Полицијски гласник

ВРОЈ 23. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 11. ЈУНА 1900. ГОДИНА Г?. СУУРОСО ОјОГ) чоо 090 ССО 090 ООО С<СО С'јОО ССО С-бО ОСО 050 ООО 090 ООО ОСО СУ50 ОУР СОО 090 ООО С/УР 090 С/У5 СУ^ О70 ОСО ОјОГ> ОјОО ОСО ОјОО С % јОО ОјОГ) ОСО 060 ОУД СУ?Р 050 оуа с/?о ооо соо осо осо

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ \*Ј&1 :<0? &У2 <^00 ООО ОСС ого соо осо ОУГ' С/С2 0>0 у/. 050 ОСО С/У. ОСО осо ОСС 050 о>о ССО С/У- осо ССО ОСО ОУ ОУГ ОСО ссо с<со о?о с<со ОСО ОУ? С^О ОСО осс СУОО соо ОУР осо ооо осо ооо ссо с^»о осо »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. Ио потреби биће ванредцих бројева. Иретпдата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на ношти. Дена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претнлаћена, чиповницима, учитељнма, званичнидима, општинским нисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, иолугодишње 5 дииара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих комаидира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 дшара на годину. За иностранство: годшпње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. С5о о^о ссс оуу ~~ ссо о^ сг/г осс ссо ссо ссо с//; с//". сс/: ссс о^.осс с// ооо ооо ос о о со осо ссо осо^ссо'_ссо ссо ссо ссо ссо ссо ссо оу :>с.о с^: сс/т о>о оу ссо осо о$о ссо ссо ссу ссо оро

ОСУДА НЕВИНОГА (НЛСТАВАК) У недељу, 28., иосетио је жену Цн i енову окружни физџк Д-р Фелдман. И на његово питање именовала је мужа свога као учиниоца а штап као ору1)0 дела. На Д-р Фелдмана болесница је правила упечатак као да је за саслушања подобна, зато похита да зове истражног судију. Пре но гато је са њим дошао, повређена је последњи пут причешћева. По том је почето саслушавање. Питана за своје девојачко презиме, рече да се зове: Дапер и Дамен, и тек кад јој се рекло да није тако, каза: Хертл. Ево протокола њезина саслушањз : — Ко вас је ударао? — Мој муж. — Чиме вас је ударао ? — Задњим гатапом. — Куда вас је ударао? — У леђа. — Да вас није тукао каквим чекићем? — Не, гатапом. — Је ли вас вигае пута ударао? — Не, мислим једанпут само. — Да ли нисте после првог ударца онесвеснули ? — То не знам, то не могу да кажем. — - Где вас је муж тукао? — У соби где је крчма, господине судија. — Бегае ли још ко с вашим мужем? — Не. — Дакле, он вас је изпенада напао? — Да, ја се томе ни мало нисам надала, он ме је без узрока тукао. Не надајући се, све се догоди без ларме. На тај исказ закле се жена Цитенова. Да он није без противречности, јасно је и не треба јамачно за то никаква коментара. Ако узмемо у вид раније исказе, у којима је, осем мужа свога, именовала као учиниоца још Розбаха, неког В'ернера, стражара, Штурма и Функција, а као оруђе песницу, »неку ствар", кључ, чекић, батину, штап, воловску жилу, онда не можемо да се не задивимо како је могла бпти заклета ова жена. Није овде у питању казивање онога који је на самрти. Жена Цитенова доиста је религиозна и Богу предана; то доказује гато је трпељиво сносила све поступке мужевљеве. Са гледишта Криминалистике, нарочито Криминалне Психологије, овде није од многе важности у овом случају што су речи ове жене речи једног на самрти , него је од значаја поглавито то: што су те речи речи једног но глави тешко иовређеног лица. С тога гледишта хоћемо да тачније посмотримо исказ ове жене. Крафт-Ебинг у своме спису: »Начела Криминалне Психологије за правпике« (немачка стручна критика нимало не претерује кад тврди, да је то књига, коју би сваки истражни судија требао на памет да зна пре него би се прпмио одговорности нуног посла иследничког) свраћа пажњу на последице, које могу доћи од повреда на глави. »И саме незнагне повреде на глави могу јако реметити душевпе Фупкцпје", вели он на ст. 147. Искуство учи, да у том случају често наступе поремећаји памћења у већој или мањој мери, кроз дуже или краће време (тако звана општа или парцијелна амнезија). При свем том није исгина, да таки поремаћаји у иамћењу или,

боље рећи, да губитак памћења бива само услед повреда; много их је вигас код епилептичара и људи који су много умом радили. Познат је случај с једним дипломатом, који, чинећи неку визиту, хтеде ди се пријави преко служитеља, па, место тога, окрете се своме пратиоцу с речма: »За Бога, кажите ми како ми је име. с< — Био је случај, да је један од најзнаменитијих проФесора теолошког Факултета, враћајући се једном из неке посете, дошао у полициску управу и, казавгаи своје име, запитао: „Молим, где станујем ја? (< — То су случајеви амнезије, и то таке, којима никакве повреде главе нису претходиле; ми их овде иаводимо само тога ради, да бисмо изнели поступност, која иде од мањег ка већем. Јер кад има таких поремећаја у памћењу услед саме умне пренапрегнутости мозга, много је појмљивије да их има и услед физичког напада на мождану масу, услед повреде. Прибележен је случај, како је код неког војника, од чије је мождане масе нешто изгубљено при отвору лобање му, нестало услед тога свести за бројеве 5 и 7 за неко време. На једној од психатариских клиника у Прагу догоди се лане овај случај : Нека девојка би повређена и у мишљењу поремећена услед пада греде на главу јој; није заборавила рачунати, али је услед тога заборавила све називе (чешке) џиФара. Гусенбауер , последник Билротов на бечкој катедри за хирургију, прича један случај, који изгледа да ће у медицини, како један лекар каже, да постане класичан. Гусенбауер с једним својим прлјатељем, уз пратњу двојице вођа, пео се далечо уз впсију бернску. Силазећи, његон се пријатељ некако омакне на једној клизавој стени и падне на 2-3 метра ниже глечерско поље, повредивши се у слепоочном делу тако, да је из ране јако лила крв, те и свест изгуби. После 2 — 3 минута дође себи, али се не сећаше више ничег, гато је било пред тим. Нигата није знао о пењању, ни о прекрасној перспективи, у којој је мало час уживао и т. д. Из читава низа случајева, које Ханс Грос саопгатава, да наведемо један по најхаректеристичнији из његове Криминалне Нсихологије (ст. 3(51). Неки барон од С стропогата се са ивице једне стене и тако се повреди, да недељу дана није догаао до свести. Кад је оздравио, не само гато ништа није знао о паду свом него ни о свему ономе, што се на сат и по до два сата пре тога догађало, није се баш ни најмање сећао. Кариантер прича један тако исто типичан случај. Један, возећи се у колима шетње ради, испадне из кола услед тога гато се коњи поплашише и добије јак потрес мозга. Кад је оздравио, није се сећао ничега, што је непосредио претходило том несрећном случају; све је био заборавио, само се једино још тога могао опоменути, да се од прилике на пола миље испред места несреће сусрео с неким пријатељем својим. Питање је медицине како може то да буде; Криминалистика има да рачуна с Фактом, да то заиста може да буде и да бива. Према томе треба судити о повреди и исказу жене Цитенове. И њене су повреде биле такве, да је последња, најновија СФера свести, а то ће рећи и сећање на последње ударце, којнма су јој новреде нанесене и који су догађају претходили, сасвим умртвљено, те би се услед тога само од чести и у контурама врло колебљивим враћало. Да је она ударом пометена и тако лишеиа подобности за сећање, доказ је и то, што се у кући није чула никаква вика њена, а да је само викнула, при боловима од таких повреда морала би толико викнути, да би је сва кућа чула. Остаје нешто чудно, што