ег.