Полицијски гласник

БРОЈ 2. У БЕОГРАДУ, НБДЕЉА 21. ЈАНУАРА 1901. ГОДИНА У.„ сур ооо с«ор ооо с.оо с«ор с/уд с«ор ооо сјоо ОЈОГ> ооо ОЈОО ОЈОК 020 сдо ооо осс с.оо ооо ООП с/?р обс с.оо ооо с/?р с<уд с/уо с/?р оур с/?р с*ос) ооо е»00 с»00 090 оср ооо оос1 ооо соо с^о ооо с^о с^о с<у5 с»<ур

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСЕЕ РАДЊЕ ојоњ С<00 СЛО ООО С«00 С«00 С<^0 с«00 090 ООО ^СО С.ОО с /Х? ОСО СбО с <00 С<00 <У~. С^ОО ООО С/>0 СЛО 090 ОУ5 с/?о ооо ооо с«бо сг?о 090 090 ооо с^о с^оо 090 о?о о?о ооо о?о ого 090 о?о с^о О9о с^?о СУСО с<оо о?о сдо »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. Ио потреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Веограду Краљев трг® до Управе града Београда, а у унутратњости код овлашћених скупљача иди на пошти. Цепа је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским нисарима и осталим званичнидима у ошпте годишње 12, нолугодшпње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полицијеких односло пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 дипара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника" не продају се. Рукопнси не враћају се. руз оуо ооо с«оо с«оо ооо 090 О5о О9о с/?о ооо с/?0' соо оро с/>о оро ооо о>о ч/уј о? о с/>о с/?о с/>о с/?о оу> с/?о с /у; оро с/?о С^о с<>о с<оо с/>о_09о оу> с^ ооо оуд..о?о оу с<»о су>о 090 С ^о С ^о С^О г 0у>

АНДРА М. ПЕТРОВИТу. НАЧВЛНИК IV. КДАСЕ ОКРУГА НИШКОГ

Рођен је у Београду 1853. Правни Факултет свршио је на нашој Великој Школи године 1872, и по томе одмах је отишао у Беч ради студирања медицинских наука. Као ђак медицинар, г. Петровић је прекидао студије и учествовао у ратовима 1876; 7 и 8 године. У 1885 години вратио се из Беча као докторанд медицине и ступио у војску као санитетски поручник, где је провео све до године 1890. Од 1890 па све до данас, г. Петровић је непрекидно провео у полицијској служби, где је поступно авансовао и достигао положај начелника окружног. Г. Петровић је, участвујући у сва три наша рата, одликован за време истих: Таковским крстом V стеиена, Сребрном медаљом за храброст, Сребрном медаљом за ревносну службу, Црвеним крстом и ратним саоменицама; а после ових, Таковским крстом IV стеиена и Гардијском сиоменицом. Не можемо пропустити а да не поменемо још и то: да г. Андра долази у ред најинтелигентнијих полицијских чиновника. Као такав он је свагда уживао симиатије и поштовање како од претпостављених, тако и од потчињених му чиновника. Његова интелигентност, као и све остале му добре особине створиле су му врло велики број личних пријатеља у свима друштвеним редовима, а његова искреност и часност у служби, весела и доброћудна нара.в у приватном животу, учиниле су, да је у свима местима свога службовања био врло омиљен.

КРВНИ ТРАГОБИ (нАСТАВАК) (2) На каквим скривеним местима могу се наћи крвни трагови, показује овај случај. Била је убијена и опљачкана једна стара жена. Убица се бесумње извршујући убиство некако ранио, те је крв капала из те ране. Приликом вршења прегледа ускоро је констатована та околност, пошто је крај врата (стаклена врата са завесом) приземне собе нађено више група малих капљица крви, која није могла ту бити од убијене. Одмах се дошло на мисао, да је убица по извршеном делу неколико пута прилазио тим вратима, отварао завесу, да би се уверио, да ли може изаћи на улицу. Та крв је сигурно капала из његове руке сваки пут, кад год је прилазио вратима, образовала је по једну од оних група крвних капљица. Али та соба имала је још једна врата, кроз која се улазило у двориште, а одатле на улицу. Поред самих тих врата (при изласку на леву руку) стојао је један дуг сто, с платненим чаршавом, који је готово допирао до земље. Кад је у даљем испитивању трагова задигнут чаршав, нађоше под тим чаршавом на патосу кап крви. Свима присутнима било је нејасно, како је та кап крви могла пасти на то место, кад је оно било заклоњено чаршавом. Али случајно опазише, да се приликом отварања врата чаршав услед промаје по мало подиже и тада указује оно место, на коме је крв. Дакле било је несумњиво, да је убица морао врата отворити десном руком, после чега се чаршав угнуо од ветра, те је капља од повређене леве руке канула на оно место под столом, а за тим се сакрила испред погледа, чим се чаршав умирио. Ова кап крви. која се у почетку није одмах нашла, помогла је доцније миого у тражењу зликовца, јер се тако знало да је био рањен на левој руци. Од какве је важности, да се нађу овакви трагови. доказује случај што га прича Лиман, кад је један берлински тамнични надзорник нађен убијен у својој постељи. Учинилац, један притвореник, тврдио је, како је покушао побећи, како га је надзорник ухватио у ходнику и тако злостављао, да се стао бранити и у нужди самоодбране морао га убити. Тек за тим однео је он надзорника у његову постељу. Брижљивом истрагом те постеље нађено је на дасци вигпе узглавља мало крви, у којој је било ситно парченце мозга, те тако се увидело, да стражар није убијен у ходнику, већ у својој постељи. Тиме је побијено кривчево брањење, да је убиство извршио у нужди самоодбране. Колико вреде крвни трагови, који се чак нађу и на телу убијенога, доказује један случај, који је познат међу аустријским кримииалистима због многих и интересантних тешкоћа (под именом „Крумпендорфпшо убиство"). Нађени леш био је покривен многобројним мрљама, и као што се то обично дешава, тим крвним мрљама није придават велики значај, пошто је »потпуно природно, да је леш крвав, кад има много рана.« Тек доцније, после обдукције, приметило се, да кошуља убијенога (за време убиства убијени није имао на себи капут) има на леђима врло чудну крвну мрљу, која је изгледала као да је утиснута. Разним посматрањима и комбинацијама дошло се до закључка : да је та мрља могла постати само тако, што је убилац вршећи своје недело клекнуо иа своју жртву, при чему је колено морао спустити најпре на неко крваво место, а за тим га метнути на леђа убијенога. Та крвна мрља на леђима тако је јасно показивала 1 мустру штоФа, да се могло очекивати, да ће с-е по томе познати