Полицијски гласник

БРОЈ 47. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 3. ДЕЦЕМБРА 1900. ГОДИНА IV. сГ?о р?о ојог> р?о с-оо сло р?о ооо с /ж с<©о слс с />о ооо с«оо с«оо сг>о с/>о р? о с<?о осо суоо (У ур с .00 с ^ ур ооо с.оо с<оо с<00 ооо с«оо ооо с<ос> с«оо ооо р?о о<оо с .С5 а </г с/?о осо с«оо с а <^ос с^о <^оо с<оо о?о р ?о <&о ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/?0 с<00 с/ЈГ> СЛО С'јОП 050 0 90 О>0 ОРО СУуО 090 ОУ С<бО 060 ООО С<00 ОбУО СДО ОЈОГ> РУО ООО ОУО ОУО ОЈОО С.ОО с/уд 0?0 ОРО О70 СОО с«00 С«О0 С«ОР ООО С»РО ООО С.ОО ООО РУЗ ООО СгОО С.ОО с<оо ОУР с<0 0 ООО ооо ООО <УУ > лПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаниут недељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду >,Краљев трг« до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селижа, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, оиштинским писарима и. осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишае 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишве 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника* не продају се. Рукописи не враћају се. ОјОГ> ОЈОГ) О0О ООО РУР Р?р О ОО С <00 ООО РУР ОјО Г> О>0 0>0 050 О>0 050 ООО О/С ОУ О>0 Р5С ОУ) ОУОР?Р ОУЈ Р?Р РУ5 ОУ? ООО РУД ОУО 090 ООО Р?Р Р?Р СОО ОУО.СДО ОУ 090 090 090 РУР ОбО 0?0 ,ОУР Р?р Р9Р р?о

0А01УШАВАЊЕ (НАСТАВАК) То виђамо и у обичЕЈОм животу. Колико пута разговарамо пред децом о стварима, за које мислимо, да их оиа не разумеју, а доцније опажамо да деца не само што су све врло добро разумела, већ да су то још кобминована с многим другим раније или доцније доживелим догађајима. Напослетку не треба сметнути с ума ни то, да су деца највише изложена спољним утицајима, који се врше намерно или ненамерно. Кад неко зна, да ће се неко дете саслушавати на суду, кад он има интереса у његовим исказима и кад на дете може да утиче, он ће то у већини случајеви одиста и учинити. Дете нема још никаквих начела, али за то у толико више вере у речи одраслих, а нарочито још ако је ко, одмах по опажању, утицао на дете, оно може врло лако сматрати да је опазило оно што му је одрасли улио у главу. То се добро и сигурно постизава, кад одрасли опрезио и постепено утиче на дете и чешћим питањима: „зар није било тако ? — је ли да је тако било? и тако га навија на ону страну, на коју је рад. Ствар стоји тако исто, ако утицање није било намерно. Ако се догодило нешто важно, разуме се да се о томе много говори, изводе се закључци и претреса оно што су други видели. Чује ли то дете, које је такође нешто видело, то се ти разговори утисну снажно у његову меку душу, и напослетку оно лако мисли, да је само видело све оно о чему су други разговарали. Према томе кад саслушавамо децу, ваља нам да обратимо велику пажњу на све то, али уопште узевши, дечји искази, кад се вешто добију, најдрагоценији су материјал. Кад хоћемо с детета да пређемо на најближе доба, мораћемо већ да разликујемо пол; као год што се опажа разлика у спољној појави дечака и девојчице, тако исто они се деле у аперцепцији. Разумни дечак бесумње је најбољи посматрач што га има. На њега почиње јуришати свет са свима својим небројеним интересантностима, и оно мало, што му даје школа и свакодневни живот, не може да испуни његово пространо, топло срце. Што год се деси ново, чудновато, ретко, све то он прихваћа оберучке, и са запетим чулима покушава он да то прими у колико му то испадне за руком. Ако нико у кући не опази неку промену, ако нико од путничког друштва не открије птичје гнездо, ако нико иначе у пољу или у шуми не види нешто што пада у очи, дечаку то извесно није умакло, и све, што вири преко монотоног живота, добро му је дошло да вежба своје оштроумље, да проширује своја знања и да на себе скреће погледе одраслих, саопштавајући им шта је пронашао. Интересовање дечаково још није одстрањено невољом живота, његовим бурама и борбама, његовим пристраностима и расирама, слободно и без препрека може се он предати ономе, што му се учини значајно, његов поглед је још непомућен и непокварен културом, и тако он доста пута види оштрије, боље и правилније но сви одрасли. При том он већ има начела, лаж му је због тога што је презиру одвратна, самољубље му још није познато, те тако вам он не пропушта олако прилику, да својим посматрањем право одржи. Тако је он већином мање приступачан дошантавањима и ствар казује онако, како ју је

у истини видео. Поново велим, да је паметан, уљудан дечак по правилу најбољи сведок што га има. Ово не важи за девојчицу истога доба. Већ природа и васпитање девојчице не допуштају да она стекне потребна знања и слободан поглед, који дечак рано добија, и који је за посматрање безусловно потребан. Девојчица остаје више у ужем кругу уз своју мајку, докле дечак јури изван куће и у пољу и шуми може са својим друговима видети свашта, што му најпре прибавља знања, како ствари обично изгледају; само тако може се тада открити, разликовати и посматрати кад се нешто необично и уочљиво догоди. С оцем и старијим друговима упозна се дечак с множином практичних ствари, из којих је живот састављен и које се морају познавати, кад се хоће да о њима говори. Све то недостаје девојчици, она мање излази, не долази у додир с радницима, занатлијама и другим практичним људима, који знања жељног дечака поучавају у многом којечему, она не види никакве човечје работе, па кад се догоди нешто необично, она то не може да схвати. Деси ли се негде нешто опасно, ужасно, настане ли нека врева или дрека, што све дечака привлачи и његову пажњу устостручава, девојчица се бојажљиво повуче те или догађај не посматра, или га нејасно мотри из даљине. У извесном односу одраслија девојчица је чак опасан сведок, на име онде, где је сама учествовала у ствари или је чак средишна тачка исте. У таквим случајевима треба да смо увек спремни на рђава претеривања, па чак и на самостална измишљања. Занос, сањарије, романтика то су природни степени, на којима се млада девојка упознаје са светским болом; светски бол је пак једна врста досаде — а досада тежи за тим, да створи промена, а за то је врло добро дошао какав криминални случај, у који се уплете мала госпођица, Већ је само по себи интересно изићи пред суд, ту сведочити и задрети у судбину других, али је још значајније, кад се ствар тиче нечега важног, кад се на сведока девојчицу скреће велика пажња и кад је све радознало да чује, како је она упитана, шта је одговорила, како иде даље. Тада се врло лако дешава, да једна проста крађа постаје опасном, обичан, бедни варалица претвара се у вештог, окорелог старог варалицу, једна суровост назове се нападом, какав незнатан догађај романтичним одвођењем, неко дечје брбљање важном завером и т. д. Тако прича др. Антон Блцелт-Невин у свом, одличном спису »ТЈћег зШНсће БЈзроаШопеп« случај Марије Шнајдер, која је 1886. у добу од 12 година убила једно трогодишње дете, да би дошла до његових минђуша. На претресу је ова детиња убилица чинила утисак, као да то ласка њеној сујети, што се све толико врзма око ње (и Ломброзо цитира тај случај.) Али ако хоћемо да будемо праведни, морамо признати, да за опажање и сазнавање извесних ствари није опет нико вештији но одрасло девојче. Ако јој само машта није велика, она ће моћи да да боље податке но најпаметнији одрасли. Разлог је за то исти онај који смо споменули за проналажења и претеривања. Школа, доживљаји и усамљен рад не дају довољно материјала за размишљање и сањарије, сексуелни моменат такође се већ креће, и тако се у околини пола несвесно траже доживљаји, који ту СФеру додирују, па ма и издалека: Нико неће тако брзо открити ко се у ближој или даљој околини у кога заљубио, како се заљубљени пазе и т. д., као обдарено, живо, пола узрасло девојче; оно фино осећа сваку и