Полицијски гласник

ВРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

325

у радионице и шупе чувају па чак и вишим поморским официрима, који иемају директна посла у радионицама забрањују улаз учтивом, али ипак енергичном опоменом, а нарочито, још када поведу још којега познаника, да покажу што год у радионици. Персонал који ради у артиљеријским радионицама, у Фабрикама оружја у лабораторијама за муницију и топове свакодневно се шпијунише, с којим се пријатељима састаје, шта говори и да ли у разговору случајно не одаје какву тајну. Па ипак, поред свих мера обазривости, показали су шпијуни, нарочито женске које су осиротеле и из бољих кругова, ванредне успехе. Коме није још у памети једна нечувено дрска крађа једне пушке која се десила у Шиандави приликом увођења нове садашње магацинке пушке малога калибра у Немачкој. Један ОФицир у униФорми једног пруског поручика ушао је био једнога дана у касарну Шпандавску и посматрао пажљиво пушке, које су тамо у »сошкама" биле намештене у ходнику. После неколико часова приметило се да Фали једна пушка. Истрагом се утврдило, да ју је само онај „ОФицир" могао дићи. По свој прилици сакрио ју је испод огртача. Тај је »ОФицир« наравно био преобучен шпијун. Лопов-шпијун био је тако дрзак и умешан, да се ни до данас није могао открити, нити пушка наћи. * Сем ових шпијуна у миру, као што је у опште познато има их и у ратним временима. И ови људи, који предузимају шпијунажу, само да би могли отаџбини користити, често свршавају срамном смрћу. Али има и пуно лупежа, који овај опасни занат терају, само да би се пара награбили, па чак има их који за новац издају и своју отаџбину. Они су готови и пријатеља и непријатеља да послуже и са обе стране да примају рудине сребрнике и да их варају. Ну има и таквих људи, који у рату предузимају шпијунажу, јер воле опасности, и што шпијунажу сматрају као спорт. И они приликом вршења тога заната, који захтева и условљава толико лукавости, умешности, присуства духа и смелости. осећају исто задовољство, које и ловац у опасном лову. Најбоље ћемо тај, тако да га назовемо, „шгшјунски спорт® објаснити, кад наведемо овде један историјски пример, који се односи на једног шпијуна Наполеона I., који је пореклом био Немац. Главни шпијун Наполеонов, или боље ше® његових шпијуна био је неки Шулмајстер. По рођењу је био Немац и родио се у Фрајштету близу Кела као син тамошњег пароха. Шулмајстер је био бистар дечко и учио се добро, али му је владање било лоше, јер се никако није могао потчинити редовном животу, већ је непрекидно волео промене. Када је Наполеон I. отпочео рат с Аустријом, замоли Шулмајстер аудијенцију, коју и добије. 'Гом се приликом понуди Наполеону за шпијуна, али га овај одби. После неколико тренутака појави се пред цара један старац, који такође замоли'Наполеона да га узме за шпијуна, али Наполеон и овога одби. На један пут се старац исправи и Наполеон угледа пред собом Шулмајсгера, који је умео тако вешто на своме лицу да нромени црте, да је и Наполеона преварио, јер га није могао познати. Наполеон га с тога одмах ангажова и изда му налог, који овај на потнуно царево задовољство за непун сахат беше извршио. У току времена Шулмајстер је иоказао необичне успехе у шпијунажи, да је задобио цело Наполеоново поверење, коме је он ропски био предан. Смелост, досетљивост и хитрина била је безгранична и за дивљење код тога човека. Он је за тренут ока могао узеги сасвим другу маску. И час се у непријатељском логору појављивао као маркетендер, час опет као сељак који вози Фураж, за тим као полусмрзнути просјак. Дуго времена био је чак собар код једног непријатељског војсковође, а једном приликом, одвезао је једног немачког принца у Француски логор. И ако није имао стручне спреме о војевању, био је ипак у стању стратегијски положај непријатељске силе, коју је он шпијунисао, тачно по памћењу да опише, па чак и да на хартији нацрта. Паполеон га је богато награ1)Ивао за ванредне и кажне услуге које му је чинио, али га је ипак нештедимице презирао, и када га Шулмајстер једном замоли за крст почасне ле-

гије, одговори му Наполеон: — Шпијуни се ила/гају, али не и одликују.'... Шулмајстер је живео, после прогонства Наполеонова, као богат рентијер у Колмаровој улици у Штрасбургу, где је 1843 године умро. Има и данас људи у Штрасбургу и Келу, који га се сећају. Његова је кућа тек 1873 год. порушена. Али у свом месту рођења није се смео појављивати. Када је једном посетио село, истукли су га сељаци на мртво име, тако да га је једва месна власт могла спасти. Једном је чак покушао да новцем својим заснује доброгворне Фондове, али су га грађани презирали и све му новчане поклоне вратили. Цело његово имање припало је доцније Француској благајни, пошто је Штрасбург још онда био^француски, а само његова газдарица добивала је месечну пензију од 500 Франака. * Нарочито је значајна шпијунажа од 1870 године, када су немачке трупе држале Париз неколико месеци опседнут. Французи су вршили шпијунажу савршено раФинирано, али и шеФ пољске полиције немачког главног логора, познати владин саветник Штибер беше им дорастао. Французи су на разне начине преносили телеграме. Најчешћи је случај био у шупљој штикли од обуће. Сем тога крили су у шупљим дугметима сељачким на прслуку, у шупљем штапу. Цигар папир такође се употребљавали за депеше, пишући по њему „невидимим" мастилом. Па чак су крили депеше у сребрном Франку, који је био изнутра шупаљ. * 0 поступању са непријатељским весницима и шпијунима данашње Међународно Право прописало је извесне норме. По Међународном Праву сматрају се за шпијуне само особе које нису војници или војници у цивилу. Ако се ма ко, био обичан човек у војеном оделу или ОФицир у униФорми ухвати у шпијунажи поступа се с њиме као са војеном особом и сматра се само за ратног заробљеника. Ну сваки човек у грађанском оделу ако се у шпијунажи ухвати сматра се за шиијуна, па ма у ствари био и војник или ОФицир. Овде ћемо навести један жалостан пример таквог сматрања и поступања. Приликом опсаде Меца беше се један поднаредник коњички а син једног богатог берлинског милијуиара опкладио, да ће се у Мец увући и оданде донети важне вести. Младић је тај говорио одлично Француски, пошто је дуже времена живео у Француској и на тај начин знао Француске обичаје. Он набави-себи одело једног сељака, прође поред предстража и приспе срећно у Мец. Тамо је све добро разгледао и срећа га послужи да жив изиђе из тврђаве. Али у последњем тренутку, неминовна га судба сустиже. Када је и поред последње престраже требао проћи, паде у очи једном Француском каплару, који је био командир те предстраже, да сељак носи бриљантски прстен на десној руци. Одмах га затворише и изведоше пред команданга. Ту је признао, да је пруски војник, и надао се, наравно, да ће се тим нризнањем спаети и да га неће сматрати за шпијуна. Командант Меца извести се код пруских предстража, да ли је ухваћени шпијун о својим војеним односима истину говорио ; и пруски командант потврди, али сутра дан, доби Прус одговор, да је овај до крајиосги смео младић као шпијун стрељан. На сваки начин Франпузи су били у праву да га на смрт осуде, јер су га у цивилу ухвагили.

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТО<1ЕВС1?ОГА 72 Плакање јадне, јектичаве сироте Катарине Ивановне, као да имађаше јаког еФекта на публику. Беше толико тужиог и паћеничког на том увелом, јектичавом лицу, искривљбну од бола, и у тим усахлим спеченим устима, у том промуклом гласу и крику, у том ридашу налик на детињи плач, у тој поверљивој и уједно очајној молби за заштиту од Бога и људи, толико, да су, како се чини, сви онде зажалили несрећницу. Бар је Петар Пегровић одмах зажалио: — Госпођо ! Госпођо ! узвикаваше он гласом наваљивања, — тај се Факат вас не тиче ! Нико се не усуђује да вас окрив-