Полицијски гласник

360

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

Мирко СтвФановик — Тиквић, позната скитница и варалица, који је небројено пута за разна иступна дела кажњаван и коме је апсана Управе вароши Београда врло добро позната, није се могао ни у војсци смирити. И тамо је као редов 2 чете УП-ог пешадијског пука, учинио казнимо дело, зашта је био притворен. Али он улучи згодну прилику, те 14 ов. мес., ноћу, између Н и 12 час. побегне из притвора незнано где, па се у команду ни до данас није вратио,због чега га она актом својим Бр. 8223, тражи да се њој стражарно спроведе. Миркова је слика већ изношена у нашем листу (стр. 208 од 1898 год.; и у »Полицајцу" календаруза 1899 год.). Ми је и у данашњем броју износимо, да би се лакше могао пронаћи. Он је родом из Београда. Има му 20—21 година. Дрзак и препреден до крајности. И кад је киФле и земичке продавао — јер му је то понекад било занимање проФОрме ради, — главна му је девиза била да неког нађе и превари, те да дође до пара. По проналаску треба га стражарно спровести команди или Управи града Београда с позивом на Бр. 28231. Паун Тр. М. Геочеловић, из Шарбановца, среза бољевачког, решењем зајечарског првост. суда од 10 јула т. год. Бр. 12006, (које је извршно постало) стављен је под поротни суд и у нритвор због убиства Пауна Ј. Бакановића и жене му Стане, извршеног ноћу између 8 и 9 априла т. г. и покушаја убиства над Станојем Т. М. Геочеловићем наневгни овоме тешку повреду тела, из пушке. Паун је за ово био стављен под истрагу, али је побегао из притвора среског ноћу између 1 и 2 маја т. год.; њему је 21 година, стаса мало већег, ћосав, плав, изгледа блесастог. Кад је побегао од одела имао је: беле чакшире, црно гуњче на Форму блузе; на ногама опанке, а на глави влашку капу од црвеног сукна, звану „кићија®. Иследни судија прв. суда зајечарског моли све полицијске власти, да именованог потраже и нађена њему спроведу с позивом на Бр. 17779. УБр. 28496. Петар Максимовић, секретар аустро-угарског консулата у Нишу учинио је проневеру за време одсуства консула г. Будисављевића и побегао незнано где са певачицом Аделом. Проневерио је 2000 динара и однео лозове акционарске штедионице нишке са купонима у вредносги 50 динара и то Бр. 1411, 1412, 1413 и 1249 и акције „Нишког друштва за кредит и штедњу," I емисије Бр. 2142, 2125, 2126, 2127, 0993 и 0994. Њему је 30 година, стаса средњег, очију и косе смеђе, брија браду, косе кратке шишане — прилично ћелав на темену, дебеле средње дугачке кестењаве боје бркова; при смејању показује горње ретке и беле зубе. Од одела има зимски капут по мало чупав, дугачак, црни полу цилиндер, панталоне грао са браон штраФтама, сако капут кариран сиве боје и ципеле на шнирање. Говори српски, немачки и маџарски. Врло интелигентан. Начелство окр. нишког актом Бр. 22991 моли, да јој се исти по проналаску стражарно спроведе.

ПРЕ0ТАДА П0ТРЕБА Фамилија убијеног човека нађеног на друму цариградском близу Грделице, и чијег смо леша изнели слику у прошлом броју нашега листа, пронађена је, те је с тога престала потреба за даље тражење њено, Но потребно је, да се и даље трага за зликовцима, који до сад нису пронађени.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА Ув

СКРЕЂЕ 0Е ПАЖЊА. Илија Кнчев, родом из Казанлука и Кузман КоцеФ, родом из села Сестриме у Бугарској, обојица по народности Бугари, прогнати су 15 тек. мес. на свагда у Бугарску по решењу управе града Београда Бр. 24049. Ове две светске варалице дошле су у Београд почетком прошлог месеца и донеле собом знатну количину неког прашка, за кога тврђаху да је златан, а који у ствари беше мешавина од цинка и бакра. Помоћу тог прашка, кога продаваху лаковерном свету као злато, ова два пробисвета извршили су масу превара по Бугарској, Грчкој, Турској, Русији, Румунији и Аустро-Угарској, па сунајзад покушали, да и иас усреће својим »еспааом к . Али, како свему има краја, то су и они морали једном долијати. Београдска полиција, која је свагда била веома пажљива према странцима овакве врсте, изненадила је својом посетом ове »злагке трговце к одмах по њиховом доласку, и по урођеној јој навици, понудила им гостопримство у просторијама свога приземног спрата. Ово полициско гостопримство није остало ненаграђено, јер јој њени гости после једномесечног гостовања признаше: да су до тада више пута осуђивани од стране бугарских судова не само због превара већ и због опасних крађа; да по »иностранству® путујуједино у циљу превара, и што је поиајважније, да се на том путу служе лажним пасошима. Тако, прво од њих — Илија Кнчев путује са пасошом неког Константина Панајатовог из Атина, а други — Кузман КоцеФ са пасошем Спире Мицева, трг. из Цера у Маћедонији, који је издат од стране турског конзулата у Крајови (Румунија). Но пошто се није могло утврдити, да су Илија и Кузман извршили какво казнимо дело у Србији, то се нису могли ни предати нашим судовима на су^ење, већ су само, као и сваке друге стране скитнице, прогнати на свагда у њихову отаџбину. Износећи слике ових светских варалица и у сваком погледу веома опасних и проблематичних личНости, молимо све полициске власти да обрате најстрожу пажњу на њихов повратак у Србију, а у случају повратка, да их ухвате и стражарно спроведу управи града Београда.

НАЂЕН0 Коњ длаке алатасте, матор 7 година, с гуком на левој страни, без других знакова, нађен је у селу Петровцу, среза крагујевачког и као мангуп задржат при општини цветојевачкој. Начелство окр. крагујевачког актом Бр. 21184 позива сопственика да са доказима о својини оде и прими свога коња. I УБр. 28224. ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕЛЕФОН БР. 296.

Кузман