Полицијски гласник

БРОЈ 37.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 24. СЕПТЕМБРА 1900.

ГОДИНА IV.

(уо ОДО ООО О^О 06>0 ООО С&О С^О С&О ООО О^О С^УР С^О <аоо С^О С/УЗ С^О ООО ООО С*?Р ОЈОЊ О/Ж ООО СЈСУ: ООО ООО ООО С«ОО ООО ООО ООО ООО ООО ООО СОО ООО ООО ООО СЛО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО О©О ООО ООО

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

0/90 с ' 00 ^* 00 "^ 00 в* 00 ^* 00 ^* 00 0,00 ^ с , <у:> С- 6 *? 0 г. Васићу, као човеку у приватном животу можемо рећи да је уживао потиуно уважење у грађанству без разлике партија. У државној служби био је према свакоме потпуно савесан, сталан и у сваком погледу исправан, а у свом адвокатском положају оставио је лепе успомене тако, да је и у Београду, а нарочито у београдском округу, где је највише радио, стекао небројено пријатеља без разлике партија и важио је као саветодавац тако, да нико није хтео да се упушта у спор, док претходно није конзултирао о свом праву г. Васића. У опште познат као такав, био је цењен и од претпостављених, те услед таквих врлина предложен од данашње краљевске владе за начелника окр. топличког, на које је место поставл>ен указом Његовог Величанства Краља од 5 августа ове год., а указом од 11 септембра о. г. премештен је за начелника окр. крушевачког.

А1ЕКСА ВАСИЋ НАЧЕЛНИК III. КЛАСЕ ОКР. КРУШЕВАЧКОГ Г. Алекса Васић, начелник окр. крушевачког, родом из Параћина. Свршио је правни Факултет 1868 год. са врло добрим и одличним успехом и ступио у државну службу исте године као практикант суда окр. ћупријског, а одатле као писар првостепеног књажевачког суда, потом као писар првост. суда окр. београдског, као писар Касац. Суда, као секретар тргов. суда, као секретар Апелац. Суда, затим као судија првостепеног београдског суда и на послетку као председник истог суда у коме је звању 1894 год. пензионисан. Његове одличне кондуите махом од одличних председника тврде, да је био врло приљежан, одличне способности и примерног владања. У току ове службе вршио је и ванредне службе. Тако био је члан правног Одбора; члан Одбора за условно отпуштање криваца, а био је и дисциплинарни судија. Пред рат српско-турски, када је г. Министар војни позвао млађе чиновнике, да се спреме у телеграФској струци, како би помогли за време рата као телеграФисте — г. Васић се драговољно примио и ту вештину на задовољство изучио и за све време српско-турскога рата послужио је као војни телеграфиста у тој служби ревносно, за шта је од тадањег г. Министра војног добио писмену захвалницу,. а поред тога одликован је и медаљом за ревносну службу — а доцније као судија указом Његовог Величанства Краља Александра I Таковским Орденом четвртог степена. Кад се указала потреба за стенографе на Народној Скупштини г. Васић је и ову вештину изучио и увек на скупштинама као стенограф радио. Био је хонорарни учигељ стенограФИЈе у онда београдској гимназији и у Реалци, а у последње време и у Вуковој гимназији. У стенограФском удружењу г. Васић је члан Одбора, а у 1897 и 1898 години био је шеФ стенограФа на Народној Скупштини. Кад је у 1894 години пензионисан, г. Васић ступио је у адвокатски ред, у коме је као адвокат остао све до садањег постављења за начелника.

САС1УШАВАЊЕ (нАСТАВАк) 2. Саслумавање сведока Кад се хоће да постави разлика између саслушавања сведока и окривљених, то се може учинити само до извесног степена, јер у оба случаја ствар се тиче тога, да се сазна истина. Али различити су путеви, којима се то може постићи. При саслушавању сведока истина треба да се дозна непосредно из исказа, а при саслушаван.у окривљенога она се мора докучити тек посредно, из начина његове одбране у вези с другим истраживањима — и у томе лежи права разлика између тих двају саслушања, а не у спољашњој Форми поступања према једноме или другоме. Разлика у употреби материјала добијеног саслушавањем сведока и окривљеног тако је знатна, да је потребно, да се сваки од тих материјала одвојено обрађује. Главни задатак иследников при саслушавању сведока двојак је. Иследник се мора бринути, да се додирне све, говори о свему, што би за дотични случај било од важности, да се ништа не превиди ; за тим он се мора бринути, да све оно, што му сведок каже, буде цела истина. Како се постизава, да се ништа важно не превиди, о томе је већ говорено; а што се пак тиче тога како ће се доћи до истине, иследник опет има да се бори са две тешкоће: сведок може имати сасвим добру намеру, да каже целу истину, па то не може учинити из тога разлога, што је ствар погрешно схватио или је ту био неки други неспоразум ; али сведок може имати и намеру, да иследника слаже. У ова два случаја потребно је различито поступање и различита опрезност. Тешкоће, које се истичу у првом случају, по моме мишљењу, теже је савладати него оне у другом. а) Кад сведон хоће да наже истину. У обичном животу можемо видети да људи разне догађаје разно схватају, разно их у памети задржавају и разно их исказују. 0 томе ћемо се најбоље уверити, ако удесимо да нам сви сведоци тачно причају догађаје, које смо и ми доживели, или у којима је било присутно више лица. Да ли је понеки догађај био важан или незначајан, сасвим је све једно, јер доста пута ни сведоци у некој парници за време дешавања најважнијег догађаја нису ни слутили, да тада тако обична околност може некад бити од важности. Ако потражите да вам извесан догађај, који сте и сами с више лица посматрали, исприча свако поједино лице, убезекнућете се од чуда, како то свако друкчије ствар представља. Јесмо ли ради да се користимо таквим огледима, морамо још за времена посматрања догађаја имати намеру, да доцније