Полицијски гласник

ВРОЈ 27. У БЕОГРАДУ, СРЕДА 19. ЈУЛА 1900. ГОДИНА IV. ОЈОО ОЈСЊ С <00 ОЈОО ОЈОО ОЈОО (^ОО ОЈОО ОЈОО С <00 С <00 ОЈОО С /ОО ОЈОО ООО ОЈОГ> СЈОО С ЈОО С<00 С <00 ОЈОО С<СЗ С.©^ С <00 ОЈОЊ ООО ООО Ч/ЦО С/ОО О/ЗО 000 0/20 (^О ОЈОО О/ЗО О/ЗО 0/Л> 0/У5 С/>0 <2/20 000 0/20 ОЛО С»00 0//О <ХК> 0/2О ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/73 ОЈОО С/?Р ОУД С.ОО С/УЗ (^СО 060 ООО ОбО С/УЗ СУУО 050 С/У СУ^ С/^' ОСО ооо С/УР абС (УУ> С/У5 С/У? ОС? <УС^_0&? СУУ> ОСО ООО ОЈОО &ОО ОЈОО ОЈОГ) с ЛГ> ОЈСЛ> 0/УЗ а^_060.(УУа С/УГ С/У> С^/3 ОТЈ ооо СДО ОСО (»с оур

(( Српске Новине <<; од 12. јула т. г. у своме ванредном 153 броју доносе овај највиши указ : ми АЈГЕКСАНД1Р I по милости Божјој и вољи народној Краљ Србије Уважавајући оставке, које су Нам поднели : Председник Нашега Министарског Савета, Наш Министар Иностраних Дела, г. Д-р Владан Ђорђевић, Наш Министар Финансија, г. Вукашин Ј. Петровић, Наш Министар Просвете и Црквених Послова, г. Андра Ђорђевић, Наш Министар Правде, г Ђорђе Стевановић, Наш Министар војни, Наш иочасни Ађутант, г. Ђенерал Јован Атанацковић, Наш Министар Унутрашњих Дела, г. Ђорђе А. Генчић, Наш Министар Народне Привреде, г. Шив. Живановић, и Наш Министар Грађевина, Наш почасни Ађутант, инжињерски Потпуковник, г. Боривоје Нешић, разрешавамо их од досадашње дужности и стављамо их на расположење, А ПОСТАВЉАМО : за Председника Нашега Министарског Савета и Нашег Мииистра Иностраних Дела, г. Алексу С. Јовановића, Председника Апелационог Суда, за Нашег Министра Унутрашњих Дела, г. Ј1а'зу Поповића, члана Касационог Суда, за Нашег Министра Правде, г. Настаса Антоновића, инспектора Министарства Унутрашњих Дела, за Нашег Министра Финансија, г. Д-ра Мику Поповића, бившег Начелника Министарства Народне Привреде, за Нашег Министра војног, Нашег почасног Ађутанта, ђенералштабног Нотпуковника, г. Милоша Васића, за Нашег Министра Грађевина, инжињерског Потпуковника, г. Андреју Јовановића, задржавајући му чин и ранг у војсци, за Нашег Министра Народне Привреде, г. Душана Спасића, Начелника Министарства Народне Привреде, и за Нашег Министра Просвете и Црквених Послова, г. Павла Маринковића, јавног правозаступника. Председник Нашег Министарског Савета, Наш Министар Иностраних Дела, нека изврши овај Указ. 12. јула 1900. год. у Београду. АЛЕКСАНДАР с. р. Председник Министарског Савета, Министар иностраних дела, Алекса С. Јовановић с. р.

*) Ову слику нашег новог миниотра полиције из 1897. год. доносимо привремено, јер нисмо набавили другу, већу и из садаљег доба, што се господин Министар није од тада с.шкао. У другом*броју донећемо уз биографију и његову најновију слику.

општиноки послови Једна забрана пред ошгинскнга судом. Суду општине ваљевске Као што ово решење, које у ориђиналу подносим, гласи, осуђен је Мирко Илић, трговац овдашњи, да ми плати 150 динара меничног дуга, да ми накнади 20 динара таксе и на име трошкова десет динара. Решење је постало извршно. Како Мирко овај дуг ни до сада није платио, то сам принуђен наплату тражити судским путем, и зато молим тај суд да одобри за обезбеду овога дуга забрану на следећу покретност дужникову и то: еспап који се налази у његовом дућану, каФу, шећер, и све што се у његовом притежању нађе. Што се узабрани нека се преда на чување Милосаву Нешићу, бакалину овд. 2. јуна 1900 год. Ваљево Нинко Петровић, трг. Поднето решење првостепеног ваљевског суда, које је и извршно постало, има се сматрати као јавна исправа, јер има сва она својства, која тражи § 187. грађ. судског поступка, и који је као такову оглашује. Но како она носи на себи вид извршности и како је за извршење њено и наплату овога потраживања надлежна полицијска власт, која по своме задатку и својој законској дужности извршује пресуде првосгеп. судова, и даље како је дуг по овоме решењу, проис.текао из меничног потраживања, а сума истог прешла је у ону вредност за коју би био надлежан суд општ. § 6. грађ. судског поступка, то суд ценећи исправу, а узевши у обзир све ове разлоге, оглашава себе за ненадлежног, за одобрење ове забране и зато Решава Да се молилац од свога потраживања забране код ово општинског суда као неумесног одбије. Саопштити му ово решење на потпис, Од суда општине ваљевске, 2 јуна 1900 год. у Ваљеву № 2841. Нисар Предоедник суда Кметови Противу овога решења поднео је одбијени Нинко жалбу првостепеном суду и исти је ово решење општ. суда поништио са ових разлога: Потражилац забране, за доказ свога потраживања поднео је јавну исправу, којој ту важност признаје и § 187. грађ. судског поступка, како по Форми тако и по садржини, Дакле он је своје потраживање потпуно доказао, а затим како је осудно решење постало и извршно, то је потражиоцу дато пуно право да тражи наплату или обезбеђење. Наплату би доиста траншо код полициске власти, но обезбеђење мора тражити код надлежног суда, а како вредност забране не прелази суму од 200 динара, то је за обезбеђење надлежан општ. суд, § 6. грађ. поступка, без обзира на ту околност одакле је дуг произашао, и према томе суд је погрешио када није иснраву ценио онако, како овде не може бити места, но је требао, пошто је тужилац испунио захтеве § 377. 378, 398 и 399 грађ. поступка забрану одобрити, — и наредио је суду да по овим примедбама донесе своје решење. Општински суд примивши ове примедбе, донео је друго

^лаза' ПОПОВИЂ.*) МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ДЕЛА