Полицијски гласник

ВРОЈ 25. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 25. ЈУНА 1900. ГОДИНА IV. оејо оео сУ5о соо оео ооо с-оо ооо ооо ое>о ссо осо с-б?о осо с-оо сло сло оеуа обо сг?о ооо боо ооо ооо ес*> ооо оуд оок&оо ос>о ооо оро с/х> ооосЈсур е/уа с«оо ооо соо осо ооо~о5с с/уг~с>ро с/?о осо о<?о сг?о ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ОбУД СбО 090 ОРО ОбО ОбЈО ООО Обо ОУ) ОбО ооо соо ооо ОбО ОбО (УЛ С<уа ООО ООО ооо сдо с/уз ОбО ооо соо ОУР ОРО ОУО ОДО СОО СОО ООР ОСО СОО сг?о соо ООО ООО ООО ОУ5 ооо руР ОСО 0<9С ОСО ооо ОУ> ооо »ПОДИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаннут недељио. По иотреби биће ванредиих бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости вод овлашћеиих скупљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ претилаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из уиутраши.ости годишње 16, полугодишње 8 дииара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иоједшш бројеви »Полицијског Гласиика« не нродају се. Рукописи не враћају се. Обо огге о^с^.о&о ооо ооо Обо соо^ооо о^о оу: с/9о Р5о о^оР5о осо;ОУ- Р5о суу? ооо сб-о р>о о^_о<>?_обо\Обо оуо обо ооо ооо..ооо су>0' су>о суур су>о.су>о ооо сууг[ Ооо с^"о^"сдоч>9о ООО ООО ОСО

ХИПНОЗА И ЗЛОЧИН Вг. тес1. А11зегк Мо11 У половиии јануара ове године био је у Лигницу један нроцес, у коме је била оитужена нека жена и њен љубазник, и то за покушај убисгва супруга те жене. У току нретреса појави се околност, да је оптужеии употребљаван за хипнотичне покушаје, и да се показао као врло подесан за тб. Нарочито се напоменуло, да је оптужена жена предузимала хипнотичне покушаје на своме љубазнику. Пошто се тим покушајима хтело дати важности, то је хипнозу требало довести ма у какав однос и везу са злочином. Каква је то веза требало да буде, разуме се, да се из иовинарских извештаја .није могло јасно видети. У почетку се одмах дошло до сумње, да се покушај убиства има довестн у везу са хипнотичном сугестијом, коју је оптужена жена доделила оптуженоме своме љубазнику. Наравно да се у даљем току претрееа — у колико се то може видети из новинарских извештаја — доказало, да о томе ту није требало да буде ни речи, и да су се ти хиинотични експерименти хтели употребити као доказ на неурачунљивост оптужеиога. Та је сумња учинила извесно узнемирење код публике, а нарочито код плашљивијих особа. Ту се одмах сетило сличних случајева, у којима су имали доиста везе хинноза и злочин. Том се приликом доказало велико непознавање саме те ствари, и за то мислимо, да неће бити мало интересно објашњење тога питања. Добро чинимо, што у питању о односу хипнозе према злочину разликујемо две групе: прво злочин, којега је о/сртва, и друго злочин, којега је оруђе хипнотизована особа. ТПто се..- тиче прве тачке, то су нарочито морални наравствени злочини, и њихове су жртве најчешће хипнотизоване жене. И ако је у неким случајевима изашло, да кривица постоји, ипак је у другима доказано, да нема никаквога основа томе подозрењу. То је .већином био случај са хистеричним женама и девојкама, које су се варале својом сопственом Фантазијом, или које су навалице исиредале и измишљале сваковрсне лажи. Заблуда је бити тога уверења, да хипнотизоваиа особа може тако лако да буде жртва хипнотизера. Та особа и ако је хипнотизована, ипак има до извесног степена свести и разума у околини у којој се налази. И за то је правилно мишљење, да у једнрме или другоме случају има наравственога, моралнога злочина. По себи је јасно, да се сваковрсни злочини, као крађа и т. д. могу изводити као последице хипнотизовања; па ипак ни ти случајеви нису тако особити. Једино је онда такав случај, ако се хипнотизовани послужи при том сугестијом. Хиннотична би се сугестија могла донекле употребити на то, да се некоме стави у дужност да нешто иотпише, и да тако на тај начин потпише писмено признање какве кривице. Пре краткога времена била је у Енглеској једна парница, којом је приликом био оптужен један лекар, као да је он хипнотичном сугестијом ириморао једну стару, богату удовицу, да ова напише тестаменат у његову корист. Наравно, да је то питање имало сем кривично правних значаја п грађанско правни значај. Између осталога примећено је тада, да је тај лекар нросто заповедио хипнотизованој удовој, да се потпише, да је она на то била нриморана хиннотичном сугестијом, и да је он на тај начин дошао до свога циља.

Ово је много пре могућно св.ршити уз нрипомоћ каквога лукавства; н. пр. да се рече особи која је добила хиппотичну сугестију, да је она већ написала извесно нисмено, и да само има још да га потпише. На тај ће се начин поуздано пре доћи до жељенога циља, него ли простом заповешћу за потпиоивање. Та околност никада не треба да остане неопажена. Лигничка је парница обратила пажњу на други случај, где хипнотизована особа не слунГИ као жртва, већ као средство за злочин. Изгледа са свим просто некога сугертовати да учини ово или оно. Ако хипнотизер само зажели неколико хиљада банкнота, он треба само по једно лице да сугестује, те да ово ма где украде новац и њему донесе. Ако хоће некога да склони са овога света, он рече сугестованој особи, да узме мало отровнога праха, па да га сипа у чорбу дотичној особи. Ето, тако представљају себи ту ствар плашљиве особе, које су склоне да верују свака претеривања. Опасност, да се хипноза заисга употреби на тај начин за извршење злочина, много се прецењује, а ту опасност највише наглашују баш они, који се не разумеју у ту ствар. Кад се узме један конкретан случај, видеће се иравилност мојих опажања. Ко хоће да изврши какав злочин, тај поуздано неће изабрати баш тај пут за извршење, који сигурно води проналаску кривца. Ко је се практично бавио хипнозом, тај зна, да се те радње могу извршити једва без највеће. опажености за откривење кривца. Покојни Делбов, из Литиха, одлични познавалац хипнотизма изразио се овако о томе питању: »Покушавао сам се бавити мислима, да пожелим једном непријатељу смрт убиством. и питао сам се, како ћу морати започети, да уиотребим најподеснију особу за хипнотизовање као оруђе, а да не буде никакве опасности по мене; никада нисам добио одговора на то к . Узмимо сада случај, да је неко у хипнотичноме заносу, и да му се изда заповест, да учини какво злочинство, н. пр., да оде ма куда, и да ирисвоји за се какав предмет. Колико се , разноврснпх момената морају случити, па тек да се створи могућност за извршење крађе! Очевидно је, да би се хипноза ту и познала, и сав би план пропао. Остављајући то на страну, долазе нам на носматрање друге тачке, којих ћу се дотаћи говорећи о постхипнотичној сугестији. Злочин, у коме је хипнотизована особа оруђе, може се извршити и на тај начин, ако се употреби постхипнотична сугестија. Каже се извесној особи, која је у хиннотичноме сну, да тога и тога дана изврши извесан злочин, и пошто јој се изда такво наређење, она се пробуди. Или баш да узмемо са свим конкретан случај, који је сличан у погледу иоследње парнице: Једна жена рекне некоме хипнотизованоме човеку, да згодном приликом збрише са овога света њеног супруга отровом. Да би се разјаснила могућност такве сугестије и одговарајуће оПасности, наглашује се, да се хипнотизована особа ничега не сећа, пошто се пробуди из хипнотичнога заноса; дакле ништа не зна, шта је било с њом. Баш и у случајевима, где се после буђења из заноса нађе опет сећања прошлога и од те особе, њој се ипак може одузети то сећање сугестијом; отуда је хипнотизер сигуран од проналаска правога кривца.