Полицијски гласник

БРОЈ 36.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 17. СЕПТЕМБРА 1900.

ГОДИНА IV.

С^О ОХУј ООО ООО С^О ООО ООО ООО ООО ОДО С/У С/?Р ОУР ОбО СУОО ООО Обо С<ОР СОО ООО ООО ОјОЊ 0<?О ооа ооо ООО ООО с»оо ооо о©о ооо ооо ооо ооо ооо сло Обо о<?о СЛО сло ооо ооо о«?о о<?о о&о о<?о ооо ООО сло

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈ СКЕ РАДЊЕ 090 сдо ооо сдо с/?о ооо ооо а<?о с/>о сгго ооо с/?о ооо ооо ооо ооо ооо с<оо с/?о с/>о ооо ооо с«оо ооо с/?о ооо с/?о ооо ооо с/?о с/уо^ооо ооо ооо об>о сгзо обо ооо сг?о ооо ооо о<?о ооо с/?о ооо ооо оос ооо ооо

ЛАЗАР 0. ЕАРАМАРКОВИЋ 11НСПЕКТ0Р I. КЛАСЕ МИН. УНУТРАШЊИХ ДЕЛА. Рођен у Трстенику 1848 године свршио је правни Факултет на нашој Великој Школи 1870. Исте године ступио је у државну службу као практикант Министарства, затим 1871 год. постављен за суплента полугимназије неготинске, 1872 за суилента смедеревске реалке, 1873 год. премештен у Београд, а 1874 год. унапређен за нроФесора зајечарске реалке, где је био и заступник директора. Године 1875 премештен је у Пожаревац, 1877 у Београд а 1881 поднео је оставку на државну службу. Од 1881 па до 1888 бавио се нашом домаћом индустријом и економијом. 1888 године враћен у службу и постављен за начелника округа крајинског, а у 1889 стављен је био у пензију. Од 1889 до 1895 бавио се опет економијом и млинарством, за које време подигао је врло лепо угледно имање у месту звано »Летњиковац« код Пожаревца. Ово имање било је везано са Пожаревцем првим телеФоном у Србији 1884 год., а 1885 године добило је имање модерно електрично осветљење. 1895 год. враћен је поново у службу и постављен за начелника окр. подунавског где -је био до 1898, а те године стављен у иензију. Ове 1900 год. 14 јула враћен опет и постављен за инспектора мин. унутрашњих дела са истом платом, где је 11. септембра унапређен на I класу. За време ратова био је интендантски чиновник у сва три рата, када је одликован медаљом за ревносну службу. У 1896 години показао се врло енергичан при гоњењу ајдука, када је истребљено 6 ајдука у округу подунавском, за шта је и одликован таковским крстом III степена. У 1897 год. са особитом енергијом старао се за спасавање пострадалих села од поплаве у окр. подунавском, а нарочито својски се старао за исхрану оскудних породица, као и о спасавању од даље поплаве извесних великих општина; сараорачке, лозовичке, лугавачке и осипаоничке, на коме раду је лично участвовао и која утврђења и сада постоје.

У погледу старања за помоћ страдалих од поплаве, г. Карамарковић је своју бригу пренео и на своју одличну и племениту супругу, која је у 1897. и 1898. год. неуморно ирикупљала прилоге и лично сиротиљи потопљених села издавала помоћ у новцу и оделу. Г. Карамарковић је за време, док је био у оставци, био и народни посланик. За време оставке и пензије, трудом својим осигурао је приличан доходак, те је тиме постао независан чиновник. У друштву и међу пријатељима познат је г. Карамарковић као добар и предусретљив човек, а у служби као строг али правичан. САС1УШАВАЊЕ Упуства за истражнике. 1. У опште. Саслушавању је циљ, да судију тако обавести о делу, као да је сам био на лицу места и својим се рођеним очима и ушима уверио како је оно текло. Кад се саслушавају сведоци очевидци, они морају казати шта су видели и чули тако, да судија дозна о стваЈзи толико, као да је сам све видео и чуо; кад се саслушавају сведоци, чијим исказима треба да се прибави посредан доказ, они морају ток догаћаја тако испричати, да они спојени толико утичу на судију, као да је он сам то дело доживео; кад се саслушава окривљени, који дело признаје, он на судију утиче онако као сведок очевидац ; кад се саслушава окривљени, који одриче, његови искази допуњују оно, што је докучено другим доказним средствима и на послетку кад се саслушава стручњак, постиже се да судија не само што стање ствари посматра сопственим чулима, већ што га може посматрати и знањем стручњака. Укратко, резултат свих саслушавања мора бити, као да је судија ствар посматрао сопственим, стручњачким чулима. Испадне ли за руком, да се постигне тај резултат, истрага је оида свршена; не испадне ли то за руком, оида значи да или се није могло набавити довољно доказног материјала, или се могло набавити, па судија није умео да га нађе; у том случају или истрага није готова, и оно што не достаје може се још накнадно прибавити, или је промашена, и онда више нема могућности, да се погрешка поправи. Прво је доказ невештине, а друго лакоумности иследникове. — За једног иследника може се казати да је добар тек онда, кад он оне истраге, у којима »није се могло прибавити довољно материјала® ограничи на што је могућно мањи број. У који ће се пак ред напред поменутих иследника ставити неко, зависиће од тога, кога и ка ко он саслушава; јер они, које саслушавамо јесу скелет, њини искази су месо и крв истраге; не достаје ли неколико оних, који су потребни да се саслушају, скелет је оскудан и нема чврстине; јесу ли они ту, али је оскудно саслушање, онда има тела, но оно је мртво или слабо и неупотребљиво. Ко ће у некој парници бити саслушаван као сведок или стручњак, доста пута опредељује се самим током ствари. Пред нама је достава и у њој су именована неколика лица, којима је дотична ствар позната. Та лица позовемо и саслушамо; она и окривљени именују опет друга лица, која се опет саслушају те и она можда опет именују друга лица. Тако то иде дотле, докле сведоци не престану пријављивати нова лица или почну именовати већ саслушаване сведоке. За тим се саслушају потребрга стручњаци (вештаци), прибаве се прописни докази — и истрага је, хвала Богу, свршена. Све је уопште ишло само по себи тако лако и природно, једно је произлазило из другога, па кад се још саслушају сва лица, чија се имена спомињу у