Полицијски гласник

296

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38

Знак „мајсторов® јесте завезана узица, која је нађена у једном топу на оној страни до реке." „У топу нађена! Ах, не, не, не! Немојте рећи у топу, већ у једној пукотини у зиду. Њу су тамо морали иаћи." И клекну, склопи руке и подиже лице, које беше тако бледо и уплашено, да се човеку срце стезаше. »Не, узица је била у топу." »Ах то је неко злонамерно учинио. Боже мој, ја сам изгубљен!« За тим скочи, и избегавајући руке, које беху спремне да га ухвате, хтеде утећи. Али утећи је наравно било немогућно. За тим опет паде на колена, викаше гласно и обгрли моје ноге. Тако се држаше мене, молећи и цвилећи: »Ах, смилујте се на мене. Немојте ме издати; они би ме убили. Заштитите ме, спасите ме, ја ћу све признати!« Требало је времена, да се дечко умири, да се одагна његов страх и да се прибере. Тада га отпочех испитивати, и он одговараше понизно, оборених очију, бришући с времена на време сузе, које му стално тецијаху из очију. »Ти се дакле држиш с устаницима?" »Да.« »И шпијун си? к » Да. (( »Примио си разнолике налоге од њих?" »Да.' ( »Добровољно?" »Можда и радо? (( » Д а. (( »Да, господине команданте, нећу да то поричем. Југ је мој завичај, срце моје припада Југу и његовој ствари." »Према томе прича о патњама твоје породице измишљена је ради тога циља? (( »Ви — ви сте ми рекли, да то треба да причам.« »И ти си хтео да превариш и уништиш оне, који су се на тебе смаловали и примили те. Разумеш ли колико је то ниско и подло, ти јадно, заведено створење!" Он одговори само уздисајем. »Али оставимото !« На ствар ! Које »пуковник (( и где је он? (( Он отпоче гласео нарицати и мољаше, да га поштедим с бвим питањем. Рече, да би га убили, кад би то издао. Ја му попретих да ће бити затворен у мрачни подрум, ако не призна, и обећах му, да ћу га заштићавати, ако све призна. Поред свег наговарања ипак не хтеде говорити с таком упорношћу, коју не могадох саломити. Ја изађох са њим. Али само један једини поглед, који баци на мрачни подрум, беше довољан, да попусти у тврдоглавству. Он отпоче гласно јецати и рече, да ће све признати. Тако се вратисмо натраг, он именова и описа тачно »пуковника." Рече да се може наћи у најотменијем хотелу у вароши у грађанском оделу. Морао сам опет строго претити, док сам дознао име »мајстора." Овај, рече, може се наћи у Њу-Јурку, Бондетрит 15 под именом В. Р. Оау1огс1. Депешом известих о њему полицију њујоршку и захтевах да овога Гејлорда ухаисе и чувају док га ја не затражим. »Сад, као да има више завереника, који су ван тврђаве, нарочито у Њу-Лондону. Именуј их и опиши их. (( Он именова и описа тројицу људи и две жене, који становаху у најотменијим хотелима. Ја одмах наредих, да ове и »пуковника® ухапсе, и у тврђаву доведу. »Е сад да ми кажеш ону тројицу завереника, који се овде у тврђави налазе. (( Он хтеде, тако ми се чињаше, да питање избегне лажним исказима, али ја му показах мистериозне карте, које сам код двојице нашао, и то је утицало. Приметих му, да смо двојицу већ ухапсили и да он мора сад трећег да покаже. Он се при томе јако уплаши и цвиљаше: »Ах, оставите ме, он би ме одмах убио. (( Напоменух да је то будалаштина. Биће некога, који ће га чувати; сем тога војници ће изаћи без оружја. Наредих да изађу у Фронт најмлађи рекрути, и за тим пођох дуж Фронта, са радним, узбуђеним дераном, при чему се трудих, да се што је могућно боље равнодушним покажем. Најзад он ослови једног од војника, и тек што је се од њега удалио неколико корака, а овај је био одведен и ухапшен,

Чим смо се вратили, наредио сам да ми се доведу ова тројица. Пустих првога напред и рекох: »Ну, Виклове, промисли добро, не смеш ни за длачицу одступити од истине. Ко је овај човек, и шта знаш о њему ?' ( Дечко, који се консеквентно повучено држао, погледа војника у лице, и рече без устезања и муцања: »Његово је право име Ђорђе Бристов. Он је из Њу-Орлеана, био је други корманош на лађи »Капитол® две године. Врло је опасан човек, и био је два пут због убиства у затвору : први пут због убиства неког мрнара Хајда, кога је убио мотком од једрила, а други пут, што је убио једног мрнарског нриправника, који му је одрекао послушност за неки посао, који и није долазио у његову дужност. Он је шпијун, и пуковник послао га је амо, да припомогне нашој ствари по својим способностима. Он је био трећи крманош на »Св. Николи (( , кад овај пропаде у близини МемФиса под 58 степеном, и у мало што га нису линчовали, јер пљачкаше мртве и рањене, кад су их спуштали у велике чамце. (( И тако даље и даље описиваше Виклов тачно овога војника. Кад доврши, ја рекох рекруту: »Шта имате ви на ово да одговорите ? (( (Наставиће се).

ТРАЖИ 0 Е Жидош син Милутина Јанковића из Рабровца, шегрт Драгутина Јанковића абаџије из Паланке побегао је нездано где од свога мајстора. Милошу је 12—13 год. омален, нлав, по лицу рошав од богиња. Од одела имао је тада на себи кошуљу и гаће од сељачког платна, на леђима џокицу и на ногама опанке. Начелник среза јасеничког окр. смедеревског, актом Бр. 16613 моли све полиц. власти да у кругу своме потраже и нађеног њему спроведу.

КЊИЖЕВНООТ Алкохолизаж и злочии. Написао Б-г М. Миљковић Београд. Државна Штампарија. Цена 0 - 60 дин. 0 овој корисној књизи ми неможемо шта више казати но што је изнело „Народно Здравље« у свом 7 броју од ове године на стр. 168 под насловом »Читајте.® Ево ми износимо оцену тога стручног часописа које гласи: ј^Сњига није велика али веома значајна. Писац је изнео врло лепим језиком у свом напису, страховите иоследице пића нарочито са обзиром на злочинства. Ми смо у нашем листу врло често указивали на големе опасности које прете нашем народу од претераног пића ракије. Многи се теше с тиме, што мисле да у нашем народу није алкохолизам тако распросграњен као у осталом свету, али не заборављају да и ако нисмо још доспели до тог степена, оно смо на најбољем путу да се и том циљу приближимо. Из статистичких нодатака, који су писцу били на расноложењу, види се да се и пиво, које је мање више луксузно пиће у Србији, из године у годину ове више троши. Писац је врло добро изнео свуколику тежину овог питања, које задаје бриге целој Европи, а на које се у нас још и не номишља да се сузбија. Желети је да ова књига што више уђе у народ, те да ма колико постигне овај племенити циљ, коме је намењена." Ова се књига може добити у књижари В. Валожића по горе означеној цени. Пријатељи нашег народа, којима је Бог дао да су имућни требали би ову књигу да одкупе и народу да је раздаду. Тиме би своме роду учинили највећу задужбину. ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Молимо ср. начелнике да нам у што краћем року измире оводишњу претплату, јер лист има сад ве-шких издатака за штампу и друге трошкове.

Г. Милији Ј. Ерићу Кдадово. Радо би се одазвади вашем захгеву, а.ш тога рукописа о коме ви у вашем писму говорите немамо. Пошљи те га накнадно.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИТ, - ТЕ/1ЕФОН БР. 296.