Полицијски гласник

БРОЈ 22. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 4. ЈУНА 1900. ГОДИНА 1Т. сг?о сгго с<оо а«ео ооо с<оо с/?о с/?о оро оро с^?о ооо аоо сгуо сг?р ооо с/?о ооо осо с<ор с<бо ооо с<оо о«9о ооо с^го с<оо1^> с<оо ооо с<оо (^оо ооо с^?о с/ур с/У5 сгуа ос?о с<оо с<бо оо о сг?о с<ур сг?о с<ос> осо с<оо с^> ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с<о о уап сдс с-оо оу. с>у. о<уз о<ур ооо суао руг оао обс сдс схуГ с<уз с*?о соо с^о сбо с*у? огуо аао с^о соо сс*> ооо с-оо соо ооо с<?п соо с^о суу сдс с.<уа оос с.оо сууа с*уз оос о сге соо ул »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаннут недељно. Ио иотреби биће ванредних бројева. Протплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг <( до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на ношти. Дена је листу: селииа, које улазе у састав онштине а која је већ претилаћена, чиновннцима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жаидармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу нретплатити само преко својих командира полицијских односно пограничиих одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За инос.транство: годишње 24, полугодишње 15 динара, Поједини бројеви »Полицијског Гласника' 5 не продају се. Рукописи не враћају се. ^ оу: оу. обс слс оу суу: с/у. сух- слс с// еххг с/^с/^оу; суу: оос су>с с^г с/уг с<ос осо ооо сггоооо оуу ^ с/у> Ојог . оју . оуг (ууг с//^ ^ ^ ^ ^

00УДА НЕВИНОГА (НАСТАВАК) Сетимо се само како је Виљем, кад се, позван Цитеном, иашао у крчми, био само у панталонама, како је, кад му Цитеи нареди да иде по лекара, изговарао се да не може што је само у панталонама. На што то? Зашто, место тога, не оде један час да и друго што треба обуче? То, извесно, није без узрока! — Виљем је после притворен, а у своју собу није се више враћао. Има само две могућности: или је Виљем, кад је стражарно спровођен општинској кући, имао на "себи од одела само оно, у чему је био кад је у крчму сишао, а то је да је био само у панталонама (што кад имамо у виду октобарску ноћ, није вероватно); или је био у капуту што му је, доле, у приземним просторима, стајао и пре (обешен, може бити, у салопчићу за шишање и бријање). Сведок ТПартман — а ово као да је превиђено — изречно тврди, да је Виљем, кад га је видео 25. октобра у вече, био у другом капуту, а не у капуту што га је имао на себи у притвору за време истраге и код пороте. Несумњиво је ногрешка, што одмах није трагано о капуту, који је Виљем имао на себи раније и аред долазак у крчму скинуо. "Сасвим је на свом месту и у реду, што је у јутру, 26. октобра, чињен увиђај стана Виљемова. Том приликом нађене су на поду крвљу упрскане ситне струготине неког дрвета. Полициски комесар питао је Фолберга, да ли когод у кући нема какав чекић и, кад Фолберг рече да има, они, који су те ноћи стражарили кућом, казаше како су један чекић нашли завучен иза ормана. Одмах се, наравно, узе, да је то оруђе, којим је извршен овај ужасан злочин. За то беху доказ сасвим приметни трагови крви на месту, где је гвожђе набијено на дрвени држак. Држак је био влажан и струган ■—■ зликовац је стругао искрвављена места на дршку и за тим прао. Сад се знало откуда су и оне струготине дрвета, нађене на поду у соби. Оне, као и чекић, узети су као согрога <ТеПсИ. Да се овој околности на месту дела поклонила потребна пажња, ставило би се питање где је чекић пран? Може бити да би се открили трагови крви и на месту где се пумпа руком хвата, па, тим поводом, истраживало би се и ко је у то баш време употребљавао пумпу. Али органи власти на то нису мислили; за њих је био довољан Факат : да је жена Цитенова свога мужа окривила. Зато се стало мислити о ножу који је од Цитена одузет, па се закључило, да је чекићев држак само тим ножем могао бити струган. На Августа Виљема ту се није ни мислило. А да није и он имао какав нож? Наравно, имао је! Шта ли је било с тим ножем? Већ смо казали како је Фолберг, пошто је Виљем сишао у крчму, на ковчежићу поред постеље нашао отворену Виљемову бритву, па је метнуо у џеп, вероватно у намери да је Виљему даде. Но ту намеру ипак није извео; по свој прилици заборавио је на то услед узбуђења у које је дошао, видевши своју мајсторицу сву у крви. Иошто су Цитен и Виљем одведени у притвор, Фолберг врати бритву у собу и остави ју тамо одакле ју је и узео. 26. октобра би Виљем враћен у свој стан, да се преодене, односно обуче. Мисли се да је Виљему тада испало за рукоти да завара очи стражи, да узме бритву и ма како и ма где је склони. Било како му драго, тек характеристично је да тога ножа више није било. Ни на шта од тога

није пажено, кад се већ имала у виду бритва при Цитену нађена и у њој црвенкасти делићи дрвета од I мм. до 1,з мм. велики и кад се имала вера у исказ жене Цитенове, јер од тада се добило постојано мишљење и уверење, да је Цитен извршио ово убиство. Ово је »појачано« још тиме, што је, у току истраге, Виљем потврдио, како је очевидац овога злочина, који је Цитен учинио. Међу тим остало је необјашњено како је могао Виљем у тренутку хапшења Цитенова узвикнути: »Мој мајстор није убица!" а сад да га оптужује. Дакле: исказ жене Цитенове пред саму смрт, која зацело тако на самрти није лагала; у Цитеновој бритви нађепа ситна црвенкаста парчад дрвета, о којима - се мисли да су таква само од крви; исказ „очевидца (( , за каквог се Виљем издаваше све то утврђивало је у уверењу: да нико други није учинилац него Цитен. сувише још кад се узме у вид како се у опште мислило о Цитену, какав је глас уживао у околини својој и како је но томе он сасвим могао бити и склон да учини то, што му се на терет меће. — Наш је задатак да покажемо, да ни Цитенов исказ, ни она дрвена парчад, ни исказ Виљемов нису доказ за кривицу Цитенову. Да промотримо најпре исказ нсене Цитенове. Као што је већ казано, жена Цитенова именовала је прво »ниткова Розбаха (( , за тим мужа свога као оног који јој је ране задао. То је казала 25. октобра, и то на питање Вајнрихово. Вајнрих је пропустио да дозна чиме је жена Цитенова тучена, што је чудно у толико, у колико тада, кад ју је питао, није се могло знати којим је оруђем злочин био извршен, јер чекић је нађен тек сутра дан. Са гледишта криминалистичког у опште интересан је говор обојице лекара са повређеном у крчми. Д-р Вергер питао ју је: »Је ли вас муж тукао?« — »Јест«. — „Чиме вас је тукао? (( — »Песницом«. — После неког времена, исти лекар поново је упита : »Да вас није ко други тукао? (( Она и на то одговори опет исто, одобравајући. Кад је по том запита Д-р Хертмани ко ју је тукао, она нешто промумла, што овоме лекару изгледаше као да рече: »Вернер«. »Ко ?" питаш.е он даље и доби одговор: »Он сам (( . И по трећи пут је питаше, и доби одговор: »стражар". Најпосле питаше је да ли ју је муж тукао, а по том да ли ју је стражар тукао — и у оба случаја одговорила је: »Јесте«. У болници питана је жена Цитенова такође за злочинца. Најпре ју је питао полициски комесар Готшолк, коме она именова најпре Штурма (а тај је био раније код Цитена у служби као шегрт), по том два пут Цитена, најпосле суседа Функција, додајући да ју је тукао нечим, пгго је сакрио испод степеница. Код болничарке Јованке Клоберг именовала је Розбаха и Функција У јутру, 26., означавала је више пута Цитена (»мој муж, Цитен, мој супруг, мој човек), доцније је говорила: » Није мој муж (( . На питање чиме је тучена, рекла је једном: »Једним кључем", други пут: »Једним чекићем«. Болесница Августа Тробах, која је лежала у истој соби, кад ју је питала за име злочинца, добила је одговор: Цитен. Кад ју је по други пут питала: »Је ли истина да вас је муж тукао? (( жена Цитенова рече: »Не, мој муж није то учинио". Питана чиме је тучена рече: »Воловском жилом«. Кад ју је сестра, 26. по подне, питала: »Марице, ко те је тукао?« одговорила је: »Па ти већ знаш! Алберт, као и