Полицијски гласник

г,1Ч),1 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСМИК

307

који желе присуствовати иретресу и којег замолих — тутнувши му две марке у шаку — да ми да лепо ирикривено место са којег би неоиажен могао пратити ток претреса, рече ми да ће претрес бити у сали број 5 и да ће се публика у три четврти пустити унутра. Да би прекратио време, пођох мало улицама вадећи сваких пет минути, који ми се чињаху вечност, часовник да се не бих санћим задоцнио. Једва једном и три четврти вратих се иатраг, попех е-е на други спрат па нашавши салу број 5, уђох у исту. Заузевши моје место, које беше прилично у засенку и заклоњено, стадох посматрати салу и публику која лагано поче придолазити. Веше то подугачка, од прилике десет метара широка и двадесет метара дугачка сала, осветљена високим прозорима, који гледаху на једну од споредних улица. У челу сале а сниже ногу велике камените богиње Правде са везаним очима и голим мачем у једној а мерилом у другој руци, стајаше узвишен, у виду к&тедре сто судије, који вођаше председништво прегресу. С једне стране овог стола налазио се такође у виду катедре сто државног тужиоца а с друге стране два реда седишта за поротнике. И пред једним и пред другим, само нешто сниже, отајаху столови за браниоце а на средини између ових налазаше се клупа у облику полукруга за оптужеиике. Клупе за сведоке затвараху овај простор дајући им облик петоугаоника са једном отвореном страном. У доњој половини сале налазили су се с леве и десне стране сале театрално узвишени редови клупа за публику, као у каквој цркви. С леве и с десне стране богиње Правде вођаху двоја врата, једна у собу одређену за поротничко већање а друга у собу за судије и државне тужиоце. На неколико минута пре девет сати беху већ сва ^еста по клупама за публику заузета. Жагор биваше све већи и већи; на све стране беше се отворила дебата и препирка око питања да ли је оптужени крив, шта га је руководило да дело изврши, је ли имао сукривце, хоће ли бити осуђен и колико, и тако даље. Само женска публика беше овога пута за чудо мирна; нестриљење и грозничаво очекивање одузело им је сваку вољу за разговор. На лицу сваке госпође видело се са каквим грозничавим нестрпљењем очекује почетак овог језовито интересантног позорја у коме ће неумитна и ништа нештедећа судска правда тражећи отвореност изнети на јавност тајну једне брачне собе и галантне епизоде из живота једне лепе жене. Тачно у девет сати отворише се обоја врата иза председничког стола и у салу ступише кроз једна судија и државни тужилац, а кроз друга дванаест поротника. (Наставиће се).

ЈАКОВ И РАХИЛ.А АМЕРИКАНСКА ПРИПОВЕТКА Кад је Том Шнајдер, главни касир, чувене светске радње Болињски и Сотр. (кава, шећер, чај и колоиијална роба) затражио први пут руку кћери свога господара, руку мис Марте, г. Самуел Болињски га потапше по рамену и рече: — Лепо, драги Томе, ми ћемо још разговарати о тој ствари, а сад ми пошљите рачун Фирме Пимлико и синови да га прегледам. Том Шнајдер се поклони и удали-се. Кроз годину дана он опет ступи у канцеларију свог шеФа и поново запроси руку лепе Марте. — 0 тим глупостима говорићемо тек кад се цена сантосу попне на 175. Том Шнајдер поклони се и оде. Три године прође док се сантос попе на цену 175. У тренутку кад су му с берзе ту вест телеграФисали отворише се врата и Том Шнајдер ступи у биро пред господара Самуела. — Сантос је, господару, скочио на 175 и ја се усуђујем најсвечаније молити вас за руку мис Марте. Г. Волињски се диже са свога места и пре но што би се Том и окренуо, он је излетио напоље. Прођоше две године. Баснословне жетве каве, ироналазак сахарина оборише знатно цене еспапу и кад је 31 децембра Болињском поднесен биланс, он отвори једне вратнице, из-

вуче из Фијоке свог стола револвер, прегледа да ли је пун, стави га на сто и поче писати. Писмо је писао својој жени. »Драга Бети, мила децо, кад будете читали ове редове, Самуел Болињски неће бити међу живима..." Г. Самуел покуша да објасни разлог овог постунка. Перо је писало и прелетало по хартији и он испуни 10 страна ситна слога, кад се отворише врата и појави се Том Шнајдер. —■ Допустите ми, штов. госп. Болињски, да данас, при завршетку године, свечано могу запросити руку ваше кћери. Самуел диже главу и чудним очима посматраше свог касира. — Чудан човек! Сам ми је поднео биланс, види да је пад неизбежан и он ипак још тражи руку моје ћери. Он брзо отури писмо и покри њим револвер. Том Шнајдер се збуни кад чу како Самуел уздахну. — Седите, госп Томе! Касир седе. — Знате ли за Јакова? — Двадесет наших агената имају то име. Не знам кога ви мислите ? — Двадесет првог, који није наш агенат, али који је у Староме Савету имао нарочиту улогу. — Аха, сећам се. — Е, лепо. Заате ли колико је година чекао и служио он за руку Рахиле ? — Ако се не варам 7 година. — А колко ви служите за Марту? — Ако не рачунате моју плату годишњу од 1800 долара онда је сад пуно 6 година. — Е, ето видите, недостаје још једна година па да стигне библијски рок. . Шта бисте рекли, кад би вам се понудила прилика, да ту једну годину, не радећи, ироведете у пријатном друштву, а за тим да — — да се ожените мојом ћерком? — Да ви испуњавате моје најлепше снове живота то би рекао ? — Бисте ли били вољни за Марту то да учините? — Све, све што у мојој власти стоји. — Томе Шнајдеру, ви сте један племенит човек. Али најпре ме пољубите, за тим ћемо отићи каси и ту ћу вам изложити свој план. — — * *- * У јутарњем издању »Њујоршког Херолда" између других, била је и ова белешка. Страховита ироневера. У трговачким круговима проузроковао је једно велико изненађење један нечувени злочин, који је учињен познатој, чувеној радњи Болињски и Сотр. Та велика кућа је жртва злочина. При синоћњем нрегледу касе констатовало се, да је Том Шнајдер главни касир Фирме већ од година поткрадао са намером касу и тако је свој злочин лажним и вештим ФалсиФикатима у књигама прикривао траг. Тај је злочин у толико опаснији, јер је Том Шнајдер уживао потпуно поверење и симпатије свога шеФа, који му је чак, по својој доброти тако далеко ишао на руку да му је обећао своју кћер, дивну лепотицу Марту и злочинац је већ унеколико припадао и сматрао се као члан породице Болињског. Штета, која се досад открила износи 12,125.988 динара. Полиција је рано тога дана ушла у стан Шнајдеров, затекла га у постељи и после кратког саопгатења Том је затворен и предат суду. Најзнатније Фирме варошке, највећи банкари одмах потрчаше да се Болињском нађу на руци и понудише му безгранични кредит да би чувену и на далеко познату Фирму спасли од извесне пропасти, Том Шнајдер је дакле отишао у заточење. После три недеље дана отпочео је претрео. Никад се није лепше испољила племенитост људског срца као што је то било у тренутку, када је се државни гужилац обратио Болињском и запитао оштећеног о казни и наплати одштете над проневериоцем. Болињски је са илеменитом великодушношћу одговорио. — Не, не захтевам никакво испаштање. Благодарећи помоћи и услузи мојих драгих пријатеља, ја сам спасен и обезбеђен од извесне пропасти. Кад се љубав ближњега тако дивно исиољила према мени, то се осећам ја унеколико дужан