Полицијски гласник

БРОЈ 52. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 31. ДЕЦЕМБРА 1900. ГОДИКл IV. соо соо ојог> ооо ооо ооо ооо осо с<бо ооо о < уд Сч9с о<зс одо ооо сууа ооо с < ур сдо ооо ооо ооо ого ооо~ос>о &6о~ооо ооо ооо оего ооо сгге оуа ооо суоо одо сг»о ооо е^сГзо о<?о одо оос> ооо ооо сиоо сууг ?у>з

ПОЛИЦИЈСНИ глдснин СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ■ УОГ) &ОГ) ооо СЈОО ОЈСГ> обо ооо ООО ооо с»0 сјоо соо ооо ооо обо с<00 ооо ооо оро схуо ооо ооо ооо сг?р ОЈОП ооо ОЈОП ОЈС/5 ооо ссз су7р ооо оуд сгго ооо с.оо схуо с/го с/?р озо с/ ЈГ > оуо ооо оро сггс 060 сг»о осо оу »ИОЛЈИЦИЈСКИ ГЛАСНИК' 5 издази једаниут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Крал,ев трг" до Управе града Београда, а у унутрашаости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претнлатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ооо ( у9р с /уа а оо о оо ооо 0 ?0 ос о ооо с о о ооо С/ У? с/зо соо ооо с /?0 с^?0 С/?0 ооо с»ро с1оо ООО ооо ооо ОјОО <УОК> ооо 090 ооо с/х) ооо ОјОО с«00 ооо ооо ооо С .оо ООО ооо ооо ооо ооо о^ с оо со о оро 090 соо 06 »Г

БОРИСАВ П. А*ЛЕ1^СИТ\ НАЧЕЛНИК IV КЛ. НАЧЕЛСТВА ОКР. МОРАВСКОГј Рођен је у Љештанској, ср. рачанског, округа ужичког, месеца јуна 1864 године. Правне науке свршио је на нашој Великој Школи 1892 године. После свршеног школовања први пут био је постављен указом од 27 августа 1892 за ванредног писара II кл. начелства окр. ваљевског, а да врши дужност писара среза посавског, истог округа. За тим је бивао унапређиван и постављан овим редом : Указом од 13 јануара 1895 год. за писара III класе код истражног судије за варош Ваљево и срез подгорски. Указом од 1 марта 1894 г. за писара II кл. истог судије. Указом од 25 маја 189 4 год. за писара I кл. ваљевског првостепеног суда. Указом од 21 авгусга 1895 год. за секретара II кл. првостепеног ужичког суда. Указом од 11 јануара 1897 год. за секретара I кл. алексиначког првост. суда. Указом од 4 новембра 1897 год. за судију пиротског првостепеног суда. Указом од 2 августа 1898 год. за начелника II кл. среза белопаланачког, окр. пиротског. Указом од 16 јуна 1899 год. за начелника I кл. ср. лесковачког, а За начелника IV кл. округа моравског у коме се звању и сада налази, постављен је указом Његовог Величанства Краља од 5 августа ове 1900 год. Г. Борисав је и душом и делом пуних осам година (од 1884 до 1892) радио на ширењу гимнастичарства у Србији. Колико је тиме допринео користи друштву у својој Отаџбини о томе немамо потребе да проговоримо еи једне речи, јер је то познато, нарочито у друштвима те врсте у нас која су својим радом достигла многе друге народе напреднијих држава.

И као старешина окружни и као човек, г. Алексић је добро признат у повереном му округу. Тако исто и у своме колегијуму цењен је и поштован као добар друг.

КАК0 0Е ВРПШ ПРЕМАТАЧИНА. Кад би хтели да полицијским чиновницима скренемо пажњу, где се све могу тражити скривени предмети, који стоје ма у каквом односу према делу, морали бисмо начинити списак свих оних предмета, који се налазе под кровом или ведрим небом и који су довољно велики, да у себе приме какав согриа (ЈеНсН. Није довољно само, као што многи чине, прегледати сандуке и кутије, Фијоке и постеље, пећи и димњаке, већ се мора прегледати све, све, јер нема ничега, у што се не би могли прикрити важнији предмети. Из праксе спремних истражника напоменуКемо, да су се само на овим местима прикривали разни предмети: у птичјем кавезу, у чекињама у канабету, у оном простору између слике и дашчице, у шупљини кључа, у јаслама, у лонцу који врије на огњишту (златна монета) у старим ципелама, у књигама, у псећој кућици, у простору између доњег и горњег воденичког камена, у винским бачвама, у футроли од наочара, у кутији за лекове, у старим новинама, у дуварском часовнику; једном је чак један тражени зликовац био прикривен у гомили ђубрета, која је на једној страни, према штали имала малу рупицу, на коју је улазио ваздух. И сама осумњичена личност је у оппие увек предмет тачног прегледања; до душе иследник се из неких обзира, снебивања и других разлога уздржава, да осумњиченог подвргне прегледу. Свакако да је оправдано оно гледиште, да је сваки преглед, свака пцеметачина, нарушавање личне слободе грађанинове. Према томе увек нам се ваља брижљиво промислити пре но што приступимо таквој мери и њу ћемо предузимати у крајњем случају. Али кад се хоћемо већ на то да решимо, онда нам ваља поступати енергично и преметнути не само кућу, већ и самог човека. У већини случајева то неће бити узалудно, пошто је сваки човек склон, да опасне и сумњиве ствари носи уза се, пошто мисли да су ту у најбољој сигурности. Много олакшанији је задатак, кад знамо шта ћемо тражити, јер тако искључујемо оно, где ствар не може бити скривена. На жалост ствари, које обично тражимо, већином су мале и лако их је сакрити: новац, драгоцености, хартије. отров. Ствар се олакшава још и тиме, кад је окривљени присутан, пошто његове очи и израз лица, кад се добро посматрају, дају поуздан знак, да ли се ствар тражи на правом месту. Ако тражимо какве веће предмете и ако не можемо да их нађемо на лако приступачним местима у кући, онда ћемо их морати потражити, да се тако изразимо, у супстанцији зграде, а пошто то већ не иде, да кућу разваљујемо, онда морамо се послужити вештачким путем. Мислимо ли, да су ствари узидане, онда нам не треба поглед очију скретати на она места зида, која се лако могу видети, јер ту се не може ништа тако лако прикрити. Таква узидивања врше се већином иза огледала, слика, ормана или у подрумима и лако их је познати по свежини зида или боје. Не нађемо ли на тај начин никакво сумњиво место, а ипак сумњамо да је ствар узидана. онда нам не остаје ништа