Полицијски гласник

ВРОЈ 3. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 28. ЈАНУАРА 1901. ГОДИНА V. с&•> с/5с с^о с оо с.оо с^о с»оо ООО ооо с»оо ОјОО с<ро с.оо с«00 с«00 ООО ОЈОО ОЈСП ооо с<ор СОО ооо ОЈОО с<00 ооо с.оо с»ро ооо с>00 аоо ооо &ор сиса) (у у <у? ^> <ур з <узг) гууа "|уу) дуу! < у? о сууа <уув суоо <ухг с^гдјт: ПОЈИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ соо с /72 оро осо с/уо ооо обо ооо с«00 соо ггу5 ОјСГ) ооо с^ур оур ооо ооо уу: осу5 с«ро осо с /У2 ооо О јоп> ооо с»оо суоо 000~000 О јоп о ј о р ооо ооо о *оо осо орр од>о су?о с/?о ооо с <оо ооо соо обо с / ур ооо сг/а с /уд ооо »П0.1ИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК* издази једанпут недељно. По иотреби биће канредних бројева. Претидата ее шаље уредпиштву у Београду Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача дди на пошти. Цена. је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских одпосно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годшпње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. "ооо оро руд с >оо СјОо ОјО ^ ОјСГ ) ооо <у?о ос»о с /?о сдо сгзо ооо ОјОо ооо сг>о ооо ооо с«оо ОјСг> с/уз ооо ојсо ојог, о)сг> с/уз с <аг> ооо (У9о соо О9о ооо ооо ооо с <оо ооо ооо ооо ооо"ооо ооосдо соо оео ооо оос роо сЗо

КРВНИ ТРАГОБИ (НАСТАВАК) (3) За скидање крвних мрља с неког аида нотребно је, да се иовршина зида тачно испита. Ако је исти више пута прекречен, онда ћемо гледати да дођемо до финих , сасушених листића креча, али ако је зид само једанпут или није ни једанпут прекречен, онда морамо узети мало малтера. Да ли је једно или друго случај, лако ћемо сазнати, кад у близини дотичне капље, па неком месту ножем загребемо. Можемо ли да скинемо мали, али солидни листак, то је онда онај први случај, али ако не можемо да зацепимо листак креча, већ дођемо одмах до иешчаног малтера, онда је онај други случај. Али у сваком ст-учају ваља нам имати пред очима, да отцепљивање неће сваки пут исиасти за руком, и према томе добро ће бити. да пре но што приступимо томе послу, крвне мрље опишемо и нацртамо. Кад почнемо тај посао, добро је да на мрље прилепимо један згодан комад стакла. Као средство за лепљење ваља употребити гуми арабику, јер ће тада микроскопичару бити лакши посао, кад се изрично спомене чиме је стакло лепљено. Добро ће бити, да на ћошковима исиод стакла подметнемо парче хартије или што је још боље једну тању пантљику, која ваља да вири наиоље, да би за њу могли доцније ухватити. За тим се стакло добро, али опрезно притисне, па онда с косо намештеним дрветом иодупре. По том треба сачекати, да се гума потпуно осуши, за што је потребно доста времена. Према томе и из овог разлога паметно је, да се ствар удеси тако, да се за преме сушења може радити нешто друго. Да би знали, да ли смо готови са сушењем, неће бити згорега да на суседним местима учинимо више проба, т. ј. да на вигае места прилепимо за зид комадиће стакла, као год гато смо прилепили онај комад на крвне мрње. Зато је потребно врло мало труда и времена, а обезбедили смо се да нам скидање мрља исиадне за руком. Мислимо ли да смо готови са сушењем, оида покушамо да скинемо један од тих пробних објеката; испадне ли нам ствар за руком, онда учинимо покушај на правом објекту. Не пође ли нам то за руком, тада се оканемо скидања и чекамо да се јопт суши, па онда поново радимо као и пре. Напослетку тако успевамо скинути са стаклом комад малтера или листак креча или боје, на којима су крвне мрље. Наравно да приликом скидања морамо се помоћи згодним оруђем, којим ћемо поткопати и отцепити иотребни комад зида. Ако су крвне мрље пале на земљу и ако имају неког значаја, онда ћемо то парче земље извадити ножем или лопатом, према његовој величини, па за тим метнути га у какав суд, тако, да се ие распада и ие растреса приликом преношења. Ако је земља влажиа, суд мора бити такав да не пропушта воду, али ако је то прашина, песак, пепео и т. д., онда се мора у таквом случају учинити оно, што је нотребно, да се то парче земље одржи у свом првобитном облику, да се не измегаа. Стручњаци у оваквим приликама увек пазе, да са земљом не понесу каквих животињица, као што су н. пр. црви. Што они то раде, потнуно је појмљиво, кад се зна, да све такве зкивотињице живе од земљиних састојака. Н. пр. ако би у земљи био црв, он би појео земљу, која је напијена крвљу, крв би сварио, и за кратко време у кутији бисмо имали само земљу и црва, а крви нигде ни од корова. Кад не би морали имати обзира према крви, било би пам врло лако уништити такве животињице тиме, гато би

земљу прелили каквом отровном течногаћу. Али хемичар и микроскопичар би увек с правом против тога протестовали и тако ја бих знао само једно једино, чисто механичко средство. На пме пре но тито се дотични комад земље ископа, удари се нелико пута око крвних мрља са каквим коцем, ћускијом или каменом и т. д. у земљу; тај потрес је за црве врло иеиријатап, и ако који буде ту, у тој околини, одмах ће измилети на повргаину. Ако су крвне мрље на каквим металним предметима, њих ћемо, разуме се, узети и понети са собом, н. пр. кључанице, кључеве, браве, шарке и т. д. Ако то не иде, онда морамо се уверити, да ли је подлога политирана. Ако је политирана, онда ћемо покушати, да крвне мрље скинемо исто онако као и са зида, само онда, ако површина није равна, нећемо употребљавати комад стакла, већ једну врсту провидног платна тако званог РапзЈетлуапс!. То илатно се дакле налени с арапском. гумом и скине пре но што се сасуши сасвим. У већини случајева мрље се потиупо скину; остане ли штогод мало, то се опрезно саструже, метне у чисту хартију и брижљиво чува. Кад се крвие мрље добију на такав начин, тада безусловно ваља чувати полеђину "Платна, а она ће се најбоље очувати, ако се згодаи комад прозорског стакла намаже арапском гумом и притисне на ону страну платна, на којој су крвне мрље. Тако 'су мрље затворене између платна н стакла, те их можемо посматрати п с једне и с друге стране. На исти начин поступа се, кад се трагови налазе па другим, врло глатким предметима, који се не могу понети са собом, н. нр. иа великим стакленим окнима, на великим, глатким каменовима. У таквом случају увек ће се покушати скидање мрља и свагда обраћати пажња, да се заштиги полеђина. Наравно да у таквим случајевима такође не треба чекати, да се гума нотпуно осуши; платно ћемо скидати бага онда, кад већ почиње да се тегако скида. Ако је подлога сурова, п. пр. зарђало гвожђе, велики, неуглачан камен и т. д., тада се не може нигата друго учинити, до ли крвне мрље брижљиво састругатн у једну хартију. За такав посао мора се увек употребити глатка хартија, пошто на рапавој остане много струготина. За тај циљ би најбоља била она глатка хартија, што дрогисте у њу завијају пртт продаји врло ситне материје, н. пр. анилинске боје, бронзани прах и т. д. иошто на тој сасвим глаткој хартији ие остаје ни мало праха. Али ипак ја не бих препоручио ову хартију, иошто је она углачана тако фино с помоћу разних смеса, које могу доцније веома кварити посао хемичару. Стругање ће се предузети напослетку и онда, кад се крвне мрље из неког узрока морају што пре уклонити с њихног места. Тако Каспар Лиман помиње С похвалом једног иследника, који је на нокту ручног нрста једног сумњивог човека опазио одмах но извршеном делу мрљу крви, ту мрљу с места састругао и сачувао. По моме мишљењу, он би још много боље био учинио, да је узео мало парче провидног платна с арапском гумом, да га је притиснуо на нокат где је мрља и тако ову скинуо. Као што се може сваки уверити, на овај начин је врло лако скинути крвну мрљу с нокта. Према томе свакако, да би овај осумњичеии човек радије био пристао, да му је мрља скидана овим путем него што је гребана. У оваквим случајевима од врло велике је важности, да се иследник увек упита не би ли било боље пе излагати крвне мрље свима тим манипулацијама, које више пута могу услед